GOVOR PREDSEDNIKA REPUBLIKE Nj.E. G. TOMISLAVA NIKOLIĆA NA CEREMONIJI POTPISIVANjA PARISKOG SPORAZUMA O KLIMATSKIM PROMENAMA

Poštovani gospodine predsedniče Oland,

Poštovani gospodine generalni sekretaru,

Drage kolege,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Želeo bih pre svega da se zahvalim predsedniku Olandu i generalnom sekretaru Ban Ki-munu na predanom radu i organizaciji ceremonije potpisivanja Pariskog sporazuma o klimatskim promenama.

Svesni smo kolika je odgovornost naše generacije kojoj je, u svetu rastuće globalne međuzavisnosti, nametnuta potreba da koordiniranim nastupom pruži odgovore za globalne probleme. Oblast klimatskih promena u tom smislu nije izuzetak. Uveren sam da je postizanje Sporazuma iz Pariza jedan od značajnih koraka u razvoju savremene civilizacije i dodatni podsticaj multilateralizmu i razvoju međunarodne saradnje. 

Naučnici su složni u konstataciji da će globalna temperatura u 21. veku porasti nekoliko stepeni Celzijusa. Ekstremne vremenske nepogode će rasti i njihova učestalost zavisi od  intenziteta globanog zagrevanja. 

Nijedna zemlja, bez obzira na veličinu i nivo ekonomskog razvoja, nije imuna na promene „ćudi prirode“, koju „nismo nasledili od naših predaka, već pozajmili od naših potomaka“. 

Rešavanje pitanja globalnih klimatskih promena zahteva sveobuhvatno delovanje kroz konkretne aktivnosti na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Zato smo posvećeni saradnji, dijalogu i konkretnim merama na svim nivoima. Samo zajedničkim naporima možemo na pravi način smanjiti njene posledice. 

Nastojeći da pomogne u rešavanju tog problema, Srbija je spremna da da svoj doprinos, posebno imajući u vidu da je u dva navrata bila žrtva katastrofalnih poplava. 

Izuzetna mi je čast da u ime Republike Srbije, na Međunarodni dan planete Zemlje, potpišem Pariski sporazum o klimatskim promenama. Potpisivanje tog sporazuma je, svakako, samo prvi korak na dugom i mukotrpnom putu njegove implementacije, ali sam uveren da će sloga i razumevanje u velikoj meri olakšati realizaciju onoga što je postignuto.

Srbija je bila i ostaće odgovoran i aktivan član zajedničkog tima, u nadi da će nauka nastaviti da nudi još jasnije odgovore, a politika najbolja i najbrža rešenja. To je samo jedan od razloga zašto je Srbija preduzela neophodne mere na nacionalnom nivou kako bi doprinela postizanju ciljeva Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija. Želeo bih da podsetim da je Srbija među prvih 10 zemalja u svetu dostavila svoje Nacionalno utvrđene mogućnosti smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, juna 2015. godine. 

One su izrađene u saradnji sa svim relevantnim slojevima našeg društva, uzimajući u obzir potencijale i specifičnosti, kao i Strategiju održivog razvoja. 

I zaista, nemoguće je klimatske promene posmatrati odvojeno od Agende održivog razvoja do 2030. i one se međusobno uslovljavaju. Usled nekontrolisanog rasta globalne temperature koji izaziva suše, dezertifikaciju, tajfune i razarajuće poplave, sa čijim tragičnim posledicama smo se i mi u Srbiji neposredno suočili, teško će biti moguće iskoreniti glad i siromaštvo, obezbediti puno zaposlenje, razvoj infrastrukture i pristup pijaćoj vodi za sve. U tom kontekstu, ulažemo potrebne napore u podizanju svesti, obrazovanju i jačanju kapaciteta domaće javnosti, a posebno lokalnih samouprava, kako bismo ubrzali sprovođenje potrebnih aktivnosti.  

Dragi prijatelji,

Posledice klimatskih promena dodatno će povećati napetost uzrokovanu velikom nejednakošću, koja već postoji u svetu. Nametanje ograničenja objektivno pogađaju najslabije, odnosno one koji tek treba da pokrenu industriju i obezbede bolji život svojih građana. Njima se mora pružiti mogućnost da se razvijaju. 

Zadatak nas političara trebalo bi pre svega da bude, s jedne strane, pružanje pune podrške naučnim aktivnostima, a s druge, usaglašen i koordiniran odgovor na klimatske promene i ekstremne vremenske situacije. 

Planiranje i adaptacija aktivnosti države i društva na svaki mogući scenario, uključujući i onaj najgori, vidim kao naš osnovni i najvažniji zadatak.

Želeo bih da napomenem da je Srbija detaljno i precizno definisala dalje korake u sprovođenju Sporazuma iz Pariza, svesna svih izazova, ali spremna da se sa njima izbori.

Strategija borbe protiv klimatskih promena revidiraće Nacionalno utvrđene mogućnosti smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2019. godine.  Nastojimo da do tada uspostavimo i kompletan sistem monitoringa, izveštavanja i verifikacije.

Srbija je postavila temelj za izradu Nacionalnog plana adaptacije, koji utvrđuje troškove i prioritete u ovoj oblasti. Verujemo da samo zajednički možemo otkloniti pretnje i probleme koji prevazilaze naše finansijske, tehničke i tehnološke mogućnosti. 

Takođe, Vlada Republike Srbije formirala je i Nacionalni savet za klimatske promene koji je zadužen da prati stanje, razvoj i sprovođenje nacionalne politike i predlaže mere za koordiniranje i unapređenje aktivnosti u ovoj oblasti. 

Ekselencije, 

Srbija će na odgovoran način nastaviti da daje doprinos aktivnostima Ujedinjenih nacija, kao i svim drugim, međunarodnim, evropskim i regionalnim inicijativama u rešavanju problema klimatskih promena.

Verujem da je Sporazum koji danas potpisujemo suštinski korak ka zaustavljanju procesa zagrevanja planete, koji već poprima zastrašujuće razmere. Potpisivanjem Pariskog sporazuma određujemo budućnost planete, pokazujući odgovornost i spremnost da preduzmemo neophodne korake. 

Priroda nas nikada nije zavaravala, zavaravali smo sami sebe. Budimo iskreni, makar zbog svoje dece, poštujmo sebe tako što ćemo početi da poštujemo prirodu kojoj smo naneli dovoljno zla, planetu Zemlju koja nam je na čuvanje predata čistija i zdravija... 

Hvala!