Klimatske promene i ekstremizam zahtevaju globalni odgovor

Poštovani gospodine predsedniče Oland, 

Drage kolege,

Ekselencije, 

Dame i gospodo,

 

 

Okupili smo se u „gradu svetlosti“, u Parizu, kojim je nedavno prohujao užasan teror. Hladnokrvno su ubijani i ranjavani nedužni ljudi, građani Francuske i drugih nacionalnosti samo zato što su se zatekli na nekom mestu koje je u glavama fanatika zacrtano kao meta za ubijanje i sejanje straha.  Srbija je doživela tu strašnu nesreću kao nešto što je i nju snašlo. Stradali su i naši državljani. Nažalost, ova pošast se poslednjih nedelja javljala i na Sinaju, u Bejrutu, Bamaku, i drugim mestima. 

Ovaj ekstremizam – sejač smrti predstavlja jednu od najvećih pretnji svima nama. To zahteva globalni odgovor. Uostalom, kao i tema o kojoj ćemo danas govoriti.

Zahvaljujem se domaćinu ovog skupa, prijateljskoj Francuskoj, što nam je, uprkos svim teškoćama koje su je snašle, omogućila da se danas okupimo, što je i na ovaj način pokazala da je pobedio život, sloboda, da ideja sejanja straha nikada neće uspeti. Zato je važno da brinemo o našoj zajedničkoj i nedeljivoj planeti, našoj jedinoj kući i da je sačuvamo od svake pretnje – i od ekstremista, ali i od globalnih klimatskih promena. One nisu samo pitanje našeg opstanka i budućnosti, mi te promene živimo i u ovom danu. One su deo naše sadašnjosti, naše stvarnosti. 

Zato Srbija pruža punu podršku dosadašnjim naporima u pronalaženju univerzalnih rešenja za jedan od problema savremene civilizacije, na koji nijedna zemlja, bez obzira na veličinu i nivo ekonomskog razvoja, nije imuna i sa čijim se posledicama  svi suočavamo.

 Srpski naučnik svetskog ugleda u oblasti klimatskih promena Milutin Milanković, još pre gotovo jednog veka objasnio je vezu između varijacije zemljine orbite i dugoročne promene klime. Savremena naučna proučavanja zasnovana su upravo na Milankovićevom učenju da ciklusi i drugi prirodni uzroci definišu trend i intenzitet varijabilnosti klime.  Milankovićeve teze o  prirodnim promenama na planeti dopunjava priča slavnog Francuza Žaka Kustoa o odgovornosti čoveka (citiram):“Naša najveća greška je naša pohlepa. Ako nismo spremni da se promenimo, nestaćemo sa lica zemlje. Zameniće nas insekti.“ (kraj citata)       

Poslednji, Peti Izveštaj međunarodnog panela o promeni klime kao da je ispisan rukopisima Milankovića, kao da još uvek nismo mnogo odmakli od njihovih učenja. Izveštaj ističe da su na očekivanu prirodnu varijabilnost klime novonastale promene uzorokovane i posledicama ljudskih aktivnosti, industrijalizacije i nebrige o prirodnim resursima: od podizanja nivoa mora i ugrožavanja prirodnih resursa, do povećanja rizika po opšte javno zdravlje, pa sve do gubitaka brojnih ljudskih života.

 Odgovornost naše generacije je da pokuša da pronađe rešenje kako bi se zaustavili, ili makar ublažili ovi negativni trendovi, kako bismo izbegli da budućim generacijama ostavimo svet koji bi bio nezamislivo drugačiji i opasniji. 

Procene su pokazale da su samo u mojoj zemlji štete izazvane ekstremnim klimatskim i vremenskim ćudima od 2000. godine iznosile preko 5 milijardi evra. Katastrofalne poplave, razmera nezabeleženih u poslednjih 120 godina, a koje su prošle godine pogodile Srbiju, ugrozile su živote, zdravlje i imovinu više od milion i šesto hiljada  ljudi. Materijalni gubici od oko 1.7 milijardi evra, doveli su do toga da preko 125.000 stanovnika, preko noći, bude dovedeno na ivicu siromaštva.

Ovo je još jedan od brojnih razloga što je Srbija, iako kategorisana kao država u razvoju, shodno Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija, preduzela neophodne mere na nacionalnom nivou da bi doprinela postizanju njenih ciljeva. Podsetiću vas da je Srbija dostavila svoje planove za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u junu ove godine. Time smo se svrstali u prvih deset zemalja sveta i prvu zemlju u regionu, koja je zvanično dostavila plan nameravane nacionalne kontribucije.  

Pored toga, kroz nacionalnu Strategiju borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom  (do kraja 2018. godine) predstavićemo i konkretne mere za postizanje ovih ciljeva, koji će ujedno i biti naš osnov za reviziju i, eventualno, dodatno smanjenje emisija. Za Srbiju kao zemlju u razvoju, koja teži članstvu u Evropskoj uniji i koja radi na harmonizaciji domaćeg zakonodavstva sa evropskim tekovinama, od izuzetnog značaja je tehnička, tehnološka i finansijska podrška međunarodne zajednice u jačanju kapaciteta, transferu tehnologija i prenošenju znanja i iskustava. Ako pomognu zemljama u razvoju, razvijene zemlje će pomoći i sebi, jer klimatske promene ne znaju ni za granice ni za bogate i siromašne. Posledice se prelivaju globalno, po čitavoj planeti. I najjača država je slamka na vetru pred ćudima prirode.

Ekselencije, 

Voleo bih da svaki stanovnik planete pitanja koja su nas danas okupila shvati veoma ozbiljno i da se sa više entuzijazma i odgovornosti bavimo uzrocima, a ne samo posledicama koje su deo naše svakodnevice. Da umesto odmaganja pomognemo prirodi, jer tako pomažemo sebi, ali i svojim potomcima. 

Nadamo se da će ova Konferencija iznedriti postizanje međunarodnog dogovora koji će mobilisati sve države članice u borbi protiv klimatskih promena. Definisane akcije i mere moraju biti jasne, efikasne i pravedne, utvrđene pravno obavezujućim međunarodnim dogovorom. Svako od nas mora učestvovati u njima, uz uvažavanje međunarodnih principa, kao i nacionalnih mogućnosti i specifičnosti. Ovo je jedinstvena prilika da se postigne konsenzus o zaustavljanju procesa zagrevanja planete koji već poprima kobne posledice. Jesmo li spremni za njih? Imamo li odgovore? Koliko još puta priroda mora da nas opomene poplavama biblijskih razmera, ekstrmnim sušama, uraganima, oboljenjima ljudi, izumiranjem biljnih i životinjskih vrsta. Hajde da budemo manje pohlepni. Moj narod kaže: “Ne lomi granu na kojoj sediš.“

Pregovarači su do sada predano radili, ali verujem da je sada pred nama odlučujući momenat koji će odrediti budućnost cele planete, svakog čoveka i generacija koje dolaze. 

Hvala