Komemorativna akademija povodom obeležavanja Dana sećanja na 17. mart 2004. godine

"Kada se okupljamo u ovakvim prilikama, to nam je kao obaveza više. Gotovo nikada se nismo dogovorili šta je to što nam je činiti u budućnosti" rekao je predsednik. Kada od zločina prođe dvadeset godina, i to bez pravde za žrtve i kazne za zločince, postavlja se pitanje - a šta nam posle svega ostaje? Šta da kažemo sebi, svetu, a ponajpre Srbima sa Kosova i Metohije, koji su 17. marta 2004. godine doživeli pogrom, kada je njih desetoro ubijeno, skoro 1000 povređeno, 4000 trajno izbačeno iz svojih domova, dok im je 900 kuća razoreno, a 35 crkava manastira oštećeno i uništeno. Nisam siguran da postoje prave reči za njih, ili ih barem ja ne znam", naveo je predsednik Vučić, istakavši da postoji nešto što ni njima ni nama niko ne može da oduzme, a to je pravo na istinu.  

 

 

"I koliko god u današnjem svetu istinu predstavljaju kao nešto izlizano, zloupotrebljeno i bezvredno, ja i dalje verujem da je ona svetlost bez koje bismo živeli u večnom mraku.  Neophodna nam je i ne smemo da ćutimo čak ni kada nas ubeđuju da ne znamo šta pričamo. I to nije nikakav inat, to je odbijanje da se živi bez svetla i da se bude zaboravljen" rekao je predsednik u svom obraćanju. On je podsetio na Šopenhauerove misli da istina prolazi kroz tri faze i da se mi sada nalazimo u drugoj - nasilničkom odbijanju iste.   

 

 

"U Ukrajini je prekršen princip nepovredivosti državnih granica, a u Srbiji nije? Napad 19 država bez saglasnosti SB UN nije kršenje prava? Ceo svet skoči da brani Ukrajinu, pominju i Treći svetski rat, a kada Srbiji otimaju deo teritorije, onda ništa. I kada sve to kažemo, kada za Srbiju tražimo isto, napadnu nas da smo nasilni, da se naoružavamo i da smo večna pretnja. U svetu bez principa jedini bedem je istina. Ona ne može da se preskoči, i zato beže od nje i ne žele da je prihvate. Živimo u svetu nasilničkog otimanja istine. I dvadeset godina od pogroma niti smo nekoga napadali, niti pretili, a često smo i ćutali. To ne znači da ćemo se povući, nastavićemo da govorimo istinu. Istina glasi da se pogrom dešava samo tri godine posle „demokratskih promena“. Onda dolazi do strašnih zločina, usred priče standardi pre statusa. Tobože, status se ne zna. A standardi su da kada izađu sa lažnom pričom o trojici albanskih dečaka, koje su u smrt navodno oterali Srbi, i što i danas ponavljaju u Prištini, tada se ubrzano prelazi sa standarda na status", poručio je predsednik Vučić. On je dodao da je ono što se desilo 17. marta 2004. godine bilo i dobro organizovano i usaglašeno.  

 

 

„Nije to bio gnev i bes divnih ljudi koji su videli nepravdu. Ne, sve je bilo dobro pripremljeno i organizovano, da bi posle toga dobili Ahtisarijev plan, Bečke pregovore, i punu nezavisnost“, naveo je predsednik Vučić. 

 

Predsednik je rekao da smo od 2008-2012. godine, ali i 2013. godine izgubili mnogo, jer je više od polovine sveta priznalo nezavisnost Kosova.  

 

 

"Nismo nasledili poziciju u kojoj smo isti, već poziciju u kojoj je Kosovo za veći deo sveta već bilo nezavisno. I ma koliko bolan bio Briselski sporazum, dao nam je nekoliko godina za ubrzan napredak i razvoj, da pokažemo da smo pouzdan partner. Ništa iz Briselskog sporazuma, što je bila albanska obaveza, nije ispunjeno, jer nisu ni hteli. Uskoro će 12 godina od Briselskog sporazuma, ali spominje se Ohridski, koji nismo potpisali. Neće ni da razgovaraju o ZSO, ali nikada naši partneri sa Zapada neće reč reći protiv njih. To je njihovo čedo, koje ljuljaju u kolevci i koje će doveka da čuvaju. Šta nam je onda činiti kada vidimo da ni njihova reč ni potpis ne vrede ništa - ne Albanaca, njihov nikada nije ni važio, nego onih koji su se vodili kao pošteni pregovarači", naveo je predsednik Vučić. Govoreći o tome šta je to što možemo da uradimo danas, predsednik Vučić je istakao da očekujemo da nam kažu da nam je nešto nametnuto, a ne dogovoreno.  

 

 

"Kažite da je to vaša volja, a ne Srbije i srpskog naroda. Možete da provodite kakve hoćete akcije i pretnje, ali nikada nećemo prihvatiti rezultate ni pogroma iz 2004. godine, ni nezavisnost Kosova, koje će uvek biti deo suverene i nezavisne Srbije. Postoje ljudi koji brinu o sudu budućnosti i njih ne možete da pobedite pretnjama. Slobodu volimo više od svega i nikada nećemo dati da nam je uzmu. Želim da se sa svima vama poklonim senima naših junaka koji su pali čuvajući svoje kuće i ognjišta, i da im poručim da nisu uzalud pali. Znaćemo da čuvamo sve što su učinili za svoju otadžbinu. Neka živi Srbija, neka živi Kosovo i Metohija i naš narod!"

 

Beograd, 

17. mart 2024. godine