Ne smemo da prestanemo da se borimo za istinu, pravdu, demokratiju, za Srbiju!

Sretenje je u nas više od hrišćanskog praznika. Srbi su Sretenje približili svim građanima podigavši se baš na ovaj današnji praznik 1804. godine, protiv viševekovnog ropstva i donoseći baš na Sretenje 1835. godine prvi Ustav svoje moderne države.

Kao opozicioni poslanik učestvovao sam u određivanju Sretenja za državni praznik i bio sam za. Poslanik opozicije ima pravo i na privatne razloge, ali ne bismo pogrešili i da smo datum za Dan državnosti tražili u pravnoj tradiciji Srbije vekovima unazad. Podsetiću nas tek na dva moguća važna istorijska rukopisa s početka 13. i sredine 14. veka.
Zakonopravilo ili Nomokanon svetog Save objavljen 1219. godine, najvažniji je državni, crkveni, pravni, istorijski, književni rukopis Srbije i svakako jedan od najznačajnijih evropskih. Ili Dušanov zakonik, najznačajniji pravni spomenik nemanjićke države koji je donet u Skoplju 1349. godine, a dopunjen pet godina kasnije sa još 66 članova na saboru u Seru. Ti srpski srednjevekovni rukopisi bazirani su na želji da se država uredi, a vlast omeđi.
Pa ipak, zaključili smo da je veza Sretenja sa istorijom naše države previše jaka, iako su se događaji koje slavimo odigrali stolećima kasnije, tek u 19. veku.
Tada je Srpska država obnavljana u dva pravca: vojničkim pobedama u Prvom i Drugom srpskom ustanku, i ustavotvornim naporima koji su, iako kratkotrajni, postavili temelje savremene građanske Srbije.
Leopold Ranke piše: “U prvi mah ustanak je imao karakter socijalne revolucije, međutim, sa prvim vojničkim pobedama, rasla je i svest o obnovi nezavisne srpske države na temelju dostignuća iz vremena slavnih Nemanjića». (kraj citata)
Knjaz Miloš je isprva mislio da je dobro imati apsolutnu vlast neomeđenu ustavnim propisima, ali je bio okružen pametnim ljudima koji se nisu ustezali da mu kažu šta misle. Jedan od takvih, Vuk Stefanović Karadžić, formulisao je program reformi sa ciljem da od Srbije stvori evropsku državu i spreči njeno zaostajanje. Pokušao je da utiče na knjaza da ograniči svoju samovoljnu vladavinu: „Kad svaki čovek u narodu bude siguran sa svojim životom, imanjem i čašću –
piše Vuk Milošu – onda ćete samo i Vi biti sigurni s Vašim životom, s Vašim imanjem i s Vašom čašću.“

Dame i gospodo,
Knjaz Miloš je Sretenjskim ustavom napravio prvi korak u uspostavljanju samostalne srpske države. O tome najbolje svedoče odredbe o grbu i zastavi kao i one o uvođenju popečitelja vojnih i inostranih dela, što je bilo u jasnoj suprotnosti sa Hatišerifom.
I velike sile su se gotovo utrkivale koja će pre da ukine Sretenjski ustav, ocenjujući ga revolucionarnim, posebno zbog pogavlja o opštenarodnim pravima Srba.
Bez obzira što je Sretenjski ustav kratkotrajno zasijao na demokratskom nebu Evrope, Srbija je bila odlučna da ostane na putu stvaranja uređene, građanske države. Tako je 1835. godine dobila prvi pravi Ustav u ovom delu sveta.
Ponosni smo što je Srbija u izuzetno teškim istorijskim okolnostima prednjačila u primeni demokratskih principa. Tako je bilo u srednjem veku. Tako je bilo u svitanje Novog doba. Tako je i danas.

Dragi prijatelji,
Srbija poštuje međunarodno pravo, univerzalne principe ljudskih prava, ne samo u teoriji, već i u praksi. O tome svedoče brojni događaji iz novije istorije, a posebno migrantska kriza sa kojom smo danas suočeni. Nevolja koja je naterala narode sa Bliskog istoka da krenu na put u nepoznato i na tom putu prođu kroz Srbiju, pokazala je svetu pravo lice našeg naroda i naše države.
Na žalost, vreme u kome živimo podrazumeva primenu duplih standarda i mirenje sa njima. Čini se kao da postoje orvelovski narodi - oni koji su jednaki, i oni drugi koji su više jednaki. Postoje države za koje važi jedna brzina i države za koje važi druga brzina. Ili države na jednom koloseku i države na drugom koloseku. Države članice i države kandidati.Države slobodne i države pod monitoringom. I sve primenjeno na njihove građane, naravno.
A kada se uzme u obzir činjenica snage i brojnosti onih naroda koji su u drugoj brzini, na drugom koloseku, postavlja se pitanje - do kada će važiti primena duplih standarda? Do kada ćemo prihvatati kao nešto što je u redu da jedan odsto stanovništva poseduje bogatstvo ostatka sveta? Do kada će većina čovečanstva da ćuti i trpi, i ćuti i trpi?Srbija je krvlju svojih predaka stekla pravo da postavi pitanje: Dokle? Stekla pravo da traži odgovore:Zašto za neke države važe jedna pravila, a za Srbiju i neke zemlje, očigledno, druga, koja se ne usuđujem da nazovem pravilima?
Zašto na Kosovu i Metohiji protivpravno sude Srbima i osuđuju ih bez ikakvih dokaza? Kada će biti makar okrivljeni zločinci koji su trgovali organima Srba na Kosovu i Metohiji? Kada će biti osuđen terorizam u Južnoj pokrajini?Ko garantuje da priznanje nezavisnosti te kvazi države, iznedrene terorizmom, neće biti pravni osnov nekima za priznanje takozvane Islamske Države? Budite sigurni da su nepravdom prema Srbiji i Srbima, oštećeni građani čitave Evrope.

Dame i gospodo,
Na ovaj naš najveći dan nema besede bez govora o Kosovu i Metohiji – našem kamenu temeljcu, mestu nastanka naše duhovnosti i karaktera. Pregovaramo sa Albancima koji žive u našoj pokrajini sa najiskrenijom željom da jednom za svagda dođemo do rešenja koje će omogućiti miran i prosperitetan život i Srbima i Albancima. Ali, svi treba da znaju i razumeju da se svoga nikada nećemo odreći.
Na ovaj dan je prirodno da se upitamo gde je Srbija danas na međunarodnoj sceni. Mogu spokojno i opravdano da kažem da smo uvažavani, da svako hoće da nas sasluša, pita za mišnjenje.
Donedavno nije bilo tako. Nije to pitanje sreće, verujte da smo uvažavanje zaslužili upornim radom i vraćanjem u prvi plan onoga što nas krasi kao staru državu i narod. Razbijali smo svakodnevno skrojene stereotipe o „lošim Srbima“ i verujem da ćemo nastavljanjem mudre politike onemogućiti bilo kakvo obnavljanje tih namernih naruživanja. Srbija je danas u punom smislu evropska zemlja i tu, pre svega, imam u vidu njeno uređenje, njene slobode i prava, njene duhovne vrednosti i najuzvišenije ciljeve. Krećemo se ka Evropskoj uniji sigurnim korakom i uz uvažavanje sagovornika i posmatrača. Pri tome volimo i Rusiju, Kinu, Ameriku, odnosno obe Amerike, našu braću iz Afrike i Azije. Želimo da ceo svet bude mesto životne radosti, a ne stradanja i užasa rata. Svesni smo da ne prestaje bitka za ostvarenje onoga što sam izrekao, ali sa verom u Boga i u sebe, zajedničkim i bratskim naporima sa svim civilizacijama, to možemo postići.
Moramo da budemo uvereni da imamo perspektivu. To vam ne govorim kao neko ko želi da vas umiri iz uskih političkih razloga. To naglašavam zato što sam ubeđen da daljom požrtvovanošću, brigom o čitavoj zajednici i svakom njenom delu, sa istinskom solidarnošću možemo staviti u pogon sve ono što nas krasi: a to su darovitost našeg naroda, prirodne pogodnosti i izuzetnost naše zemlje.
Vremena se menjaju. Menjaju se i globalna i lokalna slika sveta. Mi samo ne smemo da prestanemo da se borimo za istinu, pravdu, demokratiju, za Srbiju. Za pravednu i demokratsku Evropu. Za prijateljstva širom sveta.

Dame i gospodo, prijatelji,
Dobrodošli!
Dragi građani Srbije,
Sa željom da nam svako buduće Sretenje u svemu dobrom bude blagorodnije od prethodnog, čestitam vam Dan državnosti!

Živela Srbija!

Video materijal možete preuzeti sa linka http://we.tl/aXR3F2HaeV