Nećemo dopustiti reviziju istorije

 

"Ponosni smo na našu antifašističku tradiciju, doprinos slamanju fašizma i nacizma u Drugom svetskom ratu i nećemo dopustiti reviziju istorije i relativizaciju ratnih zločina", istakao je predsednik Nikolić, koji je predvodio centralnu državnu komemorativnu ceremoniju kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, koji se nalazi u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu na Novom Beogradu. 

 

Položivši venac, uz visoke vojne i državne počasti, predsednik Nikolić je poručio da kao što je jevrejski narod bio predmet stigmatizovanja, tako pojedinci danas, potpomognuti medijima, pokušavaju da bace ljagu na ceo srpski narod i krivicu za Prvi svetski rat neargumentovano pokušavaju da svale na Srbiju.

"Danas više nema ozbiljnih istraživanja i studija srpske istorije u Prvom pa i u Drugom svetskom ratu. Pozivaju nas da se ostavimo istorije, da je zaboravimo i da se okrenemo budućnosti, ali ne treba to da uradimo jer bez nje nema budućnosti, ne znamo ko smo i ne možemo da gradimo budućnost", istakao je predsednik Srbije.

 

Nikolić je ocenio da se kroz politički tendenciozne novinske naslove činjenice sada tumače na novi način "kako odgovara onima koji žele da pišu neku novu istoriju onakvu kakva njima odgovara".

 

U tom kontektstu, on je rekao da, kao što su nekada komšije okretale glavu od stradanja, tako neki od najvećih srpskih saveznika iz Prvog svetskog rata okreću glavu od istine i pravde što nas primorava da se još jače i glasnije obraćamo javnosti.

"Zato je svaki glas važan - glas razuma iz Velike Britanije, francuske, Izraela, Austrije, Nemačke. Ne smemo dozvoliti da glas istine bude buka na frekvenciji koju neki ne žele ili ne mogu da čuju", istakao je predsednik Nikolić.

 

Prema njegovim rečima, taj glas mora da preraste u zajedničku molitvu za istinu, "jer milioni ljudi, koji su imali ime i prezime, zvone u nama sa vapajem da njihovo stradanje ne bude zaboravljeno".

 

On je podsetio da je prošlo 70 godina otkako je počelo rušenje visokonaponskih žičanih ograda koje su odvajale "pakao logora od ostatka sveta".

"Oni koji su pakao preživeli nisu verovali da su njihove patnje okončane, a većina nije znala gde da ide i kome da se vrati. Svake godine se sećamo tih strahota i njihovih razarajućih posledica, koje nas opominju da tako nešto više nikada ne sme da se ponovi", istakao je.

 

Prema njegovim rečima, nezapamćen zločin - Šoa (holokaust) počinili su ljudi ljudima, oči u oči, ne kao ratnici već kao ubice i sužnji, što taj zločin čini još užasnijim i monstruoznijim.

"Nacistički teror u Srbiji kojim je slaman otpor bio je prema Srbima jednako surov i neljudski kao i obračun sa Jevrejima, mada je njihov cilj bio drugačiji. Jevreje je trebalo uništiti, a Srbe prorediti i pretvoriti u roblje", ukazao je Nikolić.

 

On je naveo da do danas u Srbiji nije napravljen kompletan spisak stradalih u Drugom svetskom ratu, a stradalo je više od 16 odsto srpskog stanovništva na području nekadašnje Jugoslavije.

 

Tokom četiri godine okupacije Srbije, naveo je Nikolić, nad jevrejskim, srpskim i romskim stanovništvom počinjeni su stravični zločini.

"Ponosni smo na činjenicu da Srbija aktivno učestvuje u radu međudržavne Radne grupe za obrazovanje, sećanje i istraživanje holokausta", istakao je on.

 

Predsednik Nikolić je ukazao da činjenica da je najveći broj krivaca pronađen i osuđen ne znači da ne treba da se i dalje sagledava ono što po svom karakteru i obimu holokaust jeste - "jedan od najvećih zločina protiv čovečnosti u istoriji civilizacije".

"Niko nam neće pokloniti slobodu, pravu i istinu. Borimo se zajedno - da ih osvajamo uvek iznova", zaključio je predsednik Srbije.

 

Centralnoj državnoj ceremoniji odavanja počasti prisustvovali su ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović, ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, član Privremenog organa Grada Beograda Nikola Nikodijević, veliki broj predstavnika diplomatskog kora, preživeli holokausta, potomci žrtava, nekadašnji zatočenici logora smrti u Drugom svetskom ratu, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, Nacionalnog saveta Romske Nacionalne manjine, udruženja i građani.

 

U Srbiji se danas brojnim manifestacijama obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, ustanovile su ga 1. novembra 2005. godine Ujedinjene nacije, a u spomen na 27. januar 1945. godine kada su trupe Crvene armije oslobodile logor smrti "Aušvic-Birkenau".

 

Ovaj dan sećanja u Srbiji obeležava se od 2006. godine nizom komemorativnih, kulturnih, obrazovnih i naučnih programa.

 

 

 

foto Tanjug, S.Ilić