Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji

„Ta mala zemlja i njen veliki narod hteli su samo da budu svoj na svome i da čuvaju svoja ognjišta. Njih 19 najsilnijih su svoju hrabrost, bahatost, osionost i aroganciju hteli da pokažu na jednom malom slobodarskom narodu. Nije im bilo dovoljno ono što su godinama činili i pre toga, već su se svom svojom mašinerijom ostrvili da ubiju i dušu, duh i srce tog nepokorenog naroda. 

 

Kad kažu da su branili mir i svet, što nisu dobili zeleno svetlo od tog sveta, od Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti? 

 

Siledžije su tukle jednog i kada je taj jedan pao, kada su mu deca uplakana pala na zemlju, nastavili su da ga šutiraju. 

 

 

I posle toga, svake godine tražite od nas da klečimo pred vama i da vam se izvinimo što ste nas tukli i što ste tukli našu decu? Da bismo istorijski razumeli sve svoje greške i opravdanost toga što se vas 19 jakih, najjačih, silnih, najsilnijih, moćnih i najmoćnijih iživljavalo na jednoj maloj zemlji i na jednom velikom i ponositom narodu? 

 

Nećemo da klečimo i nećemo da molimo, hoćemo da čuvamo sećanje na stradale i nikada vam nećemo zaboraviti ono što ste ovoj zemlji i narodu uradili. 

 

 

Pogodili su ovde 2 436 kuća, samo u Raškom okrugu, 1 220 stambenih jedinica, u zgarišta pretvorili 12 škola, 7 zdravstvenih jedinica, 24 privredna objekta i 2 vrtića. Nazivali su to kolateralnom štetom. 

 

Danas se navršava 23 godine od početka NATO agresije na našu zemlju. Ponoviću, agresije na našu zemlju. Ponoviću, agresije na našu zemlju, sve ono što su nam branili da kažemo godinama i decenijama, a što više nikada nećemo da krijemo, agresije na jednu suverenu državu, osnivača Ujedinjenih nacija i bez odluke Ujedinjenih nacija. A danas, dragi narode, ne sećaju se toga. I kad se sete, bolje da se ne sete. Kad se sete, onda vidite da to nisu baš slučajno napravili, da nije bila neka greška, kako smo se nadali sve ovo vreme. Vidite da su to planirali i da su zadovoljni time što su uradili. Moja molba za njih je: pustite nas bar tog, 24. marta, jedan dan u godini, pustite nas da bar taj jedan dan žalimo za hiljadama ljudi koje ste ubili. Pustite nas da bar taj jedan dan možemo da čujemo vašu tišinu. Ućutite na taj jedan, jedini dan! Ne vređajte naše žrtve! Pokažite poštovanje prema jednom slobodnom i slobodarskom narodu! 

 

 

Naša je obaveza da gradimo kulturu sećanja. I nisam ja zaslužan za to, više su zaslužni ljudi iz Republike Srpske i predsednik Dodik, ali i svi ostali. Zajedno smo u tome. I nikada više nećemo biti razdvojeni po tom pitanju. Uvek ćemo biti zajedno u sećanju na tragediju našeg naroda i na divne stvari koje su se dešavale u našoj istoriji, zato što smo jedan narod. Možemo da živimo u koliko hoćete država, nikada nećemo biti narod koji ćete moći da razdvojite. Uvek ćemo da govorimo istim, srpskim jezikom i da koristimo naše najlepše srpsko, ćiriličko pismo. 

 

Nikada nećemo dati srpsku slobodu i srpsko srce nikada nećete moći da slomite!  

 

Teški su dani pred nama. Sve što mogu, a molio sam upravo za ovakve reči i blagoslov od Njegove svetosti, i sve što budemo mogli, iz sveg srca, iz dubine duše, zbog budućnosti našeg naroda i naše dece, daćemo sve da sačuvamo mir. Oni koji misle da će da nam ubijaju i proteruju narod, takođe moraju da znaju da se to neće dogoditi. Neće se dogoditi, jer Srbija nije više ni džak niti kanta za udaranje i Srbija će čuvati svoju slobodu jednako snažno kao i svoj mir“, poručio je predsednik Vučić, na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu, dodajući da nema veće vrednosti od života dece i zamolio sve, širom sveta, da čuvaju živote svojih generacija i da prekinu konflikte. 

 

Kraljevo,

24. mart 2022. godine