Obraćanje javnosti predsednika Republike Srbije

Predsednik Vučić je, nakon sastanka sa delegacijom predstavnika radnika kompanije Stellantis Kragujevac, rekao da je zahvalan radnicima na korektnosti, te da je, kao i kod svakog dogovora, neophodno da se prave kompromisi. 

 

"Razume se da je komplikovana situacija, ali mislim da smo blizu dogovora. Pustićemo da oni govore o detaljima, a mi ćemo sa kompanijom Stellantis nastaviti da radimo da bismo dobar deo obaveza prema radnicima u narednih nekoliko dana mogli da ispunimo. Mislim da smo učinili mnogo i da smo mi napravili veliki pomak i izašli u susret velikom delu njihovih zahteva, tako da očekujem da sa uspehom te razgovore privedemo kraju", naveo je predsednik Vučić. 

 

 

Predsednik je govorio i o strateškoj poziciji Republike Srbije. 

 

„Kako rat u Ukrajini dobija na zamahu, tako je situacija, i politička i ekonomska, u svetu sve komplikovanija, posebno imajući u vidu činjenicu da su ruske snage u naletu i da je zamah njihove ofanzive sve snažniji. Pokazuje se da nisu bili u pravu svi koji su govorili da će biti drugačiji rezultat ratnih zbivanja. To donosi i drugačije okolnosti u vezi sa ekonomskom situacijom u Evropi i Srbiji. Trudimo se da na dnevnom nivou, u razgovorima sa svima u okruženju, sa predstavnicima Evrope, nađemo što je moguće više rešenja za predstojeću jesen i zimu, jer će nama biti kritični i treći i četvrti kvartal“, rekao je predsednik, navodeći da je situacija neuporedivo ozbiljnija od one koju vidimo i možemo da sagledamo. 

 

Predsednik Srbije je najavio važne odluke, jer 15. avgusta treba da se održi sastanak poslodavaca i sindikata oko minimalne zarade, a da će se, ako se ne postigne dogovor, od 1. septembra uključiti država. 

 

„Očekujemo značajno povećanje cene minimalne zarade kroz smanjenje doprinosa, da smanjimo poreze i doprinose na zarade na 60,2 odsto, što bi bilo nikada niže, i to je jedna od reformskih stvari koje smo preuzeli još od 2014. godine, da olakšavamo poslodavcima i da povećamo neoporezovani deo dohotka. Gledaćemo da najveći deo troškova minimalne zarade država preuzme na sebe, što će značajno uvećati i prosečne zarade. Plate će biti dvocifreno povećane, a minimalac još zanačajnije povećan. Pokušaćemo da smanjimo jaz između siromašnijih i bogatijih, a poslodavcima ćemo pomoći oslobađanjem od dažbina“, objasnio je predsednik Vučić i dodao da se očekuje da ukupna međugodišnja inflacija bude između 9 i 9,2 odsto. 

 

 

"Ukupno kumulativno povećanje penzija biće 19,1 odsto, zaključno sa 1. januarom. Malo ko je verovao u snagu srpskih javnih finansija u uslovima svetske ekonomske krize, možda najveće od Drugog svetskog rata. Stopa rasta je 4,4 odsto u prvom kvartalu, fleš procena je 4 odsto u drugom kvartalu, pri tome dobar deo nose usluge, građevinarstvo, ali i poljoprivreda. Usluge su nosile mnogo u prvom kvartalu. Dobro je da imamo ovakav oporavak, ali industrija mora da ide jače. Naravno da ima rast, od 1,5 do 1,9 odsto, ali mora da ide snažnije i jače. Naše devizne rezerve iznose 14,6 milijardi evra. Dakle, veoma stabilno, sigurno i čvrsto stojimo. Rezerve su u junu povećane za 700 miliona evra, najvećim delom po osnovu priliva iz deviznih intervencija. NBS je kupovala devize na tržištu, ukupno 345 miliona evra. To govori da su zlatne rezerve najveće, uprkos krizi. Pokušaćemo da taj trend nastavimo. Naš posao je da sačuvamo stoprocentnu fiskalnu stabilnost“, istakao je predsednik i najavio novu podršku za oko 200.000 građana, koji budu ispunili uslove, u vidu vaučera u vrednosti od 15.000 dinara za korišćenje godišnjih odmora u Srbiji. 

 

„To je ekskluzivna vest na kojoj smo radili dugo i mnogo ćemo novca u to uložiti. Vaučere će moći da dobiju svi koji su ostvarili pravo na penziju u Srbiji i inostranstvu, nezaposleni, đaci, studenti, nezaposleni prijavljeni na biro Nacionalne službe za zapošljavanje, korisnici posebne novčane naknade i privremene naknade, prava na dodatak za pomoć i negu drugom licu, koji to ostvaruju po Zakonu o socijalnoj zaštiti i Zakonu o PIO, kao i svi radnici čija plata ne prelazi 70.000 dinara. Dakle, ovo je mera za veliki broj ljudi. Samo za bogate i relativno bogate ovu meru nismo odobrili”, naglasio je predsednik Vučić i dodao da će vaučere moći da dobiju i ratni i civilni vojni invalidi sa primanjima koja ne prelaze iznos od 60.000 dinara neto mesečno, zatim oni koji imaju pravo na naknadu za porodičnu invalidninu po palom borcu, kao i nosioci poljoprivrednog gazdinstva koje je upisano u registar gazdinstava. 

 

„Nudimo građanima da uzmu vaučer ne kao pre u visini od 5.000 dinara, već 15.000 dinara. Imali smo ove godine 100.000 lica koja su dobila 5.000 dinara. To je bilo 500 miliona dinara, a sada dajemo tri milijarde dinara, za 200.000 ljudi po 15.000 dinara, samo da provedu deo godišnjeg odmora u Srbiji”, rekao je predsednik. 

 

 

Predsednik Vučić je istakao da su najveći rizici sa kojima će Srbija biti suočena u predstojećem periodu nivo snabdevanja električnom energijom, gasom i naftom. On je objasnio da su to problemi koji su, pre svega, uslovljeni krizom koja je zahvatila svet i najviše se odražavaju na energetiku i poljoprivredu, dok se na sve to nadovezuje potencijalna finansijska kriza delimično izazvana inflacijom zbog nedostatka energenata i hrane, a delimično i prirodom rata i nesigurnosti, psihologijom koja utiče na ekonomiju, zbog čega raste i cena novca. 

 

Predsednik je rekao da problem u snabdevanju strujom postoji i zbog niskog nivoa hidrologije, ali i nedovoljnih količina uglja, dok oko nabavke gasa ima dobrih vesti, jer je postignut ugovor sa Gazpromom, za oko 62 odsto potreba, a za 38 odsto preostalih potreba je zakupljeno skladište u Mađarskoj, gde će za dva naredna meseca biti napunjeno 147 miliona kubnih metara gasa. 

 

„Za to vreme, napunićemo u Srbiji po ceni ruskog gasa, koji je nejjeftiniji za nas, Banatski dvor za 250 miliona kubnih metara gasa. Do septembra imaćemo u rezervi 400 miliona kubnih metara gasa, a do 15. oktobra se očekuje preko 500 miliona kubnih metara. Naš cilj je da dođemo do 700 miliona kubnih metara gasa. Nikada takve rezerve nismo imali, za sve se staramo već danas. To su dobre vesti, ali to sve košta”, rekao je predsednik  Vučić, navodeći da sa tim količinama možemo da preživimo dva meseca. On je objasnio da najveći problem imamo sa naftom, mada Srbija danas ima gotovo najniže cene naftnih derivata na pumpama u regionu. 

 

 

„Naša rafinerija u Pančevu radi sa sto odsto kapaciteta. Imamo strateški problem, jer moramo da pronađemo zamenu za rusku naftu. Do tada radimo na novim skladištima”, kazao je predsednik Vučić, dodajući da smo u velikom problemu jer nafta može da dođe do nas samo preko jadranskog naftovoda i zato mora da se reši pitanje NIS-a. 

 

„Imamo stabilne i dobre javne finansije. Nivo javnog duga nam je bolji nego gotovo svima u Evropi, iznosi 52 odsto. Postoje različite vrste opasnosti, ali ćemo zajednički gledati kako da ih prevazilazimo. U Briselu nije bilo lako slušati brojne šefove država da je potrebno usaglašavanje Srbije sa restriktivnim merama prema Ruskoj Federaciji. Ne treba da odemo u drugu krajnost i pomislimo da možemo da pronađemo zamenu za to tržište, bolje partnere od onih u EU ili drugi politički put. To govorim, i da se neko ne naljuti, u politici mora da postoji racionalan pristup i glas pragmatičnosti", dodao je predsednik Vučić i napomenuo da u stranim kompanijama direktno radi 300.000 ljudi, indirektno 500.000 naših građana, a najveći deo tih kompanija su iz Evrpske unije. 

 

"Ako ne razumete koliko je važna i potrebna EU, ja to ne mogu da promenim. Baš kao što je nama važno da sami donesemo odluku da li uvodimo ili ne uvodimo sankcije, ali i da tražimo poštovanje za nas, da se razume koliko su nam Rusi i Kinezi značajni. Srbija nastavlja evropski put, iako mnogo toga treba uraditi do decembra“, poručio je predsednik. 

 

 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić navela je da smo za inicijativu "Moja prva plata", koja je pokrenuta za vreme pandemije, juče u Briselu dobili nagradu i prvo mesto za najbolju inicijativu u 2021. godine. 

 

"Taj program je obezbedio da preko 17.000 mladih u Srbiji dobije priliku da stekne svoje prvo radno iskustvo", dodala je premijerka. Ona je istakla i da sve veću ulogu u rastu ekonomije Srbije igra sektor usluga. 

 

"Izvoz naših IT usluga u prva četiri meseca ove godine je dostigao 740 miliona evra, koliko je iznosio izvoz IT usluga za celu 2016. godinu. Verujemo da ćemo dostići onaj cilj koji smo zacrtali za ovu 2022. godinu, a to je da samo izvoz naše pameti preko IT usluga bude preko 2,5 milijarde evra", rekla je predsednica Vlade Srbije.

 

Beograd,

25. jun 2022. godine