OBRAĆANjE PREDSEDNIKA NIKOLIĆA NA SVEČANOJ SEDNICI DRUŠTVA ZA PODIZANjE HRAMA SVETOG SAVE NA VRAČARU

Od davnina nas prati narodna mudrost da čovek nikada ne može da završi svoju kuću. I kad je sagradi, treba je doveka dorađivati, popravljati, zanavljati. A Hram svetog Save je naša zajednička kuća, onaj deo porodičnog zaveštanja, materijalnog i duhovnog nasleđa koje se prenosi sa generacije na generaciju.

I svaka je za ovih 120 godina, koliko su joj prilike i istorijski trenutak dozvoljavale, podizala svoju kuću, svoj Hram Svetog Save. I ciglom i crepom, i zemljom, i vodom, ali i molitvom, ljubavlju, nadom, predanošću - Hram zidamo koliko rukama toliko i srcem.
Naši preci odlučili su da ga podignu na Vračaru, mestu na kom je, za odmazdu zbog banatskog ustanka Srba 1594. godine, Sinan-paša preneo mošti Svetog Save iz manastira Mileševa i spalio ih. Na ovu istorijsku ranu Srbi odgovaraju kako jedino Srbi znaju – činom hrišćanske i ljudske ljubavi i podižu Hram umesto osvete, od strašnog kamenja Sinan-pašine bezumne uvrede bačane na samo naše biće, grade svoju svetu kuću.
Zato je Hram Svetog Save na Vračaru od svog nastanka prevazišao priču o građevini u cigli i kamenu. On je metafora našeg postojanja, nade, ostanka i opstanka, mera naše hrišćanske posvećenosti, ljudskog odgovora na povesno slovo o uzdizanju naroda i otadžbine, naša sama suština. A to su materijali od kojih se grade nacija i država, sistem vrednosti na kome počivamo.
I zbog tih materijala uzidanih u temelje našeg postojanja, Hram Svetog Save jeste kuća svih građana Srbije. Ispod tog krova, ispred fresaka kojima ćemo ispričati našu hrišćansku i pravoslavnu istoriju, koje će zahvaljujući Rusiji biti naslikane u godinama koje su pred nama, a zahvaljujući Srbima ostaće tu do večnosti, naš je zaklon od zaborava, od vekovnih iskušenja. Naše srpsko i srpsko-rusko zaveštanje zajedništva i sloge.
Od prvog kamena u temelju Hrama, od Savinog učenja o međusobnoj ljubavi, danas u modernim gradacijama ljubavi rekli bismo i o toleranciji i razumevanju, Hram je postao kuća u kojoj, u Bogu, ljudi nalaze ono što u životu nisu ostvarili ili im nije pruženo.

Dame i gospodo,
Društvo za izgradnju Hrama Svetog Save na Vračaru je važna institucija. Njeno trajanje od 120 godina, koje danas slavimo, važan je jubilej za Srbiju. Svi smo deo tog Društva, bez obzira da li smo formalno upisani u njegove članove.
Zahvalnost dugujemo svakom darodavcu čiji su prilozi bitno doprineli da se Hram gradi, ali ne manje hvala svakom čoveku koji je priložio koliko može, makar hleb, jabuku ili čašu vode ponuđenu žednim neimarima koji ga uzdigoše u nebo.
Uprkos zabranama, ratovima, nerazumevanjima, uprkos pokušaju odricanja od svega što je srpsko da bi se bio dobar Jugosloven, uprkos neshvatanja važnosti izgradnje Hrama među posleratnim rukovodstvom, koje se zvalo srpsko po teritoriji a ne po osećanju pripadnosti, od početka Drugog svetskog rata, sve do 1984. godine, uporno se istrajavalo na dozvolama neophodnim za nastavak i napredak našeg istorijskog nauma.

I evo od tada, već trideset jednu godinu, nema dana da se na Hramu nije radilo.
A sve što se radilo – od temelja do kupole, uspostavljalo je nove, više standarde u arhitekturi, građevinarstvu. Monumentalan je u svakom smislu, i zato je danas, kada očekujemo početak radova mozaika u velikoj crkvi, svetska stručna javnost jednoglasna u oceni da će mozaička tradicija vizantijske škole u Hramu Svetog Save uspostaviti nove kriterijume i unaprediti dosadašnje iskustvo, kako i priliči rešenjima u dvadeset prvom veku.

Dragi prijatelji,
Hram svetog Save jeste i biće naša Nojeva barka u kojoj nalazimo spas od istorijskih potopa, svetskih ratova, golgota, iskušenja koja nas ni danas ne štede. On je simbol naše istrajnosti, naše pobede. Neko od nas neće dočekati da generacijama koje dođu posle njega preda ključeve od gotovog Hrama.
Predaće zaveštanje podizanja Hrama i povelju o onome što je naša generacija za svoga doba učinila, da bi znali gde da nastave. A kako će oni da nastave, kao što smo mi posle naših prethodnika – to je već odavno zapisano u našim genima. Ovu kuću još, kao i svaku srpsku kuću, treba i doveka dorađivati, popravljati, zanavljati.
Statističke podatke o Hramu videli ste u filmovima koje smo prikazali i nije potrebno da ih ponavljam.
Ipak, na hramu Svetog Save postavljeno je 49 zvona. Četiri liturgijska i 45 uz časovnik koji broji vreme. Svakog punog sata Vračarskim platoom, Beogradom, Srbijom i vasionom odzvanja refren Svetosavske himne. Da slavi pobedu, da opomene da ne zaboravimo, da pozove na nove uspehe, da nas podseća da je ideja uzdizanja Hrama veća od nas samih i da je posvećenost ovoj našoj jedinstvenoj zajedničkoj kući ustvari posvećenost Srbiji i zato zadatak za sva vremena.