OBRAĆANjE PREDSEDNIKA POVODOM SVEČANOG OTVARANjA RAZVOJNOG CENTRA RUSKOG GEOGRAFSKOG DRUŠTVA U SRBIJI

OBRAĆANjE PREDSEDNIKA POVODOM SVEČANOG OTVARANjA RAZVOJNOG CENTRA RUSKOG GEOGRAFSKOG DRUŠTVA U SRBIJI

Rektorat Univerziteta u Beogradu
17. oktobar 2016. godine

Uvaženi gosti iz Rusije,
Poštovani članovi akademske zajednice Srbije,
Vaše ekselencije,
Dame i gospodo,
Dragi studenti,

Danas imam posebnu čast da otvorim Razvojni centar ruskog geografskog društva. Taj korak predstavlja konkretizaciju našeg strateškog partnerstva i potvrdu čvrstih uzajamnih veza u srpsko-ruskim odnosima. Za nas je to jasan signal da je Srbija postala važna tačka oslonca u geostrateškim razmišljanjima Rusije koja je bila jedan od naših najvažnijih oslonaca tokom gotovo čitave naše istorije.
Rusija je danas država bez čijeg stava nema rešavanja nijednog važnog međunarodnog pitanja i mi smo svesni da bez saradnje sa Rusijom ne bismo mogli u punoj meri da ostvarimo naše državne interese, među kojima je najvažniji očuvanje našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta, posebno pred međunarodnim organizacijama.
Dame i gospodo,
Veoma bogata i sadržajna istorija srpsko-ruskih odnosa, nažalost, još nije do kraja istražena, i nije sagledana i potpuno obrađena na metodološki i sintetički način. Nadam se da će otvaranje Razvojnog centra doprineti rasvetljavanju, ne samo činjenica vezanih za istoriju odnosa dve zemlje, već i istorije i poreklo naroda sa ovih prostora. Ovo govorim zato što je glavni cilj Razvojnog centra podsticanje i organizovanje naučne i stručne saradnje između geografa Srbije i Rusije.
Saradnja Srbije i Rusije je izuzetno duboka i slojevita i trebalo bi je sagledavati kroz niz kompleksnih društvenih pojava i slojevitih i međuzavisnih veza i odnosa ukorenjenih u naša srca.
Tesna saradnja dva naroda uspostavljena je i za vreme Prvog srpsko-turskog rata. Rusko javno mnjenje energično se zalagalo da se svim sredstvima pomognu braća Srbi. Tolstoj verno opisuje jednodušan stav u Rusiji: „Pokolj jednoveraca i braće izazvao je saučešće prema paćenicima i negodovanje protiv ugnjetača. Junaštvo Srba koji su se borili za veliku stvar izazvalo je u celom ruskom narodu želju da se pomogne braći, i to ne rečju nego delom“.
Iako je Srbija sa zakašnjenjem ušla u rusko-turski rat, srpska vojska, koja je uspešno štitila desno krilo ruske armije, omogućila je prodor ruskih jedinica u južne delove Bugarske i osvajanje Sofije. Sulejman paša, turski zapovednik, je u iskazu o razlozima za napuštanje Sofije rekao da je to učinio zbog zajedničkog prodora ruske i srpske vojske.
U najtežem istorijskom trenutku za Srbiju, 27. jula 1914. godine, regentu Aleksandru Karađorđeviću stiglo je pismo cara Nikolaja: „Rusija neće ostati ravnodušna prema sudbini Srbije“. Zahvaljujući intervenciji cara Nikolaja Drugog, izbegnute su najteže posledice za srpsku vojsku, a ruska vlada i dvor su tokom ratnih godina pružali maksimalnu političku i vojnu pomoć Srbiji u očuvanju njenih nacionalnih i državnih interesa.
Dolazak uglednih Rusa u Srbiju tokom i nakon Oktobarske revolucije imao je nemerljivo pozitivan uticaj. Među 50 hiljada ruskih izbeglica bilo je čak 11 članova Srpske kraljevske akademije i oni su dali izuzetan doprinos razvoju nauke i obrazovanja tadašnje kraljevine Srbije.
U Drugom svetskom ratu smo zajedničkim snagama oslobodili mnoge gradove u Srbiji, među njima i Beograd i isterali okupatora.
Srbija i danas nastavlja da se oslanja na Rusiju. Bez obzira na pritiske, nikada nećemo uvesti sankcije Ruskoj Federaciji. Sami smo iskusili razorne posledice sankcija po državu i narod. One su dalekosežno negativne i najčešće pogađaju najranjivije slojeve stanovništva, baš one koje oni koji uvode sankcije često deklarativno stavljaju pod zaštitu.
Ne želimo da nam drugi biraju prijatelje, kao što ih mi ne biramo drugima. Uvek ćemo se zalagati da se nesporazumi u međunarodnim odnosima rešavaju dijalogom, na miran i dostojanstven način.
Dragi prijatelji,
Rusko geografsko društvo je jedno od najstarijih geografskih društava na svetu. Osnovano je 1845. godine ukazom cara Nikolaja Prvog a tokom godina postojanja vodili su ga i predstavnici carske kuće Romanovih, da bi novembra 2009. godine, za predsednika bio izabran Sergej Kužegedovič Šojgu, a Savetom pokrovitelja predsedava predsednik Rusije Vladimir Vladimirovič Putin. Glavna aktivnost Ruskog geografskog društva su ekspedicije i istraživanja, obrazovanje, očuvanje tradicije i kulture, objavljivanje knjiga i rad sa mladima.
Srpsko geografsko društvo, prvo geografsko društvo na Balkanskom poluostrvu osnovao je Jovan Cvijić 1910. godine, koji je bio i njegov prvi predsednik. Glavni zadatak Društva bio je da neguje kontakte sa susednim naukama i istražuje Balkansko poluostrvo. „Nikako se ne smemo ograničiti u istraživanjima samo na Srbiju“, govorio je Cvijić.
Želeo bih posebno da istaknem da će ciljevi koje je postavio Razvojni centar, razmena studenata, podrška i organizacija zajedničkih istraživačkih, naučnih, promotivnih i izdavačkih aktivnosti, nesumnjivo doprineti daljem razvoju srpskog društva. Razvojni centar Ruskog geografskog društva u Srbiji već je realizovao više projekata na teritoriji Srbije i Ruske Federacije, a posebnu pažnju poklanja razvoju edukativnih i socijalnih programa za potrebe studenata iz Srbije i Ruske Federacije.
Dragi predstavnici Razvojnog centra,
Otvaram Razvojni centar Ruskog geografskog društva u Srbiji izuzetno počašćen i srećan što ste me uvrstili među svoje članove.
Hvala.