Obraćanje predsednika Vučića učesnicima 78. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija

"Gospodine predsedniče Generalne skupštine,

 

Ekselencije,

 

Dame i gospodo,         

 

Stojim pred vama kao predstavnik slobodne i samostalne zemlje, Republike Srbije, koja se nalazi na putu priključenja EU, ali istovremeno nije spremna da pogazi svoja tradicionalna prijateljstva koja je vekovima gradila. Želim da podignem glas u ime svoje zemlje, ali i u ime svih onih koji i danas, 78. godina od osnivanja UN, istinski i jednako veruju da su principi Povelje UN jedina suštinska odbrana svetskog mira, prava na slobodu i samostalnost naroda i država, ali i više od toga – zalog samog opstanka ljudske civilizacije. Novi globalni talas ratova i nasilja koji udaraju na temelje međunarodne bezbednosti jeste bolna posledica, čiji uzrok leži u napuštanju Principa zacrtanih u Povelji UN.

 

Svi koji govorimo u ovom uvaženom domu, govorimo o svojim problemima, neretko se obračunavajući sa stvarnim i zamišljenim neprijateljem, udvarajući se sopstvenom javnom mnjenju, pričajući bajke iz budućnosti uz nedovoljno realnog sagledavanja stvari. Kakva je budućnost sveta? Iako smo svi čuli reči generalnog sekretara, malo ko ga je slušao. I gotovo nijedan svetski dnevnik nije preneo njegove upozoravajuće reči. Uostalom, u eri dominacije društvenih mreža, u kojoj je važno samo dobiti ”lajk” više, u eri u kojoj svakom kućnom ljubimcu se posvećuje više pažnje nego deci, nije ni čudo da ne razaznajemo opasnosti koje su pred nama.

 

Ne mogu i nemam pravo, kao predsednik jedne nevelike zemlje, da govorim o odnosima između velikih sila. Niti je to moj posao, niti bih to umeo, ali mogu i hoću da govorim o tome kako nepoštovanje međunarodnog javnog prava može da dovede do užasnih posledica.

 

Pokušaj rasparčavanja moje zemlje, započet formalno 2008. Godine jednostranim proglašenjem nezavisnosti tzv. Kosova, još uvek traje. Upravo gaženje Povelje UN u slučaju Srbije, bila je je jedna od vidljivih preteča brojnih problema sa kojima se danas svi suočavamo, a koji uveliko prevazilaze granice moje zemlje ili okvire regiona iz koga dolazim.

 

Šire posmatrano, otkako smo se prošli put sastali u ovoj sali, svet nije postao ni bolje, ni bezbednije mesto. Naprotiv. Globalni mir i stabilnost i dalje su akutno ugroženi. I dalje se suočavamo sa problemima energetske bezbednosti, finansijske nestabilnosti, kao i sigurnosti i poremećaja u lancima snabdevanja hranom i lekovima. Rešenja za mnoge probleme ne samo da nismo pronašli, već su oni postali brojniji, a neki od njih još složeniji. Govorio sam i o tome kako ovde niko nikoga ne sluša i ne teži stvarnim dogovorima, a u međuvremenu smo počeli sve manje i da razgovaramo. Kao da su skoro svi, vodeći se isključivo sopstvenim interesima, zaglavljeni u svojim pozicijama, odustali od traženja kompromisnih rešenja. 

 

 

Dame i gospodo,

 

Dok se već tri dana za redom sa ove govornice svi zaklinjemo na poštovanje principa i pravila Povelje UN, upravo je kršenje istih u korenu većine problema u međunarodnim odnosima, a primena dvostrukih aršina - otvorena pozivnica za sve one koji gazeći norme međunarodnog prava, ali i bazične ljudske moralnosti, ratom i nasiljem ostvaruju svoje interese. 

 

Svi govornici do sada, a verujem i da će i svi posle mene, govorili su o neophodnosti promena u svetu ističući svoju zemlju kao primer moralnosti i posvećenosti pravu i svetskoj pravdi. Danas neću ovde govoriti mnogo u superlativu o svojoj zemlji, o rastu plata i penzija, stotinama kilometara izgrađenih auto-puteva i železničkih pruga, novoizgrađenim bolnicama i školama, naučno-tehnološkim parkovima, institutu za veštačku inteligenciju, jer se podrazumeva da štitim njene interese i da je volim najviše na svetu, ali ću govoriti o principima koji su gaženi i koji su nas doveli u današnju situaciju, i to ne od strane malih, koji su neretko meta napada, već od strane najmoćnijih zemalja sveta. Posebno onih koje su sebi dale za pravo da celom svetu, svaka iz svog ugla, drži političke i moralne lekcije.

 

Ovde, u ovoj sali, samo pre dva dana, mogli smo da čujemo od predsednika SAD da je najvažniji princip u odnosima između država, poštovanje njihovog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, a tek kao treći faktor po značaju, pomenuta su ljudska prava. I činilo mi se da je svako u ovoj sali to mogao da podrži.

 

Ja, kao predsednik Srbije, sa neskrivenim oduševljenjem sam to pozdravio. Jedini problem u svemu tome je bila činjenica da sam nekoliko sati posle njegovog govora morao da vidim u ovim prostorijama predsednicu tzv. Kosova, koju najmoćniji deo Zapada smatra predsednicom nezavisne države, inače nastale secesijom od teritorije Republike Srbije.

 

Istovremeno, samo nekoliko metara daleko od ove sale, nemačka ministarka je rekla da se Nemačka čvrsto drži Povelje UN i odluka i akata UN, i da nikada neće odustati od toga. Sve bi to bilo lepo, kada bi bilo istinito. Naime, gotovo sve velike zapadne sile brutalno su pogazile i Povelju UN i Rezoluciju 1244 UN donetu u ovom visokom domu, negirajući i gazeći baš sve one principe koje danas brane, a to se dogodilo pre 24 i pre tačno 15 godina. Prvi put, nezabeleženo u svetskoj istoriji, 19 najmoćnijih zemalja donelo je odluku, bez učešća Saveta bezbednosti UN, ponavljam, bez ikakve odluke SB UN, da surovo napadne i kazni jednu suverenu zemlju na evropskom tlu, kako su rekli, da bi sprečili humanitarnu katastrofu. 

 

 

Nisu se grohotom smejali kada je predsednik Rusije iskoristio iste te reči pravdajući svoj napad na Ukrajinu. Zaboravili su da su i oni sami koristili isti narativ, iste reči, ista objašnjenja. Pri svemu tome, želim da vas obavestim da Srbija nijednom svojom stopom nije kročila na teritoriju neke druge države, niti ugrozila njeno postojanje, ali pre dvadeset četiri godine njih 19 najmoćnijih i najjačih nije imalo milosti prema maloj Srbiji. Čak i kada su taj posao završili, rekli su kako je pitanje Kosova demokratsko pitanje i kako će biti rešeno u skladu sa Poveljom UN i drugim međunarodno-pravnim aktima. A onda, palo im je na pamet da 2008. godine, suprotno svim, ali apsolutno svim aktima međunarodnog javnog prava, podrže nezavisnost tzv. Kosova.

 

Ilegalna odluka o secesiji autonomne pokrajine Kosovo i Metohija od Srbije, doneta je punu deceniju nakon okončanja ratnog sukoba u našoj zemlji. Bez referenduma ili bilo kog demokratskog oblika izjašnjavanja građana u Srbiji, čak ne ni makar na samom Kosovu i Metohiji. Ova odluka doneta je u trenutku kada je Srbija imala vladu opredeljenu za evropske i evroatlantske integracije, i bila u svom sastavu uključujući pokrajinu Kosovo i Metohija, punopravna članica Ujedinjenih Nacija, ali i Saveta Evrope, OEBS-a i niza drugih međunarodnih organizacija. Pa ipak, to nije sprečilo pravno i političko nasilje od strane onih koji danas prednjače u deljenju lekcija sa ove govornice. 

 

Nemušta i besmislena objašnjenja, poput policijskog terora koje su srpske vlasti provodile u svojoj južnoj pokrajini celu deceniju ranije, humanitarne krize, progona lokalnog albanskog stanovništva, samo su kap koja je prelila čašu laži i besmislica, kako bi se opravdalo nasilje nad jednom suverenom zemljom, i kako bi se njen integritet urušio.

 

Naime, od trenutka pobede tih velikih 19 nad malom Srbijom, 70% Srba sa KiM napustilo je svoja ognjišta, a Albanaca je za 300.000 više nego što ih je ikada bilo na KiM. Toliko o pravu, toliko o pravdi.

 

Ipak, gore od svega je to što nam svi oni koji su počinili agresiju protiv Republike Srbije, danas drže pridike o teritorijalnim integritetu Ukrajine, kao da mi ne podržavamo integritet Ukrajine, a podržavamo ga i podržavaćemo ga, jer mi svoje politiku i principe ne menjamo, bez obzira na viševekovno tradicionalno prijateljstvo sa Ruskom Federacijom.  Nama je svako nasilje isto, svako kršenje Povelje UN isto, bez obzira na snagu sile koja ga vrši ili neminovno slične izgovore koje daje za svoje protivpravno i nemoralno ponašanje.

 

Ali, kada ih pitamo o teritorijalnom integritetu Republike Srbije i onome što su uradili mojoj zemlji, odgovor je onaj koji ste svi vi predstavnici malih zemalja u svetu čuli bezbroj puta – ne vraćajte se u prošlost, gledajte u budućnost, jer to je jedini način da vaša zemlja ostvari napredak. O teritorijalnom integritetu i Ukrajine i Srbije i svake druge zemlje, stoga svi mi ostali imamo prava da sa ovog podijuma govorimo makar malo više nego što oni imaju. 

 

 

Predsednik sam Srbije u drugom mandatu, bezbroj puta sam bio pod različitim političkim pritiscima, politički sam veteran, i ono što ću vam reći je za mene danas najvažnije. Principi se ne menjaju od prilike do prilike. Principi ne važe samo za jače, principi važe za sve. Ako to nije tako, onda to više nisu  principi. I zato smatram da će se u savremenom svetu ili postaviti principi, pa će ista pravila važiti za sve, ili ćemo kao svet završiti u najdubljim podelama u svojoj istoriji, u najtežim sukobima i u problemima iz kojih se nećemo izvući.

 

Još jedna važna stvar, mir je postao zabranjena reč, jer svi imaju svoje favorite i svoje krivce. I jedina vrednost koja je ostala velikim silama su upravo principi, ali lažni. Dok njima odgovaraju, na njih će se pozivati. Prvi put, kao što je to bilo u slučaju Srbije, da im principi, pravo i pravila ne odgovaraju, tim gore po pravo, pravdu i principe.

 

Danas, na KiM, južnoj pokrajini Republike Srbije, odigrava se ogoljeno nasilje, koje nad Srbima primenjuju separatističke vlasti Aljbina Kurtija.

 

Samo prošle nedelje, nakon ko zna koje u nizu propalih rundi dijaloga u Briselu, predsednik vlade PIS u Prištini Aljbin Kurti, nakon što je odbacio evropski predlog za deeskalaciju, obratio se javnosti ispred jedne od glavnih zgrada Evropske Unije i pred milionskim auditorijumom okupljenih medija poručio malobrojnim preostalim Srbima na Kosovu i Metohiji da će Srbi, citiram, “da pate i plate grešku koju su napravili“. Da li je uopšte moguće gore ruganje ljudskosti, međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima, i međunarodnoj zajednici od ovakvih reči? Nažalost, moguće je. Samo dan kasnije, upravo sada dok sedimo u ovoj sali, u Kurtijeve zatore odvodi se novi kontigent Srba uhapšenih pod fabrikovanim optužbama kao deo njegove kampanje terora. Mnogo gora su, dakle, dela koja evo, već dvadeset meseci u kontinuitetu, sprovodi na terenu Kurtijev ekstremistički režim, a koja se u praksi zajedno sa ponovnim ubrzanim iseljavanjem preostalih Srba pretvaraju u puzajuće etničko čišćenje u srcu Evrope. Koliko daleko ide cinizam Kurtijevog režima zaključićete i iz sledeće činjenice: otkako su Evropska Unija i državni sekretar SAD Entoni Blinken početkom juna izdali saopštenja u kome osuđuju jednostrane akcije tzv. „vlade Kosova“ , zabeležen je skok etnički motivisanih napada nad Srbima u našoj južnoj pokrajini za preko 50%, dok su u istom periodu vlasti u Prištini preduzele čak 22 nova eskalatorna poteza. Srpski dečaci Stefan Stojanović i Miloš Stojanović od 11 i 21 godina, upucani su na Badnje veče od strane pripadnika ilegalnih tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga u čijem naoružavanju učestvuju neki od prisutnih u ovoj sali, znajući dobro da je to duboko protivpravno i da je i samo postojanje KBS suprotno Rezoluciji 1244 SB UN. Sedmoro nevinih civila upucanih od strane predstavnika tzv kosovskih institucija, ometanje snabdevanja bolnica, zabrana glasanja na izborima samo za Srbe, potpuna ekonomska blokada za srpsku robu, napadi na crkve, groblja, škole, deo su tužne svakodnevice mog naroda na ovom delu naše teritorije odvojenom nasilnom secesijom suprotnom Povelji UN.  

 

 

 

I nećete verovati, iako ne postoji ni jedan ranjeni Albanac, niti jedan uhapšeni, nijedan povređeni Albanac - pogađajte: krive su obe strane. Za razliku od 1999. godine, kada su bombardovali Beograd i druge gradove u mojoj zemlji, ostavljajući krvavi trag od više hiljada mrtvih civila i vojnika, u scenama veoma sličnim onima koje danas nažalost gledamo u različitim delovima sveta, danas kada se ogoljeni teror za koji i sami kažu da podseća na ono što se dešavalo Albancima dešava Srbima, nema ni humanitarne katastrofe, nema poziva na akciju, nema ničega. Sada su samo zabrinuti, sležu ramenima, ali ako bilo kakvu odluku treba da donesu, ona će uvek biti, kako kažu, krivica ”obeju strana”.

 

I u takvom svetu, verujem da jedna mala zemlja poput Srbije, podižući svoj glas i boreći se za univerzalno važenje principa nepovredivosti međunarodno priznatih granica, teritorijalnog integriteta, suvereniteta i političke samostalnosti, daje primer borbe za pravo, ono koje je ovde ukinuto, čak i u ovoj zgradi, i svojom nevelikom snagom, ali ogromnom odlučnošću i hrabrošću, štiti načela na kojima bi trebalo da je satkan svet. Mi nismo menjali principe zarad dnevne politike i sopstvenih potreba. Onako kako čuvamo integritet Srbije, tako branimo integritet svake zemlje članice UN.

 

Samo je pomalo tužno što se svi oni veliki, koje pravo i pravda ne interesuju, u svakoj različitoj prilici, pozivaju na drugačije principe, na one koji im u tom trenutku odgovaraju. Kada se takva politika vodi, kada morala nema u svetskoj politici, onda je jasno da ulazimo u eru velikih podela i velikih sukoba. I ne samo političkih i ekonomskih, već i vojnih.

 

I baš u ovakvoj teškoj situaciji, Ujedinjene nacije predstavljaju poslednju suštinsku platformu koja nas sve okuplja, bez obzira na sve naše različitosti i podele. Verujem da su posvećenost miru i razvoju, želja za rešavanjem sporova dijalogom, pronalaženje zajedničkih načina za okončanje patnji ljudi i obezbeđivanje prosperitetnije i stabilnije budućnost upravo ono što nas ujedinjuje. Zato pružamo punu podršku svim važnim reformskim procesima same organizacije UN, uključujući i inicijative generalnog sekretara UN. 

 

Za očuvanje globalnog mira i kako ne bismo svi nestali u darvinističkom obračunu velikih sila, neophodno je da se udružimo, baš kao pre 78 godina, u zajedničkoj borbi za međunarodni poredak zasnovan na Povelji UN.  

 

 

Dame i gospodo,

 

Poštovanje Povelje UN nije izbor, to je obaveza. To smo, uostalom, kao što sam već rekao pominjući neka imena, imali prilike da čujemo i tokom dosadašnjih izlaganja većine mojih kolega, između ostalog, govoreći i o temi koja je i dalje dominantna u svim forumima – sukob u Ukrajini. Složiću se sa njima kada je u pitanju neophodnost poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, što Republika Srbija od početka dosledno pokazuje. Upravo te apele kontinuirano upućujemo već decenijama, ali sa značajnom razlikom - Srbija podržava teritorijalni integritet i suverenitet svih država članica UN. Ponoviću, SVIH država članica.

 

Stoga mi je teško da razumem kako neki ipak nisu dosledni kada je u pitanju potreba poštovanja teritorijalnog integriteta Srbije i kako ne shvataju da selektivna primena principa dovodi do izraženih podela, manjka solidarnosti i međusobnog razumevanja.

 

Ipak, želim  da se od srca zahvalim globalnoj većini. Znatno više od polovine članica UN na našem primeru podržava Povelju UN i ne podržava nasilno rasparčavanje moje zemlje. Drago mi je da za većinu država članica UN dupli standardi ne postoje. Duboko smo zahvalni svima vama koji nesebično podržavate naše napore za očuvanje teritorijalnog integriteta, čime potvrđujete svoju privrženost Povelji UN. Čuvajući naše granice danas, čuvate i svoje granice i čuvate mir. U vaše ime, jednako kao i u naše sopstveno, nastavićemo da iz godine u godinu ukazujemo da odbrana principa jeste isto što i odbrana slobode, nezavisnosti i mira.

 

Neretko nam se čini da razgovor sa prištinskom vladom liči više na monolog nego na dijalog, jer je teško objasniti zašto više od 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma i preuzetih obaveza nemamo formiranu Zajednicu srpskih opština.

 

Republika Srbija, njena Vlada i sve institucije u punom kapacitetu rade na očuvanju dijaloga sa Prištinom pod okriljem EU. To jeste naš zadatak.

 

Dijalog je moguć jedino u slučaju da se svi, uključujući i evropske posrednike, čvrsto držimo dogovorenog.

 

Disbalans, po kome Srbija večito mora da popušta, ne vodi rešenju problema.  Naprotiv. 

 

 

 

Kao što sam na početku svog izlaganja rekao, Srbija se nalazi na evropskom putu, spremna da sebe menja, reformiše i napreduje. Srbija danas ima veoma dobru saradnju sa SAD u gotovo svim oblastima i verujemo da će naši odnosi u budućnosti biti samo bolji. Istovremeno, Srbija će čuvati svoja velika i tradicionalna prijateljstva na svim kontinentima, ponoseći se svojim dobrim odnosima sa svim narodima i državama Afrike, Azije i Latinske Amerike. Ne delimo ljude po boji kože i njihovoj religijskoj pripadnosti, zato su naši odnosi sa Narodnom Republikom Kinom, Repubikom Korejom, Japanom, brojnim arapskim i drugim muslimanskim zemljama na najvišem istorijskom nivou. Isto tako, ne prekidamo ni naše važne i istorijske veze sa Ruskom Federacijom.

 

Verujući da je dijalog jedini način za iznalaženje kompromisnog rešenja, Srbija ostaje posvećena ovom procesu u cilju obezbeđivanja mirnog suživota Srba i Albanaca. Mir i stabilnost regiona nema alternativu. Sa tim uverenjem nastupamo u svim razgovorima pod okriljem EU.

 

Kao što je mnogima od vas možda poznato, različita tumačenja istorije su uzrok mnogih neslaganja i otvorenih pitanja u našem regionu. Verujem u budućnost i verujem da, ipak, imamo kapacitet i sposobnost da, uz zajedničke napore, pokušamo da prevaziđemo razlike i fokusiramo se na ono što nas povezuje – na brigu za dobrobit naših naroda.

Želimo da gradimo mostove, a ne zidove. Moramo da gledamo u budućnost. Moramo da idemo napred, da iskoristimo svaku šansu za ekonomski rast, povezivanje i razmenu ideja. Danas, iz Beograda skoro do Jadranskog mora, imamo zajedničku naplatu putarina, a uskoro će biti tako i do Egejskog. Otvaramo granice na Balkanu, otvaramo tržište rada i omogućavamo slobodan protok ljudi, roba i kapitala.

 

Upravo je ovo bila glavna zvezda vodilja i pokretač inicijative Otvoreni Balkan, koja je do sada dala konkretne rezultate i ojačala regionalno vlasništvo nad procesima ekonomskog povezivanja regiona. Otvoreni Balkan popravio je i političku atmosferu. Mi ovakav pristup imamo prema svim našim susedima i naš ključni interes je očuvanje stabilnosti u regionu i orijentacija ka što intenzivnijoj saradnji u svim oblastima. Ovi procesi svakako su nerazdvojni deo naših nastojanja da postanemo punopravna članica Evropske unije, što je istovremeno jedan od ključnih prioriteta naše spoljne politike.

 

Ovaj prioritet svakako ne isključuje našu opredeljenost za razvoj saradnje i produbljivanje odnosa sa našim tradicionalnim prijateljima iz svih delova sveta, gde ostajemo pouzdan i odgovoran partner. Nastojaćemo da jačamo postojeća i gradimo nova prijateljstva, kako bilateralno, tako i kroz učešće u inicijativama i forumima različitih regiona širom sveta. Najnovija potvrda da geografska udaljenost ne bi trebalo da predstavlja barijeru za saradnju je i nedavno pristupanje Republike Srbije Ugovoru o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji.

 

Takođe, ponosni smo što nam je pružena jedinstvena prilika da duh prijateljstva o kojem govorim osetite i u Beogradu, koji će biti domaćin Specijalizovane svetske izložbe EXPO 2027. Zahvalni smo svima koji su nas podržavali i verovali u nas. Hvala vam, dragi prijatelji.  

 

 

Dame i gospodo,

 

U ovoj sali je, nakon dugih pregovora i sa mnogo optimizma, usvojena Agenda 2030 – plan akcije za ljude, planetu i prosperitet, kojim smo dali obećanje da niko neće biti izostavljen.

 

Na pola puta do proklamovanog roka za ispunjenje ciljeva Agende i dalje postoji tračak nade da ćemo uspeti da ispunimo dato obećanje, iako je mnogo razloga za zabrinutost. I pored ostvarenog napretka u pojedinim sferama, nažalost, i dalje se suočavamo sa osnovnim egzistencijalnim problemima poput siromaštva, gladi i nejednakosti.

 

Srbija ulaže maksimalne napore kako bi osigurala stabilnu i sigurnu budućnost, uporedo inicirajući politike bazirane na ciljevima održivog razvoja. Samo neki od dosadašnjih rezultata su: razvijanje instrumenta za uključivanje principa „da niko ne bude izostavljen“ u naša zakonska i strateška dokumenta, kao i učešće u globalnim inicijativama i njihovo sprovođenje na nacionalnom nivou u oblastima održivih sistema ishrane, transformacije obrazovnih sistema i urbanog razvoja.

 

Doživeli smo četvrtu industrijsku revoluciju i nove tehnologije kao razvojnu priliku koju ne smemo da propustimo. I zato nastavljamo sa investicijama u infrastrukturu, ekonomskim reformama i kreiranjem boljeg poslovnog okruženja. Digitalizacija i obrazovanje su među našim ključnim prioritetima.

 

Takođe, prepoznata je i neophodnost pronalaženja novih izvora rasta. Zbog toga su naše buduće aktivnosti fokusirane na inovacije, istraživanje i razvoj i kreativne industrije. Srbija je prva zemlja u regionu jugoistočne Evrope koja se priključila Globalnom partnerstvu za veštačku inteligenciju i  usvojila razvojnu strategiju u ovoj oblasti još 2019. godine. Gradi se Bio4 Kampus, jedinstveni multidisciplinarni kompleks za istraživanje i razvoj u prirodnim naukama koji treba da postane jedan od ključnih bioekonomskih čvorišta u Evropi.

 

Čvrsto verujemo da znanje i nauka igraju jednu od ključnih uloga u ubrzavanju aktivnosti ka implementaciji Agende 2030. Stoga sam ponosan da je na predlog Republike Srbije i grupe država (like minded countries) GS UN usvojila rezoluciju kojom se period od 2024. do 2033. godine proglašava Međunarodnom dekadom nauka za održivi razvoj.

 

Ovo sve radimo zbog budućih generacija. Verujem da je uključivanje mladih u realizaciju Agende 2030 važan preduslov za njen uspeh, jer su mladi nesumnjivo najvažnija pokretačka snaga razvoja svakog društva. 

 

 

Ekselencije,

 

Verujem da smo svi ovde svesni da nema razvoja bez mira. Kako je rekao Nelson Mandela: „Mir je najmoćnije oružje za razvoj koje iko može da ima“. Moramo verovati u to i zajednički raditi na tome. Conditio sine qua non je, pre svega, razgovor, da slušamo i trudimo se da čujemo i razumemo jedni druge. Mir nema alternativu.

 

Na kraju, želim da iskoristim priliku da pozovem predstavnike svih zemalja članica UN da uzmu učešća u održavanju svetske izložbe EXPO 2027 u Beogradu. Glavni grad Srbije, kosmopolitska metropola sa dva miliona stanovnika je i vaša kuća i pružamo vam ruku dobrošlice za učešće na najslobodnijoj i najraznolikijoj međunarodnoj izložbi do sada. Dođite u Beograd da zajednički slavimo ljudskost.

 

Znam da sam govorio mnogo duže, ali moram da kažem da sam sebi dao to pravo, baš kao što su ga velike sile dale sebi.

 

Hvala na pažnji."