Oprostiti, nikada ne znači zaboraviti

FRUŠKA GORA - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić danas je na Banstolu na fruškoj Gori prisustvovao parastosu žrtvama akcije “Oluja” i osveštanju krsta buduće crkve brvnare.

''Srbija i Srbi spremni su na oprost i pomirenje ali, ne zavisi sve samo od nas, naši obrazi su čisti, a naš hleb je spreman da ode tamo odakle je dolazilo kamenje koje su potezali na nas", poručio je predsednik Nikolić obraćajući se građanima prognanim u akciji "Oluja" pre 20 godina iz Hrvastske, koji su svoje utočište našli u tom vikend naselju na fruškoj Gori.
Nikolić je, posle parastosa koji je služio episkop sremski Vasilije, naglasio i da ''oprostiti, nikada ne znači zaboraviti'', ali da su Srbi kroz svoju istoriju umeli da se u ime nekih interesa, koji su bili svačiji samo ne srpski, lako odrekniu i gotovo zaborave svoje žrtve.
Predsednik Nikolić je naglasio da “nikada nije kasno da se isprave istorijska sagrešenja i da se pamte svoji stradali i oni koji još uvek stradaju”. On je doda da će na to podsećati i buduća svetinja na tom mestu.
Predsednik Srbije je istakao da se veličina i snaga jednog naroda ne meri brojem ubijenih i zauvek proteranih, slabih i nezaštićenih, spaljenim kućama, zatrovanim bunarima i poklanom stokom i dodao da na obrazima onih koji su počinili zločine uvek “ostaje utisnut pečat zlikovca”.
Prema rečima Nikolića, deo hrvatskog naroda, koji i sada kroji sudbinu svoje države i određuje njen odnos sa svojim srpskim narodom mora da živi sa tim.
On je podsetio na neizbrisivu sliku kolone od 250.000 hrvatskih građana srpske nacionalnosti koji su, kako je rekao, “osim golog života i porodičnih fotografija nosili još samo beskrajnu tugu u koloni stida onih koji ih proteruju”.
Obraćajući se proganima, šef srpske države je poručio da su njihova ognjišta, “bezumnici pretvorili u oganj, a njihovo stradanje i patnju slave kao svoju pobedu i dan kada su obnovili državu, koja im je ostala od Pavelića, a bila priznata jedino od Hitlera”.
Nikolić je rekao da su u tragičnoj akcji “Oluja”, koja je kao i svaka oluja ostavila pustoš u gradovima i selima, “pobijeni i proterani Srbi, pravoslavni i svetosavni.
''Istorija nas je naučila da je to u Hrvatskoj velika i neoprostiva, a jedina krivica”, naglasio je Nikolić i podsetio na put stradanja “u beskrajnoj koloni nejači, mirnih ljudi, seljaka, radnika, hlebotvoraca”, koji su pre dve decenije krenuli iz Hrvatske u Srbiju.
Na tu kolonu padale su “psovke i poruge, a kao da to nije bilo dovoljno, za svaki slučaj, padale su i granate sa neba i sa zemlje”, podsetio je Nikolić i ukazao da nas je pesnik učio tome da od kamenja kojim nas kamenuju gradimo kuće, a Sveti Sava nam je usadio običaj da na psovke i poruge odgovorimo molitvom.

Toj novoj crkvi na Banstolu, posvećenoj Blagoj Mariji, “udaramo temelj od tog kamena i od tih molitvi”, naveo je predsednik Srbije i naglasio da je ta buduća svetinja važna koliko i hram Svetog Save na Vračaru u Beogradu.
“Ona pokazuje veličinu i snagu našeg naroda, simbol je hrišćanjske i ljudske ljubavi i dobrote i simbol praštanja koji krasi samo odgovorne i civilizacijski dorasle nacije”, rekao je predsednik Nikolić.
Parastos žrtvama akcije “Oluja” i osveštanje krsta buduće crkve Blage Marije molitveno je predvodio vladika Vasilije uz sasluženje karlovačkih sveštenika.
Obraćajući se vernicima, vladika je istakao da će, kako je rekao, na ovom parčetu zemlje iznići crkvica “u spomen svih onih koji su mučeni, ubijani i stradali na putu istine i svoje slobode, bežeći od neprijatelja”.
Vladika je rekao da su mnogobrojni Srbi prognani iz Hrvatske sa svojih ognjišta i od svojih svetinja i grobalja, našli svoje stanište i ognjište u zemlji Srbiji koja je “uvek tu kao majka da na svoja pleća primi svoju decu”.
Episkop Vasilije je poručio da će ova crkva biti posvećena Blagoj Mariji i svima onima koji su svoje živote dali na putu spasenja i poručio svima ''da se ne delimo i da živimo složno i u miru''.
Vladika Vasilije je napomenuo da je predsednik Nikolić jedan od ktitora ove svetinje, koja se gradi u naselju Kraljev breg nedaleko od Čortanovaca.
Akciju za izgradnju te crkve pokrenuli su žitelji fruškogorskog vikend naselja Banstol, okupljeni u Udruženju građana “Klub svih generacija”, u nameri da se na dan kada je pre dve decenije počeo progon Srba iz Hrvatske, svake godine okupljaju na tom mestu u znak sećanja na prognane i pobijene sunarodnike.