Vesti
Otkriven spomenik vojniku sa Košara – "Tibor Cerna umro za svakog od nas"
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkrio je u Debeljači spomenik jednom od poginulih vojnika na Košarama 1999. godine Tiboru Cerni. Vučić je spomenik otkrio zajedno sa majkom Tibora Cerne, Katom. Sto osam vojnika je umrlo tako slavno da Albanci i dalje čuju njihove glasove i strašnu opomenu "ovo je moja zemlja", poručio je predsednik.
Vučić je položio venac uz najviše državne i vojne počasti svim učesnicima bitke na Košarama.
Vence su položili i ministri u Vladi Republike Srbije i Vladi Republike Srpske, delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, porodica Cerna, predstavnici diplomatskog kora, predsednik opštine Kovačica i Mesne zajednice Debeljača, kao i predsednik i predstavnici Saveza udruženja boraca SABOR, koji su bili inicijatori za podizanje spomenika Tiboru Cerni.
Spomenica za sećanje na bitku na Košarama
On je, takođe, najavio i da će formirati odbor za izgradnju centralnog spomen-obeležja kojim bi se očuvalo sećanje na 108 veličanstvenih sa Košara, ali i sve druge koji su dali svoj život braneći slobodu i nezavisnost Srbije.
"Neka zauvek živi i uvek ima ovakve heroje Srbija, neka živi naša Srbija", poručio je Vučić.
U ime učesnika bitke na Košarama okupljenima se obratio Voislav Vukašinović.
"Osamanaest godina smo čekali prvo spomen-obeležje, prvom među jednakima, heroju Tiboru Cerni. On je jedan od 108 srpskih Obilića koji je za nas još uvek živ. Živeće u nama dokle god smo živi i dokle god budemo pričali o, malo je reći, herojskim pogibijama", rekao je Vukašinović.
Prisetio se priče kada je Cerna bio u rovu sa saborcima.
"Tukao ih je neprijateljski snajper, nešto je moralo da se preduzme. Tibor je ustao da bi ga snajper pogodio a naš vojnik je otkrio neprijatelja i eliminisao ga. Prvi metak ga nije pogodio ali zato drugi jeste. Tibor je pao i rekao 'Za ovu zemlju vredi ginuti'", rekao je Vukašinović.
Dodao je da se nada da će i svi ostali heroji u bliskoj budućnosti dobiti centralni spomenik.
"Da nikada ne zaboravite heroje, majke, porodice, invalide, koji su ostavili delove tela na vrletima Prokletija i srpske ratnike, koji se nisu osvrtali prema sili koja ih napada već prema svetinji koju brane. Znali su da je iza njih Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, njihove majke i sestre", dodao je Vukašinović.
Kata Cerna, majka Tibora Cerne zahvalila se svima koji su učestvovali u podizanju spomenika i zamolila je državu da vodi računa o borcima, "da ne bude da su džabe dali život ali i o ovima što su ostali".
Pozdravila je sve koji su došli a posebno joj je drago bilo što je videla Tiborove saborce. Rekla je da, kada je videla spomenik, teško joj je bilo da dozove njegov lik jer Tibora nikada nije videla ozbiljnog, "uvek je bio vedar i nasmejan".
"Bio je hrabar kad se rodio i mislim da je bio hrabar kad je umro. To je urođeno ali ima nečega i u vaspitanju", rekla je Kata Cerna.
Vučić: Tibor je umro za svakoga od nas
Predsednik Aleksandar Vučić je poručio da je istorija Srbije prepuna slavnih bitaka i pobeda koje su doprinele da naša zemlja bude slobodna, nezavisna, poštovana u svetu.
"Naš narod zna slobodu da ceni više od svega jer zna koliko je krvi prolio i koliko je žrtava dato", rekao je predsednik zahvaljujući vojnicima sa Košara.
Vučić je rekao da nikada toliko mnogo nas nije dugovalo toliko beskrajno mnogo tako malom broju njih.
"Na Košarama ih je bilo 108 mrtvih, položenih života za sve naše, prekinutih sudbina da bismo mi danas imali svoju. Tibor Cerna, nad čijom bistom stojimo, jedan je od 108 kojima dugujemo", rekao je Vučić.
Vučić je rekao da nije moguće reći koliki je dug prema stradalom Cerni, jer je poginuo u 21. godini i zato što je, kako je rekao, imao 20 miliona neostvarenih mogućnosti, snova, planova, koje je položio za sve nas. "I to mu dugujemo, sve snove i mogućnosti. Njegov nedoživljeni život koji nam je dao, naš je dug", istakao je Vučić.
Kako je rekao, Cerna je 28. aprila 1999, uradio nešto što pravi razliku između čoveka i junaka, što deli običan od velikog života, i što čini da smrt ne bude kraj, već početak večnosti.
"Stao je pred metak i izgovorio najveću rečenicu tog malog, prljavog i neopisivo strašnog rata koji nam je agresor nametnuo. Rekao je 'Za ovu zemlju vredi umreti' i uradio je to, umro je za svoju zemlju i svakoga od nas", rekao je Vučić.
Bitka na Košarama je, kaže, istorijska bitka koja je završena trijumfom, sprečen je ulazak neprijatelja i kopnena invazija naše zemlje.
"I danas kada smo konačno počeli da pamtimo, važno je reći ne samo da je Tibor Cerna bio Mađar, a bio je, i da je bio junak, a bio je, i da nam je sve dao, a dao je, već da je u tih 108 vojnika, bilo i Srba, Crnogoraca i jedan Rus, i sve vreme su znali da večno ostaju tu, što je za njih bila svetinja, u svojoj zemlji, Srbiji", rekao je Vučić u Debeljači.
Predsednik je istakao da je to bio rat koji nismo želeli: "Branili smo svoju zemlju, decu, budućnost, ono bez čega Srbin ne može da živi, ma koje vere i nacije bio, branili ono bez čega ne možemo da dišemo – branili slboodu."
Niko dalje od Košara zbog njih nije mogao. "Ovo je moja zemlja rekli su i umrli na njoj tako slavno da Albanci i dalje čuju njihove glasove i strašnu opomenu 'ovo je moja zemlja'", rekao je Vučić.
Godišnjica bitke na Košarama se od ove godine prvi put obeležava u skladu sa Državnim programom obeležavanja godišnjica istorijskih događaja Srbije.
Organizator državne ceremonije je Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Vlade Republike Srbije.
Košare – borba sa daleko nadmoćnijim neprijateljem
Tobor Cerna je jedan od 108 pripadnika Vojske Jugoslavije koji su stradali u odbrani reona karaule Košare, kada su ih 1999. napale udružene snage terorističke OVK, regularne albanske vojske i NATO snaga.
Napad pripadnika OVK bio je silovit i OVK je zauzela karaulu, ali nije uspela da dublje prodre na Kosovo i Metohiju, što je bio osnovni cilj napada. Vojska Jugoslavije imala je 108 poginulih, a OVK više od 200.
Proleća 1999. godine, na svega stotinak graničara udarili su teroristi OVK, tako i pripadnici regularne albanske vojske i NATO snaga.
Agresori su takođe na raspolaganju imali 24 helikoptera tipa "apač", 30 tenkova, 24 oklopna transportera i 24 višecevnih bačača i 67 dana su dejstvovali na naše vojnike.
U odbrani granice od tog, daleko nadmoćnijeg neprijatelja, život je izgubilo 108 pripadnika vojske Jugoslavije.
Karaulu Košare napala je operativna grupa "Jastreb", iz sastava NATO snaga, koja je brojala oko 5.000 ljudi, uz oko 5.000 pripadnika OVK, kao i pripadnike regularne albanske vojske, a u njihovom sastavu bili su i helikopteri "apač", "blek hok", avioni A10 tanderbolt, koji su sručili vatru na 125. motorizovanu brigadu
Karaula je locirana na obroncima Prokletija, nedaleko od Đakovice i Dečana. U tom trenutku na frontu je bilo nešto više od 100 pripadnika graničnih jedinica VJ a zbog žestokih napada iz vazduha, ali i diverzija OVK, veća pomoć nije mogla odmah da stigne.
Posle pada karaule, stiglo je pojačanje od više stotina pripadnika Vojske Jugoslavije iz pešadijskih i specijalnih jedinica, tako da je linija fronta stabilizovana 19. aprila i nije bilo većih pomeranja do kraja rata.
Prisluškivanjem radio veza Vojska Jugoslavije je ustanovila da su artiljeriju i minobacače, veoma precizno navodili ljudi koji su govorili italijanski i francuski.
Izviđači su na neprijateljskim uniformama viđali italijanske, francuske, turske, britanske i oznake Armije BiH sa ljiljanima.
Svest da ukoliko padne linija fronta na Košarama, kreću mnogo ozbiljniji sukobi sa OVK i NATO, sa neizvesnim krajem, držala je moral na visokom nivou.
Vojska Jugoslavije je često išla u napade po ledenoj kiši, mrazu, magli i snegu dubine jedan metar i branila svaki položaj do poslednjeg trenutka - što je dodatno uticalo na pad morala kod neprijatelja.
Cilj napadača, OVK, NATO-a i albanske vojske bio je da se prodre u Metohiju i da se snage Vojske Jugoslavije, do tada maskirane i dobro sakrivene, nateraju na otvorenu borbu u kojoj bi do izražaja došla tehnološka prednost NATO avijacije.
Glavninu graničnih jedinica na Košarama pre bitke činili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka koji su služili vojsku od marta 1998. godine i imali su uglavnom po 19 ili 20 godina, a u bici za Košare u redovima VJ borio se veliki broj dobrovoljaca iz zemlje i inostranstva.
Bitka za Košare je zvanično završena 14. juna 1999. godine, kada se Vojska Jugoslavije na osnovu Kumanovskog sporazuma sa snagama KFOR-a povukla sa Košara.
14. jun 2017.