Pismo Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Gospođo ministarka, Potpisao sam zakone: Zakon o ozakonjenju objekata i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, koje ste vi predložli Narodnoj skupštini na usvajanje.

Nažalost, tokom skupštinske rasprave isticalo se, kao dominantno pitanje, da li će biti srušene vikend kuće mojih sinova, Radomira, koji je pre sedam godina izgradio vikend kuću od 86,40 m², i Branislava, koji je pre osam godina izgradio vikend kuću od 58,84 m², a koje su bile u postupku legalizacije po svim, do sada važećim zakonima.
Kao predstavnik predlagača ste, čak, da biste uverili predstavnike opozicije i nekih medija da Zakon nije pisan zato da bi se ozakonili objekti mojih sinova, Zakon, zapravo, branili tvrdnjom da će oni biti srušeni.
U takvoj situaciji, svestan da stotine hiljada građana Srbije iščekuju ozakonjenje svojih objekata, a zbog kratkoće vremena koje sam imao da procenim ustavnost Zakona, način donošenja i način na koji je materija uređena Zakonom, odlučio sam da procenu i odluku o ustavnosti Zakona prepustim Ustavnom sudu, ukoliko se pred njim nađu zahtevi za ocenu ustavnosti.
Ipak, skrećem Vam pažnju na neke moje dileme u vezi sa ustavnošću i određenim rešenjima Zakona o ozakonjenju objekata.
Mislim da će Ustavni sud imati priliku da utvrdi da li su Zakonom o ozakonjenju objekata izvršene povrede Ustava Republike Srbije i to: članova 1, 3, 18, 21, 58, 194 i 197 st. 2, zato što se čini da su Zakonom narušena ustavna načela vladavine prava i socijalne pravde, ljudska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, povređena zabrana diskriminacije (neposredne i posredne) po bilo kom osnovu, a naročito imovnog stanja, što bi dovelo do neravnopravnosti građana, povređeno pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, kao i povređena norma o jedinstvu pravnog poretka.
Postoji mogućnost da je Zakonom povređena i ustavna zabrana povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata, imajući u vidu da Ustav predviđa retroaktivnost samo kao izuzetak (izuzeci se usko tumače), pri čemu je bitan uslov za primenu navedenog izuzetka da samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona. U ovom slučaju, suština Zakona je njegovo povratno dejstvo kao celine, pri čemu bi bilo narušeno i jedinstvo pravnog poretka. Uz to, najveću korist u samom efektu Zakona imaće ne država i lokalne samouprave, kao nosioci javnih interesa, već pojedina fizička i pravna lica, i to ona koja su svojim ponašanjima izvršila krivična dela, pri čemu su njihova činjenja i nečinjenja bila i nesavesna.
Ovim zakonom su privilegovani učinioci krivičnih dela, jer je prema tada važećem pozitivnom krivičnom pravu, bespravna gradnja bila krivično delo. Nesavesni investitori su, dok su gradili nelegalno, znali ili su morali znati da je takvo njihovo ponašanje predstavljalo krivično delo. Na osnovu ovog zakona, učinioci krivičnih dela sada su privilegovani u odnosu na ostale građane koji su poštovali pravo, odnosno, koji su gradili legalno, sa urednom dokumentacijom i dozvolama. Opšti je pravni princip, svuda u svetu, da učinilac krivičnog dela, čak i kada je delo kasnije dekriminalizovano, ne može da ima korist od svog nedopuštenog i kažnjivog činjenja ili nečinjenja. Na taj način je izvršena diskriminacija građana i to u korist učinilaca krivičnih dela i nesavesnih lica!
Neravnopravnost građana ogleda se i u tome što se nekim nelegalnim graditeljima objekti ruše, dok, drugim graditeljima ne samo da se ne ruše, već se, kao privilegovanim fizičkim ili pravnim licima, takvi objekti sada mogu legalizovati, uz čak neprimenu važećih krivičnopravnih normi!
Primenom normi ovog zakona, lokalne samouprave izgubile bi prihode od naknade za uređenje građevinskog zemljišta. S druge strane, svi troškovi infrastrukture i planske dokumentacije koje su ranije podneli investitori koji su poštovali pravni poredak, pašće samo na njihov teret, što je još jedan primer ustavnopravne neravnopravnosti.
Nesavesni graditelji dobiće sada besplatno sve ono što je palo na teret savesnih investitora! Stvoriće se jedinstvena pravna situacija u kojoj će, neosnovanom retroaktivnošću, nesavesna lica, čak, i učinioci krivičnih dela, imati neposredne koristi od svog protivpravnog, nesavesnog i nemoralnog ponašanja!
Pored toga, ovlašćenja lokalnih samouprava da određuju cenu naknade za uređenje građevinskog zemljišta neposredno su, očigledno, grubo povređena. Navedene cene se, naime, razlikuju od slučaja do slučaja, jer su neke opštine uložile daleko više u putnu, vodovodnu, kanalizacionu i elektromrežu, javnu rasvetu i održavanje puteva, pa je, na primer, u nekim turističkim centrima cena komunalnog opremanja znatno veća, dok neke druge lokalne samouprave nemaju ni osnovnu infrastrukturu. Otuda jasno proizlazi ne samo to da takvo zakonsko rešenje, da cena ozakonjenja bude ista i u jednim i u drugim opštinama, nije pravično, već ono pravne subjekte stavlja u potpuno neravnopravan, diskriminatorski položaj.
Zakon stavlja u neravnopravan (diskriminatorski) položaj pravne subjekte i u vezi sa njihovim imovnim stanjem. Zakon ne samo da ne štiti siromašne građane koji grade objekte za rešavanje stambenog pitanja i jedva sastavljaju kraj sa krajem (socijalno najosetljivije kategorije stanovništva, zasigurno, ne grade objekte od 1000 i više kvadrata), već ih opterećuju isto kao da pripadaju imovinski bogatijem delu društva. Naime, i do sada su vlasnici porodičpih objekata do 100 ili 200 m² imali izvesne povlastice prilikom legalizacije, ali razlika je sada što svi oni koji su gradili za tržište i za prodaju po visokim cenama, u turističkim centrima i u velikim gradovima, dobijaju jedinstvenu priliku u svetu, da po izuzetno niskim cenama iz nelegalnih pređu u legalne tokove i tako "uštede", odnosno, "zarade" enormne sume novca, dok će, sa druge strane, država i lokalne samouprave ostati bez sredstava koja ni u kom slučaju nisu neznatna, naprotiv.
Dakle, umesto jasnog razgraničenja na komercijalne i stambene objekte, sada se opštine i investitori nedvosmisleno stavljaju u neravnopravan položaj. Nelegalni investitori komercijalnih objekata sada će moći da prodaju stanove po vrlo visokim cenama, a sa druge strane, cene legalnih i nelegalnih, a ozakonjenih objekata, biće iste u pogledu naknade, odnosno takse, pa će nelegalni i nesavesni investitori višestruko uštedeti, a legalni investitori će pretrpeti nenadoknadivu štetu. Da ironija bude veća, njihov lični interes će preko ovog zakona da bude proglašen i zaštićen kao javni interes Republike Srbije!
Sve ovo izuzetno je loša poruka za veliku većinu onih koji su do sada sve pošteno plaćali i poštovali pozitivne propise Republike Srbije! Poruka i pouka bi primenom ovog zakona mogla da se tumači samo na jedan način: kao podstrek za nepoštovanje zakona i drugih propisa i kao podsticaj nesavesnom ponašanju. Fizička i pravna lica koja poštuju propise trpe štetu, a oni koji ih ne poštuju imaju od toga profit! To ni jedan pravni poredak u civilizovanom svetu sebi ne sme da dopusti.
Što se Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru tiče, moglo bi da se desi da neko istakne prigovor na novo uređenje dvostepenosti postupka, zato što u nekadašnjem članu 11 stoji sledeća formulacija:

Član 11
U upravnim poslovima državnog premera, osnivanja i obnove katastra nepokretnosti, osnivanja katastra vodova, kao i njihovog održavanja, rešava:
1) u prvom stepenu Zavod;
2) u drugom stepenu ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva i urbanizma (u daljem tekstu: ministarstvo).

Prema odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, u članu 3 kaže se da se član 11 menja i da sada glasi:

(1) U postupku osnivanja i obnove katastra nepokretnosti, u prvom stepenu rešava komisija za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, koju obrazuje Zavod,
(2) U postupcima održavanja katastra nepokretnosti i osnivanja i održavanja katastra vodova, u prvom stepenu rešava uža unutrašnja jedinica Zavoda, obrazovana za teritoriju opštine, grada, odnosno gradske opštine – Služba za katastar nepokretnosti (u daljem tekstu: Služba),
(3) U postupcima iz stava 1. i 2. ovog člana u drugom stepenu rešava Zavod.
Ovakvim, novim rešenjem, nije obezbeđena prava i potpuna dvostepenost, odnosno, i u prvom i u drugom stepenu faktički odlučuje Zavod, to jest, njegova posebna tela koja je sam Zavod oformio (posebne organizacione jedinice).
Na ovaj način, moguće je da je došlo do povrede Ustava: u pitanju je član 36 Ustava-Pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo. Pravo na pravno sredstvo obuhvata upravo delotvorno pravo na žalbu i na dvostepenost postupka.
Sa ovim stavom upoznao sam i narodne poslanike, koji su glasanjem prihvatili ove zakone.

S poštovanjem,

U Beogradu, 27. 11. 2015.

Predsednik Republike

Tomislav Nikolić