Predsednik Nikolić: Nemamo drugu porodicu do evropske

 

Samit je održan pod radnim nazivom "Strategija rasta u post-kriznom oporavku - uloga zemalja centralne, jugoistočne i istočne Evrope", a učestvovalo je više od 20 šefova država, kao i predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej. Domaćin Samita, slovački predsednik Ivan Gašparovič dočekao je šefove država u "Zamku Bratislava" uz najviše državne počasti i svečanu gardu, a potom je napravljana i zajednička fotografija učesnika Samita.

 

Predsednik Srbije je zatražio da se ozbiljno sagledaju posledice drugačijeg, negativnog stava Brisela na sve procese koje je Srbija, kako je istakao, započela sa ogromnim entuzijazmom.

"Ta podrška koju ovom prilikom od vas tražim, ujedno je i podrška našoj zajedničkoj budućnosti. Srbija pripada Evropi. Mi drugu, sem evropske porodice naroda i zemalja, nemamo", poručio je Nikolić.

 

On je istovremeno apelovao na maksimalnu konstruktivnost svih aktera rešavanja kosovskog pitanja.

"Sa ovog mesta apelujem još jednom na sve aktere koji učestvuju u procesu rešavanja pitanja Kosova i Metohije da budu maksimalno konstruktivni u iznalaženju trajnog i održivog rešenja, koje će nam u budućnosti omogućiti da se zajedno fokusiramo na teme ekonomskog razvoja i unapređenja kvaliteta života svih naših građana", poručio je Nikolić.

 

Prema njegovim rečima, ako svi učine koliko je učinila Srbija, ako svi shvate da realnost i dobro rešenje pretpostavljaju da svi mogu da budu pomalo nezadovoljni, imaćemo obostrano dobre vesti.

"Srbija o lošim vestima više ne razmišlja", rekao je srpski lider

 

Prema njegovim rečima, EU neće predstavljati zaokružen politički, ekonomski i kulturni prostor, sve dok Srbija, ali i ostale balkanske države ne budu u potpunosti integrisane u nju.

"To je i stav koji sam nebrojeno puta čuo od strane najviših svetskih i evropskih zvaničnika. Vreme je da on bude pretočen u odluku Evropskog saveta krajem ovog meseca", naglasio je predsednik.

 

Ističući da je Srbija pored ekonomskih teškoća, bila suočena i sa političkim problemom jednostrano proglašene nezavisnosti "Kosova" na teritoriji srpske AP KiM, , Nikolić je naveo da je naša zemlja odlučila da uloži maksimalne napore u pronalaženju trajnog i održivog rešenja, svesna da taj problem treba rešiti radi postizanja pune regionalne stabilnosti u interesu njenih građana svih veroispovesti i nacionalnosti koji žive na tom području.

"U vreme kada se mnogi ne obaziru na obaveze koje su prihvatili u međunarodnim organizacijama, Srbija rešava svoj unutrašnji problem isključivo u okvirima međunarodnog prava", naglasio je on.

 

U tom cilju, dodao je, Vlada Republike Srbije i ja lično, uložili smo sve svoje kapacitete i ugled koji uživamo među građanima Srbije. To je rezultiralo postizanjem Prvog sporazuma o principima normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, na čijoj implementaciji ovih dana vrlo konstruktivno radimo.

"Ne moram ni da naglašavam u kojoj meri je uopšte bilo teško postići ovakav dogovor i koliko će biti teško sprovesti ga na terenu", rekao je Nikolić.

 

Srbiju je, kako je istakao, kroz čitav proces hrabrila ideja o zajedničkoj evropskoj budućnosti čitavog regiona, kao i potreba da se svi građani, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, osećaju bezbednije i budu u prilici da dobiju jasniju perspektivu bolje budućnosti i još jednom naglasio značaj podrške koji bi Srbiji bili upućeni činom dodeljivanja datuma krajem ovog meseca.

 

Navodeći da je skup prilika za učešće u otvorenom razgovoru sa predsednicima drugih država o produbljivanju saradnje i izazovima budućeg načina funkcionisanja EU, čiji će član, kako je dodao, i Srbija postati u dogledno vreme, Nikolić je rekao da je naša zemlja učinila i nastavlja da čini reforme u koje ulaže sve svoje resurse kako bi postigla standarde koji se od nje traže.

"Za proteklih godinu dana daleko smo odmakli na tom putu. Reforme se ozbiljno shvataju, predloge i sugestije koji nam dolaze iz Brisela najozbiljnije razmatramo i trudimo se da usvojimo sve ono što je neophodno i doprinosi boljitku našeg društva", kazao je Nikolić.

 

On je izrazio spremnost da se reforme koje nisu dale odgovarajuće rezultate, kao što je reforma pravosudnog sistema, revidiraju i u potpunosti usaglase sa najvišim evropskim standardima, ukazujući da Srbija zna da reforme jačaju društvo iznutra, čineći zemlju boljim mestom za život njenih građana kao i pouzdanijim i poželjnijim partnerom za druge države i sve potencijalne investitore.

"Vlada i Skupština Srbije ulažu ogromne napore kako bi, u trenutno veoma složenim političkim okolnostima, uskladili naše zakone i propise sa zakonima koji važe u Uniji. Naš konačni cilj je uspostavljanje efikasnog sistema državne uprave i društvenih odnosa ustanovljenih na principima vladavine prava kao neophodnih preduslova za dostizanje regionalne stabilnosti i ubrzanog ekonomskog razvoja", objasnio je Nikolić.

 

 

Napominjući da Srbija, iako nije članica EU, i te kako oseća na svojoj koži ekonomsku i finansijsku krizu kroz koju Unija prolazi, predsednik je podsetio da je srpska privreda u protekle dve decenije prošla kroz period sistematskog uništavanja, ekonomskih sankcija, rata, loše sprovedene privatizacije, lutajući bez odgovarajuće strategije i suočavajući se sa konstantnim nedostatkom sopstvenih razvojnih sredstava. U tim okolnostima, uvažavajući činjenicu da Srbija poseduje prirodne resurse, stručnjake, obrazovanu radnu snagu i prednosti koje proizilaze iz njenog geografskog položaja, bili smo prinuđeni, rekao je Nikolić, da se primarno orijentišemo na privlačenje stranih investicija u cilju pokretanja ekonomskih aktivnosti.

 

Prema rečima predsednika, Evropa je najveći i najznačajniji ekonomski partner Srbije, što našu zemlju u velikoj meri čini izloženim i osetljivim na ekonomsko finansijske oscilacije i tendencije sa kojima se danas Evropa suočava.

"To je ujedno i najveći motiv za nas da u skladu sa svojim mogućnostima pokušamo da doprinesemo iznalaženju rešenja koja bi nas vodila u pravcu formulisanja odgovarajućeg modela održivog razvoja i sveukupnog društvenog napretka Evrope", uveren je Nikolić .

 

On je ukazao da Srbija i u regionalnoj saradnji postiže izvanredne rezultate i da neće stati dok ne stvori oazu mira i saradnje na Balkanu, napominjući da je "to naša prošlost i budućnost".

 

Priznajući da Srbija, rešavajući najteži zadatak i najveći izazov, nije uspela da ublaži posledice ekonomske krize koja ju je zadesila, Nikolić je istakao da je skup prilika da čuje ideje i predloge kako možemo unaprediti život naših građana, kako možemo na političkom nivou poslati poruku i samim privrednicima, ali i jednom velikom sistemu kao što je EU.

"Potrebno je definisati koje je promene u načinu razmišljanja neophodno načiniti kako bi ona svojim članicama i onim zemljama koje pretenduju da to postanu, mogla da ostane najjači oslonac i najveća nada", kazao je predsednik i dodao da tu razmenu ideja želi da prenesem građanima i rukovodstvu svoje zemlje.

 

On je izrazio nadu da će sledeće godine ravnopravnije učestvovati na ovom Samitu, kao predsednik države koja je otpočela pristupne pregovore i koja će, učeći na primeru drugih, uspeti da izgradi postojane temelje za mesto koje joj pripada u porodici evropskih naroda.

 

Kako je dodao, uveren je da EU sa odobravanjem i poštovanjem gleda na jačanje saradnje u nekada turbulentnom regionu, a i da oni koji Balkan vide kao evropsku periferiju menjaju mišljenje u pravcu neophodnosti daljeg proširenja Unije.

"Želim još jednom da naglasim da će pridruživanje Srbije EU znatno unaprediti političke, ekonomske ali i opšte društvene okolnosti u regionu. Srbija će u našem zajedničkom cilju sa svoje strane pokušati da doprinese uređenim tržištem, izgradnjom efikasnog pravnog sistema i otvorenošću za saradnju u svim oblastima", poručio je Nikolić uz napomenu da je siguran da je preduslov za dostizanje ekonomskog prosperiteta upravo postizanje političke stabilnosti.

 

Samit je otvoren juče, svečanim koncertom slovačke filharmonije, a jutros je, uoči zvaničnog otvranja, održan radni doručak zemalja članica EU sa Hrvatskom, koja 1. jula i zvanično postaje punopravna članica EU. Slovački predsednik Ivan Gašparovič koji je bio domaćin skupa priredio je posle samita svečani ručak za lidere 20 država.

 

Samitu je prisustvovala i kosovska predsednica Atifete Jahtjaga, a zbog toga je prethodno dogovoreno da učesnici budu predstavljeni u "gimnih formuli" - bez zastava i imena zemalja. Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej ocenio je sinoć u Bratislavi da je prisustvo predsednika Srbije Tomislava Nikolića i kosovske predsednice "istorijski pomak" i poručio da zemlje Evropske Unije žele da Srbija i Kosovo uspeju na svom evropskom putu.

"Imamo to zadovoljstvo da budemo svedoci da i Srbija i Kosovo po prvi put učestvuju na jedom međunarodnom skupu na predsedničkom nivou. To je istorijski pomak i taj ogroman korak je u potpunosti u skladu sa naporima same EU da donese trajni mir i stabilnost na Balkanu i u Evropi", kazao je Van Rompej.

 

Samitu su prisustvovali predsednik Evropskog saveta, predsednici Austrije, Rumunije, Crne Gore, Estonije, Makedonije, Litvanije, Hrvatske, Ukrajine, Poljske, Letonije, Bugarske, Moldavije, Mađarske, Srbije, Albanije, Slovenije, Češke, predsedavajući predsedništva BiH.

 

U srpskoj delegaciji su bili i savetnik predsednika za spoljnu politiku Marko Đurić, ambasadorka u Slovačkoj Radmila Hrustanović i koordinator za saradnju sa medijima Vuk fatić.