Predsednik Vučić predstavio izveštaj o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini

„Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije,

 

poštovani narodni poslanici,

 

predstavnici srpskog naroda sa Kosova i Metohije,

 

vaše ekselencije,

 

uvaženi građani Srbije, 

 

Na početku, zahvaljujem vam na prilici da govorimo o Kosovu i Metohiji, da govorimo o izveštaju koji ste dobili i da makar deo tereta i briga našeg naroda, a koje i najviši nosioci vlasti sa sobom nose, podelimo zajedno sa vama, a boreći se za ključno nacionalno pitanje, za naše Kosovo i Metohiju. Kada je nešto za naciju bolno, onda tome mora da se pristupa odgovorno, udruživanjem svih društvenih snaga i što je ključno, definisanjem zajedničkog cilja, koji će nas ne samo obavezivati, već i podstaći da, makar po tom jednom pitanju, u najvećoj mogućoj meri prevaziđemo sve razlike, i partijske i druge političke partikularne interese. Narodna skupština Republike Srbije je pravo i jedino mesto gde se razgovor o jednom ovakvom pitanju može voditi dubinski“, rekao je predsednik Vučić u uvodnom delu izlaganja i osvrnuo se na našu stvarnost i mogućnosti , kao i kapacitete da se kao država i nacija borimo i izborimo za ono za šta tvrdimo da nam je najvažnije. 

 

„Odogovorna i realna politika ne može da počiva na fantazmagorijama i mitovima. Sopstvene mitove moramo da prilagodimo, razumevajući koliki je njihov značaj u stvaranju duha srpskog naroda, razumevajući da bez tih mitova ne bismo opstajali, ali da izbegnemo sunovrat i opasnosti, koje u prošlosti nismo uspeli da izbegnemo, da ne ginemo uludo. Tamo, na Kosovu i Metohiji, i zajedničkom, i srpskom, i albanskom, treba da pronađemo život za Srbe i Albance. Sve drugo vodi nas ka još jednom gubitku i novoj dozi pustih snova koje nikada niko neće moći da ostvari. Važno je da u politici ljudima ponudimo ono što je realno i što je moguće, da uradimo ono što možemo. Prostor je takav da su nam mogućnosti za napredak i veliki boljitak veoma oskudne, a šanse da odemo u ambis prilično jednostavne i, ukoliko bismo se služili pogrešnom politikom, gotovo izvesne“, naglasio je predsednik i dodao da je u svojim ranijim obraćanjima Narodnoj skupštini iznosio istorijske preglede političkih prilika na teritoriji današnjeg Kosova i Metohije, poražavajuće demografske podatke o tome kako su Srbi od jedinog naroda na tom prostoru postali ubedljiva manjina, te da je više puta pokušavao da objasni kakve bi bile i ekonomske i demografske posledice življenja u stalnom zamrznutom konfliktu, odnosno izostanku sporazuma koji bi otvorio prostor za bolju dugoročnu saradnju albanskog i srpskog faktora na Zapadnom Balkanu. 

 

 

Predsednik Vučić je rekao da je državna politika, kada je reč o Kosovu i Metohiji, u prethodnom periodu vođena između željenog i mogućeg, ali da su nam mogućnosti često veoma oskudne. 

 

„1871. godine, neposredno pred sticanje nezavisnosti na Berlinskom kongresu, bilo je 64 odsto Srba na prostorima današnjeg Kosova i Metohije. Najveći deo srpskog življa gubimo s početka dvadesetog veka. U knjizi Aleksandra Rastovića Velika Britanija i Kosovski vilajet možete da pronađete mnogo podataka, kako je i u britanskom parlamentu Edvard Rej 1906. godine govorio o likvidaciji i ubistvu 188 Srba koji su živeli na Kosovu i Metohiji. Do nekakvog nacionalnog oporavka došlo je od 1921. godine, kada smo imali 26 odsto, do 1939. godine kada smo imali 34 procenta srpskog življa na Kosovu i Metohiji. Ljudi govore da je to oduvek bilo naše, a to prosto nije istina. Menjale su se vlasti, imali smo tamo i ambasadore i konzule, ali uvek je to bila borba za teritoriju i za vitalne nacionalne interese između dva naroda. Ono što je interesantno je da uvek postoji značajan uticaj inostranog faktora na te događaje i gotovo uvek bi zapadni faktori, ne računajući Francusku, stajali na pozicijama onih koji su bili protiv Srba. 1948. godine imamo 27 odsto Srba i to se održava do 1961. godine, a onda do 1991. godine sa 27 odsto pada na 11 odsto. Taj broj je do 2000. godine pao na 7 odsto, a prema poslednjim procenama kreće se između 6,5 i 7 odsto, ili oko 100.000 Srba koji danas žive na teritoriji Kosova i Metohije. Uz sve teži život na Kosovu i Metohiji, posebno za srpski živalj, imali smo i dodatni problem, a to je činjenica da su Albanci demografski pobedili, jer su bili posvećeni opstanku i napretku svoje nacije, sve ono što mi nismo bili“, naveo je predsednik Vučić i istakao da istorijske tokove nije uvek moguće preokrenuti, ali ni nemoguće. 

 

"Želim, kao neko ko se zakleo nad Ustavom, kao neko ko je dobio, u procentima, verovatno najveće poverenje glasača otkad postoji višestranačje u Srbiji, da kažem da, dokle god na to budem mogao da utičem, Republika Srbija neće ni posredno ni neposredno priznati jednostrano proglašenu nezavisnost naše južne pokrajine niti će odustati od borbe za Kosovo i Metohiju", poručio je predsednik Vučić. On je istakao da će nam bolja budućnost ostati nedostižna ako se zaglavimo u prošlosti i naglasio da se borba za bolju budućnost vodi na dva fronta, protiv protivnika i protiv sopstvenih zabluda. 

 

Predsednik Vučić je rekao da smo danas izloženi značajnim bezbednosnim izazovima iako ne postoji veštačko generisanje kriza sa naše strane, kako o tome govore neki ovdašnji neodgovorni političari i mediji „u horu sa prištinskim medijima i političarima". 

 

 

"Imamo sve veće prisustvo specijalnih snaga prištinske policije na severu Kosova i Metohije. Opasnost je bliska, objektivna i ozbiljna i o tome najbolje mogu da vam posvedoče predstavnici srpskog naroda i institucija sa Kosova i Metohije. Srbija, naglašavam, ni na koji način nije učestvovala u generisanju krize. Mi smo, uprkos svemu, ostali dosledno opredeljeni za dijalog, svesni da je mirno rešavanje problema jedini razuman način. Naši vojno-policijski kapaciteti su desetostruko snažniji nego što su bili, ali ono što je najvažnije je da posedujemo više pameti i mudrosti i znamo gde su granice ozbiljnosti i odgovornosti da sačuvamo mir i obezbedimo sigurnost. Ukoliko bi došlo do bilo kakvog sukoba, bila bi to katastrofa za celu Srbiju“, upozorio je predsednik i osvrnuo se na neke od poslednjih rundi razgovora sa privremenim institucijama samouprave u Prištini. 

 

„Pre nešto manje od godinu dana, 30. septembra 2021. godine, uspeli smo da obuzdamo krizu koju je Priština, kao i proteklih sedmica, stvorila po pitanju registarskih tablica. Tada je postignut dogovor o upotrebi nalepnica, kao privremeno rešenje za tablice obeju strana, čime smo dobili priliku da u miru tragamo za trajnim rešenjem. Međutim, Priština je jednostrano i brutalno prekršila taj sporazum, 29. juna ove godine, donošenjem odluke o takozvanoj preregistraciji KM tablica na RKS tablice, kao i odlukom o uvođenju uvozno-izvoznog dokumenta kojom je Srbe sa Kosova i Metohije pokušala da proglasi strancima na svojoj sopstvenoj zemlji. Važno postignuće je da smo odbranili pravo na upotrebu srpskih ličnih karata, što nije bilo moguće ranije. Srbi sada mogu slobodno da se kreću i sa dokumentima Republike Srbije, ali to neki ne žele da primete“, naveo je predsednik i naglasio da je naša strana pokušala da nađe način da dođe do približavanja stavova u vezi sa humanitarnim i civilizacijskim pitanjem nestalih lica. 

 

„O nestalim licima se i dalje pregovara. Problem je u jednoj rečenici koja bi trebalo Srbiju da označi odgovornom za nasilno iseljavanje, proterivanje, ubistva i činjenje zločina nad licima na Kosovu i Metohiji, iz čega proizilazi njihov dalji zahtev za ratnim kompenzacijama i ratnoj šteti, a Srbija osuđena za zločine, čak i zločin genocida“, podvukao je predsednik Vučić i naglasio da je ključni problem što prištinska strana ne prihvata statusno neutralan jezik dokumenata. On je dodao da se razgovori od 2010. godine vode pod okriljem Evropske unije, a da su najmoćnije sile u EU priznale nezavisnost Kosova, kao i Sjedinjene Američke Države, koje blisko sarađuju sa Briselom. 

 

 

„Oni prihvataju suverenost i državnost Kosova. Sve što bi Albanci uradili, oni bi im rekli da nije pravi trenutak, metod, nije pravi način, ali uvek će stati iza njih. I to se neće promeniti. Ne postoji politika koja to može da promeni. O licemerju da ne govorim, o priči o teritorijalnom integritetu, o čemu ću da govorim i u Ujedinjenim nacijama narednih dana, gde je odjednom teritorijalni integritet postao sintagma svetinja, kako bi se suprostavili ruskom faktoru“, kazao je predsednik Vučić, navodeći da se u svim razgovorima sa predstavnicima zapadnih zemalja Srbiji poručuje da ako hoće da ide napred, u budućnost, i da pripada modernim zajednicama, mora da prihvati nezavisnost Kosova. 

 

"Svaki razgovor s njima je pitanje šta će Srbi da urade da umilostive zahteve Prištine. Posle NATO agresije 1999. godine, oni su podsticali interese Prištine i radili na podelama među Srbima, u šta su uložili stotine miliona evra i dolara, praveći medije koje treba da unesu razdor među Srbe, kako bi napravili neke nove Srbe koji će biti spremni da priznaju nezavisnost Kosova“, rekao je predsednik i istakao da je naš najveći uspeh to što je sačuvano jedinstvo srpskog naroda, jer je to jedini način da sačuvamo naše nacionalne interese. On je ponovio da srpska strana poštuje sve dogovore i da je ispunila sve obaveze. 

 

"Ja ne znam kako će sve ovo da se okonča, ali znam da ću dati sve od sebe da, čuvajući Ustav Republike Srbije i naše nacionalne i državne interese, pokušamo da što je moguće više kompromisnih predloga podržimo i da sačuvamo mir sa Albancima. Želim da kličem miru, normalnosti i napretku. Da li ćemo uspeti ne znam, a ponavljam - daćemo sve od sebe, ali mi je sada jasno da to više ne zavisi samo od nas", objasnio je predsednik Vučić i dodao da Priština pokušava da nasilno reši određene stvari. On je naglasio i da je suštinski uzrok krize dijaloga sistemski problem, a to je da zapadni svet ne želi da poštuje Povelju Ujedinjenih nacija ni Rezoluciju 1244 UN. 

 

 

"Neće da čuju za to i kažu da je to prošlost, jer su stvari na terenu izmenile Rezoluciju. Kao što vidite, kada se nešto slično desi u Ukrajini onda stvari na terenu nisu izmenile poredak Ujedinjenih nacija. Njih ne zanimaju ni sporazumi koji su do sada potpisani. Ne pada im na pamet da vrše pritisak na Prištinu da ispuni dogovoreno, pre svega formiranje ZSO. Čisto sumnjam da će se to i desiti, bez obzira na obećanja, osim na nivou nekakve nevladine organizacije", rekao je predsednik Republike, istakavši da svi državni organi i institucije u razgovorima sa prištinskom stranom postupaju po Rezoluciji o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji, usvojenoj u Narodnoj skupštini Republike Srbije 2013. godine. 

 

Predsednik Vučić je rekao da, kada je reč o Kosovu i Metohiji, opet ulazimo u krizu za koju ne znamo kako će biti rešena i zamolio predstavnike zemalja Kvinte i sve druge da povedu računa o tome da strpljenje ima 10 stepenika i da jednom dođe do kraja.  

 

 

"Srbi taj zulum više ne mogu da trpe. Ne insistiramo mi na miru zato što smo slabiji od nekoga u regionu. Ne želim da budem predsednik koji će da vrati  bilo kojoj majci, srpskoj ili albanskoj, dete u kovčegu. Danas, sa vojnim rešenjem za naše izazove, kao poželjnom alternativom, može da računa samo neko krajnje neosetljiv, neodgovoran i zaboravan. To znači da kao vrhovni komandant nemam nameru da našu decu šaljem u rat, ali ukoliko naš narod bude napadnut, imaćemo dovoljno snage da ga odbranimo. Danas je teško sačuvati racionalnu reč. Pravo na život moramo da imamo i mi, Srbi, ali i Albanci. Kada to budemo shvatili, moći ćemo u sebi da pronađemo mir i pomognemo da i neki drugi pronađu mir u sebi. Bez takvog opredeljenja biće nam mnogo teže. Takođe, želim da saopštim predstavnicima NATO da je njihova dužnost da se staraju o bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji, a ne da provode odluke prištinskih vlasti. Ono što je važno da kažem je i to da ne verujem da je moguće postići bilo kakav dogovor sa trenutnim albanskim rukovodstvom iz Prištine, jer njih interesuje samo primena sile. Želim da kažem i da su poslednjih dana jasni pokušaji potpune promene političke armature razgovora i pregovora o Kosovu i Metohiji od strane međunarodnih pregovarača. Za njih je mnogo važno da se krećemo ka neformalnom priznanju nezavisnosti Kosova, i taj pritisak će se povećavati iz dva razloga. Prvi je taj što niko, čini mi se, ne želi otvaranje nekog novog sukoba na Zapadnom Balkanu, a sa druge strane, takođe mi se čini, imaju potrebu da predsedniku Ruske Federacije izbiju argument Kosova iz ruke, posebno što ne mogu da objasne kako su u skladu sa  međunarodnim pravom izveli agresiju protiv Srbije i SRJ, a ne zaboravite, to su izveli bez odluke Saveta bezbednosti UN, bez bilo kakvog pravnog akta, dakle jedna brutalna agresija na suverenu zemlju koja nije ušla na teritoriju neke druge zemlje. Vodimo oštru borbu za očuvanje naših nacionalnih interesa pa smo tako došli do 7 novih povlačenja priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i sada imamo više zemalja koje ne priznaju Kosovo kao nezavisnu zemlju nego onih koji tu nezavisnost priznaju. U bajke ne verujem, ali verujem u realan i racionalan pristup. Moj posao je da zahvalim našem narodu na Kosovu i Metohiji što je izdržao sve pritiske i napade, braneći Srbiju i ne samo Srbiju, čuvajući obraz i svetu, čuvajući međunarodni pravni poredak i Povelju UN. Jednoga dana, ma koliko da je danas neizvesno, ostaće zapamćeno da je jedan mali, slobodarski narod, u srcu Evrope, pa makar bio i usamljen, štitio poredak Ujedinjenih nacija. Srbija će čuvati sebe jedino tako što će da brani međunarodno javno pravo, međunarodni pravni poredak i na tome moramo da budemo istrajni. Živela Srbija!“ 

 

Beograd, 

13. septembar 2022. godine