Predsednik Vučić prisustvovao predstavljanju kompleta knjiga „Sabrana dela Milorada Ekmečića”

 

Predsednik Vučić je, govoreći o Miloradu Ekmečiću, naveo da je njegov prijatelj, akademik Matija Bećković, kazao da se delo velikog istoričara može nazvati "dubokom mišlju i nadmoćnom vizijom".

 

"Dubokom mišlju analizirao je povesnu faktografiju, a nadmoćnom vizijom jasnije od mnogih kroz prošlost video budućnost. Mnogo godina pre smrti predvideo je i do detalja opisao događaje koje danas sa zebnjom pratimo i živimo. Jasno je video krizu u Ukrajini i sunovrat ekonomije. Poznavajući i shvatajući kauzalnost prirodnih tokova istorijskih kretanja nije imao pravo da bude optimista. Imao je svako pravo, a posebno moralno, da nas upozori na sve izazove koje će vreme da postavi pred nas", rekao je predsednik Vučić i dodao da Milorad Ekmečić svoje rodoljublje i pripadnost srpstvu nije temeljio na pokličima, mržnji, već na upornom dokumentovanju i analizi naše istorijske građe ma gde ona bila razasuta. 

 

 

"U amanet nam je ostavio želju da nikada više ne ratujemo. Duboko osećajući proživljeno i preživljeno, nadajući se da će neki koji, između ostalog, i o nama razmišljaju, zaključiti da narod koji se 11 puta dizao na razne ustanke ne bi trebalo opet pozivati na oružje. Dugo kretanje između klanja i oranja je naslov Ekmečićevog magnum opus-a, ali istovremeno i citat velikog Andrića, koji je dugi hod srpske istorije, posleratne 1919. godine, upravo tako i definisao. Naslov Ekmečićevog remek dela se može smatrati svojversnom introspekcijom, budući da se i život autora kretao između tih krajnosti", dodao je predsednik Vučić. On je podsetio na to da je u porodici Milorada Ekmečića 78 svetih Prebilovačkih mučenika, među kojima je i njegov otac Ilija, te da je drugi put od sličnog ili istog noža pobegao u maju 1992. godine kada su ga zajedno sa porodicom uhapsili kriminalci i Zelene beretke i kada je stoički podneo bestidno maltretiranje.

 

"Znajući da mu, kao uglednom Srbinu, nema života u Sarajevu, organizovao je beg na teritiriju Republike Srpske. Ostatak života proveo je u našoj Srbiji, slobodnoj, cenjen kao jedan od njenih najumnijih naučnika, uživajući svetski ugled nespornog autoriteta", rekao je predsednik Vučić i ukazao da oranje, uzeto kao simbol pauze u dugoj povesti našeg stvaralaštva, daje autoru otklon od svih zala ovog sveta, suprostavivši zločinačko i rušiteljsko, a s druge strane kreativno i životno. 

 

 

"Naslovne strane naših istorijskih knjiga najčešće krase vladarske freske. Nasuprot tome, na koricama najvećeg našeg istorijskog bestselera je predstava orača, koji, upregnuvši dva vola, na bogatoj srpskoj zemlji izorava brazdu iz koje će iznići bogati plodovi“, naveo je predsednik i naglasio da je Milorad Ekmečić širokogrudo delio svoje znanje sa generacijama studenata i čitalaca koji će svakako, sve dok je srpstva, izučavati njegovo delo. On je zahvalio izdavačima na sva tri sabrana dela: Dejana Medakovića, Vasilija Krestića i akademika Ekmečića.

 

"Ove knjige, kao udžbenici, trebalo bi da budu u svim našim domovima, da svaka naša kuća ima ova sabrana dela. Da ponekad nešto naučimo, ali i da sve kroz šta su ti ljudi prošli stoji kao podsetnik za budućnost, za naše potomke. Sa akademikom Ekmečićem imao sam čast dva puta telefonom da razgovaram. To je bio čovek mira i izuzetne snage, koji je za razliku od svih nas, koji smo u političkoj strasti neretko išli i levo i desno i ispod granica pristojnosti, savršeno osećao šta je potrebno srpskoj duši i srcu. Uvek kada bi i sam osetio da je pomalo preterao, vratio bi se na srpsku glavu i donosio nepogrešive zaključke", zaključio je predsednik Vučić. 

 

Beograd, 04. oktobar 2022. godine