Predsednik Vučić prisustvovao sastanku sa predstavnicima Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji

 

„Sukob Jermenije i Azerbejdžana pokazao je koliko su opasni tzv. zamrznuti konflikti, jer sve što je zamrznuto jednog dana neko će da "odrmzne". U tom konfliktu videli smo apsolutnu nemoć kompletne međunarodne zajednice. To je nama za nauk. Situacija u svetu se promenila, postoji više partikularnih interesa i moramo da budemo spremni u svakom trenutku da sačuvamo zemlju. Protiv sam zadržavanja zamrznutog konflikta bilo gde na Balkanu, uključujući i kod nas",  istakao je predsednik Vučić na sastanku Nacionalnog konventa o EU. On je dodao da je od presudnog zančaja da pokušamo da napravimo kompromis sa Albancima, kao što treba da uradimo sve što možemo da ne doprinesemo razbuktavanju bilo kakvih dodatnih strasti u Bosni i Hercegovini jer  ne može da kaže da nije zabrinut zbog situacije i poruka koje dobijamo i sa te strane reke Drine. 

 

Predsednik Vučić je naveo  da je najvažnije  da Srbija želi da očuva mir i stabilnost, što nije floskula, već se to mora uraditi gotovo po svaku cenu. On je poručio da je situacija u svetu kompleksna i da se Srbija, kao mala zemlja na raskršću puteva koja ima problema sa teritorijalnim integritetom, nalazi u posebno teškoj situaciji.

 

"Ne moram da govorim koliko sam predstavnika različitih zemalja, koji su želeli da mi ukazuju na potencijalno kršenje Rezolucije 478 po pitanju Jerusalima, podsetio da su svi već odavno prekršili Rezoluciju 1244 i da ne haju zbog toga", rekao je predsednik Vučić. On je istakao  da kompletna spoljna politika Srbije ima dva osnovna cilja, a to su: pozicioniranje zemlje i očuvanje stabilnosti i mira u regionu, i ekonomski napredak države. 

 

 

Predsednik Vučić je naveo da želi da podseti da je Srbija, u poslednjih pet godina naročito, posle izvedenih ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije, ne samo lider na Zapadnom Balkanu, već i među najuspešnijim evropskim zemljama, ubedljivo po stopi ekonomskog rasta, u borbi protiv korona virusa i stanju budžetskog deficita, a od manje i srednje razvijenih zemalja - po odnosu javnog duga i BDP-a. 

 

"To smo uspeli verujući u svoj rad, trud, uprkos skeptičnosti svih. Uspeli smo zahvaljujući ogromnom broju investicija, koje je država uspela da diversifikuje", rekao je predsednik Vučić i dodao da je Srbija, u prvih sedam meseci, uprkos pandemiji, imala 1,615 milijardi evra direktnih stranih investicija, što je gotovo nestvaran rezultat. On je najavio da će se država posebno posvetiti zelenoj agendi, ali neće bežati od reindustrijalizacije zemlje, iako u Evropi rade na deindustrijalizaciji. 

 

Predsednik Vučić je istakao da je Srbija stopu nezaposlenosti sa ranijih 29,5 odsto svela na istorijski minimum od 7,3 odsto. On je naglasio da je važna politička snaga, koliko može jedna država da ostvaruje dobre kontakte, ugovore sa različitim zemljama i organizacijama, da se politička moć ogleda u pravljenju saveza, te da je još važna snaga ekonomije, vojske, ali i zdravstva. 

 

 "Nalazimo se na evropskom putu, nastavićemo da se borimo za ubrzanje evrointegracija, ali se nećemo odricati prava na mišljenje, prava da iskažemo istinu bilo kome.  Ponosimo se što je Srbija nezavisna država koja samostalno donosi odluke", poručio je predsednik Vučić. 

 

 

Koordinatorka Nacionalnog konventa za EU Nataša Dragojlović izjavila je da je za Srbiju pitanje Kosova i Metohije "pitanje svih pitanja" i da  upravo ono određuje odnose Srbije sa EU, SAD, kao i odnose u regionu i sa drugim državama. 

 

"Trebalo bi i da se zapitamo kako će izgledati naši odnosi sa njima, kada se jednom pitanje Kosova i Metohije reši i šta će ostati od strateških partnerstava nastalih samo ili pretežno u tom kontekstu. Da bismo se složili oko strateških interesa, potreban je dijalog u društvu o tome šta su za Srbiju strateški interesi, kako da ih ostvarimo i uz pomoć kojih saveznika, ali i kako da doprinesemo da se drugi oko nas razvijaju", rekla je  Nataša Dragojlović i istakla da je predsednik Vučić odgovorio na inicijativu radne grupe za poglavlje 35 da se ponovo obnovi unutrašnji dijalog o potencijalnim pitanjima Kosova i Metohije. Ona je navela da dijalog treba da omogući svestrano i sveobuhvatno sagledavanje kompleksnosti trenutka u kome se nalazi čitav svet i Srbija na izmaku 2020. godine, kada je sve pod znakom pitanja - koncepti, idelologije, savezništva dosadašnja praksa i način života u svakom njegovom semgentu. 

 

 

Koordinatorka Nacionalnog konventa za EU je rekla da se sve mnogo promenilo od decembra 2019. godine kada je usvojena nova Stragegija nacionalne bezbednosti Srbije, dokument koji štiti nacionalne interese naše zemlje u svim oblastima života i koji je krovna strategija iz koje bi trebalo da proizađu i sve druge strategije. 

 

"Njihovo kreiranje i sprovođenje podrazumeva zajedničko angažovanje svih aktera u društvu, i vladinih i nevladinih. U našem slučaju i prema toj strategiji, jedinom dokumentu kojim su definisani svi nacionalni ciljevi Srbije, pristupanje Srbije EU i evropska integracija spadaju u jedan od ključnih nacionalnih interesa",  naglasila je Nataša Dragojlović  i dodala da ugrožavanje tih interesa treba smatrati ugrožavanjem bezbednosti Srbije. Ona je istakla da se ciljevi i nacionalni interesi moraju postaviti pod dejstvom svih kriza sa kojima se svet suočava i da sredstva treba usmeriti na najrealnije pretnje, a trenutno je to javno zdravlje građana. 

 

 

Predsednik Vučić je, posle prvog dela sastanka sa Nacionalnim konventom o EU, zahvalio Nataši Dragojlović koja je uspešno organizovala današnji skup, kao i svima na učešću na otvorenoj, ponekad mirnoj i konstruktivnoj, a ponekad žestokoj raspravi.