Predsednik Vučić prisustvovao svečanosti obeležavanja Dana Srpske akademije nauka i umetnosti

"Čast mi je i privilegija što govorim na 182. godišnjicu osnivanja SANU. Važno je da svi mi koji se bavimo drugim poslovima znamo da smo uvek prolazni, u dnevnom i istorijskom smislu, a ono što je neprolazno i večno za naš narod i građane su SANU, SPC i naša, srpska država. 

 

S vremena na vreme, u retkim intervalima, veliki duh otkrića pohodi zemlju da bi saopštio tajnu koja će unaprediti čovečanstvo. On odabira najsposobnijeg, najzaslužnijeg i šapuće mu tajnu na uvo. Kao blesak svetlosti, dragoceno znanje dolazi. Kad uhvati skriveno značenje srećnih, vidi magičnu promenu. Čuda koje on vidi, mada udaljena u vremenu, desiće se. On to zna, nema ni trunke sumnje. U njegovom umu, u svakom vlaknu tela on oseća da je to velika ideja“, citirao je predsednik Vučić velikog Nikolu Teslu, istakavši da je tako govorio „podaren sa višeg mesta neverovatnim talentom“ i da je baš taj „veliki duh otkrića“, na koji se pozivao naš naučnik, rukovodio osnivače Društva Srpske Slovesnosti, potonjeg Srpskog učenog društva, potonje Kraljevske Akademije, današnje SANU. 

 

 

„Članove svoje Akademije Francuzi smatraju Besmrtnicima, stavljajući njihovo delo visoko iznad njihovih zemaljskih života. Pa tako i ovde, iako to ne umemo uvek da pokažemo, duhovno je uvek visoko iznad materijalnog. Ovo je naš Hram nauka i umetnosti, a vi ste, gospodo akademici, njegovi vrhovni sveštenici. Zato potpuno razumem bivšeg predsednika, a današnjeg laureata visoke nagrade SANU akademika Vladimira S. Kostića, kada kaže da je Ivo Andrić još uvek član Srpske Akademije. Članovi SANU su i dan danas nobelovci Solženjicin i Česlav Miloš. Akademici su i Pupin i Milanković i Mendeljejev“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je rečnik SANU najkompletniji i najobimniji rečnik srpskog jezika, a da je tražeći u njemu svoje ''tačne reči'' kojima bi se danas obratio, shvatio da je njegov zadatak apsolutno nemoguć. 

 

 

„Kako sa govornice sa koje je nekad svoju pristupnu besedu čitao Milorad Pavić ja sebe mogu smatrati kadrim da pročitam nešto što sam napisao? Kako u kući koju jedan Peter Handke smatra za svoju ja imam pravo da uzmem reč? Kako da govorim o istoriji na istom mestu gde i veliki Ekmečić? Kako da o umetnosti zborim u zgradi u kojoj je izlagao jedan Otašević? Moja skrušenost pred duhom naših velikana stvar je kućnog vaspitanja i najiskrenijeg osećanja pijeteta prema delu koje je većini nas smrtnika nedostižno“, istakao je predsednik. 

 

 

Predsednik Vučić je ukazao na nove izazove koje nam donosi sledeća godina, dodajući da misli i na svaku vrestu ugroženosti našeg naroda na Kosovu i Metohiji, ali i u Republici Srpskoj i drugim delovima našeg regiona. Predsednik je istakao da je od izuzetnog značaja da svakog dana, slušajući različite stavove, različita mišljenja, dođemo do zajedničkog imenitelja kako da svoju slobodu, svoju zemlju i budućnost uopšte sačuvamo. 

 

 

"Naš izlaz je da insistiramo na kompromisnim rešenjima, iako znamo da ih neće biti, iako znamo da to drugi ne žele. Neki kažu da je loše da kupujete vreme. Bolje i vreme da kupujete nego da se odreknete nečega čega ne možete i ne smete da se odreknete. Danas sa sigurnošću mogu da kažem da uvek moramo da težimo kompromisu, ali da ne smemo da se odreknemo onoga što je naše, ne smemo da se odreknemo ni međunarodnog javnog prava, ni naše teritorije, ni našeg naroda. Čak i da to učinimo, uz sva obećanja koja nam izgovaraju gotovo svakodnevno, mi ne bismo dobili ama baš ništa, čak ni na taktičkom, a kamoli na strateškom nivou. Zato sam siguran da je za našu zemlju važno da čuvamo ono što nam pripada, da pokušamo da sačuvamo mir, da ne ugrozimo budućnost zemlje i čekamo povoljnu priliku da sa istinom i pravdom izađemo pred svet", naglasio je predsednik Vučić, navodeći da je povest istorijskog trajanja srpskog naroda prelepa priča o poštovanju visokoumnih ljudi i da je baš zato podrška i pristup SANU, čak i kada je najteža i najžešća kritika, od najvećeg značaja za srpsku državu. 

 

 

"Država Nemanjića snagu je crpela iz knjiga. Prestonica Stefana Lazarevića bila je scena najviših intelektualnih dometa svog vremena. Kralj Milan svojom odlukom osniva Akademiju. Kraljica Draga plaćala je svojim ličnim novcem arheološko istraživanje Viminacijuma, i školovanje Jovana Skerlića, kao i neka izdanja Jovana Jovanovića Zmaja. Verujem da možemo da pomognemo u daljem podizanju lestvice naše kulturno-obrazovne vertikale. Država ulaže u nauku i umetnost. Posle više od deceniju i po Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti otvorili su svoja vrata, a mnoge ustanove kulture širom Srbije ponovo sijaju. Prvi put od drugog svetskog rata napravljen je film o Jasenovcu i stradanju našeg naroda. Remek dela naših najvećih umetnika vraćamo u našu zemlju novcem iz državnog budžeta. Želimo da sačuvamo naše nasleđe, ali želimo da sačuvamo i budućnost. Dozvolite mi da svoje izlaganje završim jednim podužim citatom. Reč je o pristupnoj akademskoj besedi Ivana Đaje iz davne 1932.-e godine. Taj renesansi um u par rečenica ostavio nam je kao trajnu smernicu, duboko osećajni prikaz svoje ljubavi prema nauci Srpstvu i Čovečanstvu: 

 

Gospodo Akademici, 
Izborom za člana ovog učenog društva učinjena mi je velika čast. Srpskoj Kraljevskoj Akademiji pripadali su Đuro Daničić, Stojan Novaković, Jovan Cvijić... da pomenem samo neke među mrtvima. A to su ne samo časna imena u nauci, već i nešto mnogo više, oni spadaju u tvorce naše nauke, oni su, mahom u teškim okolnostima, svojim delom nastavili delo velikih narodnih vođa, koji su, neuki i nepismeni, u red grube borbe za opstanak, shvatili sav značaj nauke i prosvećenosti po jedan slobodan narod, tako da nad njihovim junačkim dobom svetle duhovi Dositeja i Vuka.

 

Srećan vam Dan Akademije Nauka", poručio je predsednik Vučić. 

 

Beograd, 

20. novembar 2023.