Predsednik Vučić prisustvovao je svečanoj akademiji povodom obeležavanja 20-godišnjice bitke na Košarama

„Dugo sam pisao ovaj govor, dugo birao svaku reč. Slušajući ove mladiće, Ilketa (Vladimir Ilić) i Vidoja (Vidoje Kovačević) na početku, shvatio sam da mi je govor, koji sam dugo pripremao, nedovoljno snažan, da nije dovoljno odgovoran, da ovaj govor možda ne bi dovoljno dobro dočarao ono što su naši junaci tamo preživeli. 

 

Tačno 67 dana je trajala bitka na Košarama i tačno 108 života je poklonjeno, bez ikakvog žaljenja. Pokazali su da je otadžbina važnija od života i postavili su svoja tela između otadžbine i neprijatelja, slobode i ropstva. Prosečno su imali manje od 25 godina, i to treba da zapamtimo, zbog Srbije su odbili da imaju više. To se radi bez pitanja, ćutke. Opet, danas i na ovom mestu, nemamo pravo na tišinu i ponosan sam što više ne ćutimo i što se dičimo svojim junacima. Dvadeset godina ćutanja je bilo previše, dvadeset godina naše sramote. Nemamo više pravo da ćutimo i da nam obrazi crvene.

 

Mi imamo naše srpske sinove, koje oni nemaju svi zajedno, u svih 19 zemalja, koje su našu zemlju pokušavale da pokore. 

 

Njihova smrt bila je pobeda duha i hrabrosti, a ne politička pobeda. Oni su pali u bici koju mi nismo izgubili – izgubili smo je na političkom terenu protiv najvećih sila na svetu. Ono zbog čega se divim svim ovim ljudima i njihovim porodicama je to što nisu tražili lažni razlog da sebe izvuku iz nevolje. Ostali su da se bore i da poginu za svoju zemlju. 

 

Nije mrtav onaj koji je poginuo, već onaj koji je zaboravljen,  a naš zadatak je da oni nikada ne budu zaboravljeni. 

 

Postoji obaveza da probamo da odgovorimo na sva ona pitanja na koja ova zemlja mora da ima odgovor, da bi njihova smrt bila poštovana, da jedini odgovor mora da ostane i naš ponos i ponos njihovih porodica. Naš život, rad i uspeh Srbije, jedini su razlog da se obrazloži njihova smrt. 

 

Strašan je zadatak pred nama, ali još strašniji je bio onaj, postavljen pred heroje Košara. Oni su ginuli, ginuli voleći Srbiju, boreći se za Srbiju, i ne znajući šta sve iza sebe ostavljaju. Srbiju,  zbog koje su jurnuli ne samo na nebo. I baš zbog njih danas imamo Srbiju, jer da je oni nisu branili, ko zna gde bi i kako bi se sve završilo, ko zna šta bi od Srbije ostalo. Danas imamo državu u kojoj radimo, gradimo i stvaramo. Postavite sebi pitanje, da li bismo sve to imali da nije bilo njih. 

 

 

Konačno, imamo još jedan zadatak, a to je da nas u budućnosti uvek bude mnogo više živih, da imamo više porodilišta, da se rađamo, a ginemo samo kad moramo, baš kao što su to činili junaci sa Košara. 

 

Da nam knjige i znanje budu najjače oružje, a pravo oružje, koje sve to brani, bude toliko moćno da više niko ne krene na Srbiju, kao što su krenuli preko Košara. Da posle političkih poraza počnemo da pobeđujemo i u politici. Da otvaramo više fabrika, da više radimo. 

 

Dužni smo našim herojima da nađemo nekakav kompromis i dogovor. Čak iako smo šansu promašili, neke buduće generacije moraće da isključe ponovno prolivanje krvi, sukobe i ratove. Pošto se mi, Srbi, ne plašimo ničega osim sebe, baš zato je takav mir najpotrebniji i našim mrtvim junacima, onima koji su nam mir doneli. 

 

Svaki vojnik, pre stradanja, zna da rat za sutrašnji mir nema kraja, a kraj je sve što heroji sa Košara žele i zaslužuju - kraj izgubljenosti, lutanja i konačnog pronalaženja Srbije. 

 

Možda to nećemo pronaći danas, ali ubeđen sam da ćemo pronaći u nama našu Srbiju, veliku, sjajnu, uređenu, zaposlenu, lepu i onakvu za kakvu je vredelo poginuti. 

 

Ako neko pomisli, zbog mojih reči, da je Srbija slaba, taj mora da zna da će srpski odgovor biti jači nego u celoj srpskoj istoriji. Druge ne diramo, nikoga ne ugrožavamo, ali ćemo svoj narod i svoju zemlju umeti da sačuvamo. 

 

Nikome ne pretimo, ali ne napadajte ni Srbe ni Srbiju, znaćemo da ih odbranimo, znaćemo da ih zaštitimo. 

 

Neka je večna slava junacima! 

 

Vama, porodicama, klanjam se i vašoj žrtvi, vama dugujemo mir i vama dugujemo slobodu. Srbija danas ima mir zahvaljujući vašim očevima i vašim sinovima. 

 

Nikada nećemo zaboraviti naše junake, oni žive! Živela Srbija!“