Predsednik Vučić uručio vidovdanska odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama

„Poštovani srpski člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, narodni poslanici, poštovana predsednice i predsedniče Vlade Republike Srpske, poštovana predsednice i članovi Vlade Republike Srbije, poštovani predsednici Skupštine AP Vojvodine i Pokrajinske vlade, poštovani bivši predsednici Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaša prvosveštenstva, časni oci, vaše ekselencije, uvaženi laureati, dame i gospodo, vekovima već mi svakog 28. juna odgovaramo na ista pitanja. Da li slavimo pobedu ili poraz, junaštvo ili uzaludnu žrtvu, izdaju ili jedini mogući izbor? Od generacije do generacije, od politike do politike, odgovori na ova pitanja se menjaju, međusobno se potiru, čine kakofoniju i simbola i smisla različitih verzija naše istorije, zaboravljajući da ona, opet, može da bude samo jedna. I zbog te činjenice, zbog te jedinstvene i jedne istorije, želim danas ne da pružim konačne odgovore, njih svakako nećemo naći, nego da kažem koliko ovaj datum znači za opstanak naše države i za opstanak, ali i budućnost naše nacije. 

 

Vidovdan je, naime, mnogo više od pitanja i odgovora. Vidovdan je najvažniji znak, simbol na našem nacionalnom nebu, onome ispod kojeg se okupljamo i tražimo i razlog i način da postojimo. On je putokaz, zvezda, čiji sjaj pratimo. On nam omogućava onu vrstu samoinspiracije koja je, po Sloterdijku, jedini način da jedan narod preživi. Bez njega, u istoriji kakva je bila naša, odavno bismo se utopili u neke druge narode, veće, ili rasuli na sitna i beznačajna plemena. Uz Vidovdan i zahvaljujući njemu, našli smo sve ono što i čini jednu naciju postojanom, što joj omogućava trajanje. I kult u koji verujemo je adrenalin koji nam omogućava da se suprostavimo svakoj opasnosti i neophodni napor za izgradnju sopstvenog doma i, na kraju, tu večnu inspiraciju da idemo dalje. 

 

 

Zanimljivo, i uvek baš na Vidovdan, kroz celu svoju istoriju srpski narod je imao priliku da sve vidi. Za nas je Vidovdan najprecizniji način merenja vremena. Kosovski Vidovdan vladika Nikolaj opisuje ovako: To je naša narodna golgota, ali u isto vreme naše narodno vaskrsenje, duhovno i moralno. Ono je zaustavilo moralno raspadanje srpskoga naroda, dalo nam galeriju viteza vere, poštenja i požrtvovanja, koja nesumnjivo vredi više od ma koje galerije mermernih kipova napravljenih u mirno doba, od naroda koji nisu imali svoje Kosovo. 

 

Naši preci su, dakle, na Kosovom polju branili civilizaciju, kulturu i iskonske, neki bi to danas nazvali evropske, svakako srpske vrednosti, a ne zemaljsko za malena carstvo. Vidovdan je i ideal i moralna vertikala. Na njega se pozivaju i Dositej, i Vuk, i Njegoš, u želji da objedine srpstvo u emancipaciji i državnoj renesansi. Knjaz Nikola Petrović posećuje kralja Aleksandra Obrenovića baš na Vidovdan 1896. godine. To je ujedno i najlepši doček koji je bilo ko bilo kada u Beogradu doživeo. Nikola Tesla, prepevavajući našu narodnu epiku na engleski jezik, uz pomoć najvećih američkih pesnika, uvek posebno mesto daje Kosovu i Vidovdanu. 

 

Takođe, na Vidovdan, jedan mladi Srbin, Princip, baš kao i Obilić pre njega, počinio je tiranoubistvo, neki bi to danas nazvali terorističkim aktom, i pokrenuo lavinu istorijskih procesa čija je pauza bio Versajski mir, a kraj i konac 9. maj 1945. godine – Dan pobede i Dan Evrope. 

 

 

Želeći da ovom najvećem prazniku podari državotvorni karakter, Kralj Aleksandar Karađorđević doneo je Vidovdanski ustav 1921. godine. Na Vidovdan se u crkvi obavljaju pomeni za sve postradale Srbe u svim ratovima. Na Vidovdan Srbi ne pevaju, nego se sa skrušenim pijetetom i ogromnim ponosom sećaju. Zato smo danas mi svojim najistaknutijim građanima i prijateljima Srbije dodelili najviša nacionalna odlikovanja. Među odlikovanima imamo i premijera carske Vlade Japana, višestruke prvake sveta, mnoge slobodoljubive ljude kojima je Srbija dužna. Ovim putem im se zahvaljujemo za izuzetan doprinos širenju i promovisanju najvrednijih tekovina naše politike, naše kulture. Danas, mi smo zajedno ovde u Srbiji, u Beogradu, a već sutra vratićemo se svojim obavezama. Svako na svojoj strani sveta, od Holivuda, Tokija, Beograda, Novog Sada. I gde god ovo ordenje putovalo, ono će svedočiti o ljubavi i poštovanju koje Srbija gaji prema vama. Ma gde god vi bili, orden i odlikovanja će svedočiti o tome kako i koliko ste voleli našu zemlju. I u svemu tome je, pre svega, značaj Vidovdana. Takođe, u tome je veza između ovog praznika i odlikovanja koje danas dodeljujemo, jer ova odličja su ona koja se dodeljuju za uspehe koji čine zajedničku inspiraciju i u kojoj god oblasti da su zaslužena, ona su nagrada za zajedničko uzbuđenje koje ste svojim radom izazvali. Za radost koju je zbog vas, zbog vašeg rada, dostignuća, osetio svaki čovek u ovoj zemlji, svaki pripadnik našeg naroda. Samim tim vi ste, poštovani laureati, postali deo našeg nacionalnog neba, i simboli i putokazi, oni koje treba pratiti, oni koji pomeraju naše sopstvene granice i predstavljaju izazov, poziv svima ostalima da i sami pokušaju da na to nebo svojim radom, svojim požrtvovanjem stignu. I sve to, ta inspirativna budućnost, sve njene ogromne mogućnosti, jeste ono što u Vidovdanu i tražimo, mnogo više nego bilo kakve odgovore na bilo kakva pitanja. 

 

Vidovdan mora da bude simbol koji nas tera da stvaramo nove simbole, zvezda koja nam pomaže da stvorimo nove zvezde, mit iz kojeg pravimo nove mitove, život iz kojeg stvaramo novi život, inspiracija koja rađa nove inspiracije. 

 

Ukratko, ono što u Vidovdanu zaista treba da tražimo jeste naša budućnost. I ako je to neko shvatio, razumeli ste vi, poštovani laureati, i to je još jedan od razloga zbog kojih vam danas dodeljujem ova priznanja. I hvala vam u ime te budućnosti, hvala vam u ime ove države, i ovog naroda, i našeg zajedničkog trajanja i postojanja. 

 

 

Pre nego što završim svoje obraćanje, i uz ogromnu zahvalnost laureatima, hoću nekoliko reči da kažem o predsedničkom mandatu koji sam zadobio i zaslužio poverenjem našeg naroda, poverenjem građana, stečenim na izborima u aprilu mesecu ove godine. 

 

Ne postoji veća čast već dva puta zaredom u prvom krugu dobiti tako veliko poverenje i tako veliku podršku naroda, ali ne postoji ni veća obaveza od te. Ne postoji ni značajnija odgovornost od te. Posebno u teškim trenucima i u teškim vremenima. I danas, na Vidovdan, kada razmišljam o tome da li nam je važnija hrabrost ili nam je za nijansu bitnija mudrost, i kada ste u svakoj reči koju sam o Vidovdanu izgovorio mogli da vidite kontradiktornost, da vidite sva pitanja sa kojima se suočavamo, a nismo u stanju da odgovore pružimo, nešto je što je i danas ispred nas. Je li nam danas potrebnija hrabrost da čuvamo sve ono što je naše ili nam je potrebnija mudrost da gradimo budućnost koja je naša ili nam je, do određene mere, potrebno i jednog i drugog, taman onoliko da sačuvamo samostalnost i nezavisnost u odlučivanju, da možemo da opstanemo i da budemo svoji na svome. 

 

Hoću, na kraju, vama, poštovani laureati da kažem nešto što sam govorio svima. Malo je ordenja i odlikovanja danas. Neki su spasavali živote ljudima, neki su svojim pisanjem, svojim naučnim opusom mnogo toga učinili za našu zemlju, neki svojim sportskim dostignućima, neki svojim perom, novinarskim pisanjem. Mnogo vam hvala na svemu što ste uradili. I pred vama je velika odgovornost da nastavite da podižete ovu zemlju i da naš narod uvek obradujemo novim uspesima. Ono što mislim da se danas, na Vidovdan, vidi bolje nego ikada to je da Srbija ide i korača brzo napred, brže, usudio bih se da kažem, nego ikada u svojoj istoriji i da Srbiju više nije lako zaustaviti na tom putu. A ako smem da biram, pa makar to bilo i na moju štetu, biraću put mudrosti umesto puta velike kuraži, jer želim da nas ima više, želim da imamo bolju ekonomiju, želim da napredujemo brzo, a, verujte mi, i kada se javno odričem velike kuraži, neće je biti manje od onoga koliko su nas preci zadužili. Hvala vam još jedanput, čestitam svima! Neka živi narodno jedinstvo srpskog naroda! Živela Srbija!“  

 

Beograd, 

28. jun 2022. godine