Priznanje celokupnoj akademskoj zajednici Srbije

"Ličnu čast da se obratim ovom uvaženom skupu u svojstvu protektora Evropske akademije nauka i umetnosti razumem kao čast iskazanu celokupnoj akademskoj zajednici Srbije i vrstu priznanja za kontinuirani, viševekovni doprinos moje zemlje korpusu evropske i svetske naučne i umetničke misli. Samo u tom kontekstu moje današnje imenovanje dobija svoj puni smisao", istakao je Nikolić na zasedanju Alkademije.

 

"Počast, dakle, primam kao odnos poštovanja intelektualaca evropskog kontinenta prema istoriji nauke i akademizma Srbije, ali i kao obećanje da ćemo u budućnosti jednakom voljom podizati standarde znanja, kreativnosti, naučnih dostignuća", rekao je Nikolić.

 

Predsednik Srbije je podsetio da je jedan od najuglednijih članova Srpske akademije nauka i umetnosti, nobelovac Ivo Andrić, rekao je da "stvaralac i njegovo delo ne služe ničemu, ako na ovaj ili onaj način ne služe čoveku i čovečnosti. Istorija nauke i naučnika među pripadnicima moga naroda, upravo potvrđuju ovu sentencu svojim inovacijama i životima".

"Nemerljiv je doprinos čovečanstvu izumitelja naizmenične struje, u svoje doba ipak neshvaćenog genija Nikole Tesle. Van svog i našeg vremena, on je čovek koji je mogao, ali nije postao srebroljubac, koji je u ljubavi prema ljudima nalazio motiv za rad i hrabrost da se izbori sa nerazumevanjem. Sveprisutan kao vazduh, i sada je svojim izumima među nama veliki Tesla čijom se zaslugom neslućeno ubrzao čovekov civilizacijski hod. Ostavio je svim potonjim naučnicima zavet skromnosti i posvećenosti, odricanja i nesebičnosti, naučne odvažnosti i vere u čoveka-stvaraoca. To su, iskreno verujem, odrednice koje i danas stoje, ili bi barem trebalo da stoje, uz imena svih naučnika sveta", rekao je Nikolić.

 

"I veliki pronalazač Mihajlo Pupin, kome dugujemo sonar, začetke danas neophodnog i sa čovekom sraslog mobilnog telefona, uopšte savremenih komunikacija, i kao omiljeni profesor na Kolumbija univerzitetu, i kao naučnik, ostavio je poruke za budućnost tako neophodne za razumevanje životnog puta posutog trnjem i zvezdama.

 

Glad za naukom, za ostvarenjem velikih ideja ne poznaje poreklo niti naciju. Pupin je građanin sveta, naučnik koji jednako pripada svom rodnom malom srpskom selu Idvor, koga nema ni na jednoj karti sveta, koliko i Evropi, Americi, planeti", istakao je predsednik Srbije.

 

Nikolić je ocenio da su zajednički imenitelji Austrije i Srbije pre svih Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Milutin Milanković i Ivo Andrić.

"Prvi je pre više od dva veka doneo evropske vrednosti u tada vazalnu Srbiju, drugi je sa Geteom i braćom Grim prevodio srpske narodne pesme na nemački jezik i štampao prve srpske knjige po gradovima Austrije, treći je svoj inženjerski vrhunac ostvario u Beču, ali se vratio na Beogradski univerzitet da ga svojim radom u oblasti astronomije i kalendara uzdigne među vodeće evropske akademske institucije, a četvrti je doktorsku disertaciju, okosnicu kasnijeg celokupnog opusa, izradio u Gracu", rekao je Nikolić.

 

"Rizikujući da ne pomenem mnoge, pominjem i Ruđera Bošković a... kada da prestanem sa nabrajanjem onih koje bi trebalo da pominjemo i u ovoj i u drugim akademijama", kazao je predsednik Srbije.

 

Prema njegovim rečima, tako, povezani Teslinom strujom, Pupinovim kalemovima, Milankovićevim učenjima, danas pripadamo globalnoj naučnoj sferi, nepodeljenoj granicama, neopterećenoj pripadnostima bilo koje vrste.

"Danas na jednom projektu rade naučnici iz čitavog sveta, za dobrobit sveta. Ti naučnici su sve mlađi. Srpska akademska zajednica u ovom trenutku sa ponosom ističe imena uvaženih naučnika mlađih od trideset godina, neretko onih koji su još uvek u gimnazijskim klupama. To je veliko ohrabrenje za čitavo čovečanstvo, ohrabrenje za budućnost nauke i sveta", ocenio je Nikolić.

 

On je ukazao da je Evropska akademija nauka i umetnosti odavno prevazišla geografsku odrednicu iz svog imena i postala institucija planetarnog značaja.

"Kao saborni centar evropskih nacionalnih akademija nauka i umetnosti, evropskih naučnika i umetnika, ona promoviše vrednosti naučnog rada, akademizma, tolerancije, povezanosti, zajedničke imenitelje među naučnicima i umetnicima, među narodima i državama. Tako Evropska akademija nauka i umetnosti gradi novi humanizam", istakao je Nikolić.

 

Prema njegovim rečima "na toj uzvišenoj misiji uvek ćete imati nesebičnu pomoć srpske akademske zajednice i moju ličnu posvećenost".

"Sve te ideje koje prepoznajem u ovoj velelepnoj instituciji ostavili su nam kao svoj zavet naučnici - posvećenici koje sam pominjao. Njihove poruke duboko su uzidane u temelje filozofije života naučnika. Svevremene, neprolazne, nisu drugo do želja da čovečanstvo napreduje, da se civilizacija uzdiže, da se nasleđeno sačuva i unapređeno ostavi potomcima", naglasio je predsednik Srbije.

"Radujući se daljem napretku Evropske akademije nauka i umetnosti, sa zahvalnošću primam ukazanu čast protektora, doživljavajući ovu instituciju kao zadužbinu u onom smislu u kom je govorio Dositej Obradović: 'Nauči se od mudrijeg - to je velika korist. Nauči drugog - to je velika zadužbina'", poručio je na kraju Nikolić.

 

Evropska akademija nauka i umetnosti, sa sedištem u Salcburgu, osnovana je 7. marta, 1990. godine.

Evropska akademija nauka i umetnosti danas okuplja preko 1.500 naučnika i istraživača, filozofa i umetnika iz Evrope, Azije i SAD-a, uključujući i 29 dobitnika Nobelove nagrade.

 

Na svečanom plenumu, koji se svake godine održava u Salcburgu, primaju se novi članovi i proglašavaju protektori.