Promeniti svest kada je reč o potrošnji vode

BEOGRAD - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da je u Srbiji svega 48 odsto ispravnih vodovodnih sistema, od kojih je svaki treći visokorizičan, zbog čega je neophodno promeniti svest i ubrzati aktivnost na zaštiti i održivom korišćenju voda, ali i povećati učešće građana u tom procesu, koji bi trebalo racionalnije da je troše.

Nikolić je, otvarajući skup o upravljanju vodama u uslovima klimatskih promena u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu, istakao da je nedovoljno urađeno na primeni integrisanog upravljanja vodnim resursima u Srbiji, ocenivši da je sve manje zdrave izvorske vode.

Prema njegovim rečima Srbija se površno ponaša prema rezrervama vode, a njena privreda i građani je nenamenski koriste.
"Svako od nas pojedinačno može da doprinese da se sačuvaju prirodni resursi, među kojima je voda najdragoceniji. Svako od nas može racionalnije da troši vodu, ne dozvoli da smeće i otpadne vode idu u reku, sadi biljni materijal, umesto da nemilice seče šumu i slično", poručio je Nikolić.

Govoreći o situaciji s vodom u Srbiji Nikolić je ukazao na podatak Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, koja je Srbiju, kako je rekao, rangirala na 47. mesto do 180 zemalja po količini i kvalitetu resursa vode.

On je podvukao važnost strategije preduzetništva, koje, kako je rekao, treba da ima inicijativu i organizaciju mehanizma s ciljem da se izvori usmere u praktične svrhe uz eliminisanje ili smanjenje rizika.
"Potrebno je povećati i učešće građana u tom procesu. Pre svega zbog transparentnosti u postavljanju ciljeva, donošenju mera i primeni standarda, jer će građani imati veći uticaj na ekološku zaštitu. Efikasnost i sposobnost prilagođavanja su ključni za uspeh vodne delatnosti", smatra Nikolić.

U osvrtu na današnji simpozijum Nikolić je kao posebno značajan izdvojio deo posvećen zemljama u tranziciji, s obzirom da, kako kaže, suočene sa privrednim reformama, promenjenim društvenim i državnim sistemom, manje pažnje posvećuju sveopštim klimatskim promenama i njihovom spremnošću da se na pravi način s njima suoče.
"Taj zadatak je izazov i za daleko razvijenije i uređenije države od kojih očekujemo pomoć i savete u uspostavljanju zajedničke doktrine koja je u vezi sa klimatskim promenama", rekao je Nikolić, dodavši da od razvijenih članica ljudske zajednice Srbija očekuje pomoć i svake druge vrste jer, kako kaže, na taj način pomažu sebi.

Govoreći o Milutinu Milankoviću, povodom čije godišnjice rođenja je organizovan naučni skup, Nikolić je istakao značaj istraživačkog rada srpskog stručnjaka i ugled koji mu je to donelo u svetu.
"Sećanje na Milutina Milankovića i njegov pionirski naučni rad u oblasti klimatskih promena ne sme biti tema tek povodom jubileja ili prirodnih katastrofa, već stalni poziv da učinimo najviše što možemo na prevenciji, na znanju o promenama oko nas, da budemo kao ljudi toliko utemeljeni da nas priroda ne zatekne svaki put iznenađene i nespremne za njena iskušenja", podvukao je Nikolić.

Predsednik SANU Nikola Hajdin ocenio je da su problemi u vezi sa vodom i klimom, kao i pitanja hrane i energije, jedni od ozbiljnijih koji očekuju čovečanstvo i koji su, kako je rekao, uslovljeni ubrzanim porastom broja ljudi na Zemlji.
"Poplave koje smo na ovim prostorima imali ove godine samo su još jedno podsećanje da će nam u budućnosti predstojati velika borba da ostvarimo ono što smo na globalnom nivou proklamovali - održivo upravljanje vodama", rekao je Hajdin.

Prema njegovim rečima Srbiji predstoji težak zadatak da pokuša da revitalizuje već izgrađene vodne sisteme, ali i da izgradi neophodne nove vodne objekte.
"Ovo sasvim sigurno neće biti lak proces i zahtevaće mnogo napora i organizovanog rada", istakao je predsednik SANU.

Skupu o upravljanju vodama prisustvovali su i srpski patrijarh Irinej i ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za vanredne situacije Velimir Ilić.

Uneskov simpozijum povodom godišnjice rođenja Milutina Milankovića "Upravljanje vodama u zemljama u tranziciji u uslovima klimatskih i drugih globalnih promena, pouke iz paleoklime i regionalno modeliranje klime", održava se pod pokroviteljstvom Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu i Vlade Srbije, a organizuju ga Srpska akademija nauka i umetnosti, Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" i Centar za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama (WSDAC).

Drugog dana simpozijuma o nedavnim prirodnim nepogodama u Srbiji i svetu govoriće ekspert za procenu promene klime Ričard Somervil, inostrani član SANU i stručnjak za paleoklimu Andre Berže, dobitnik medalje "Milutin Milanković" Evropskog geofizičkog društva Andrej Ganapolski i stručnjak u oblasti klimatologije fedor Mesinger.

foto Tanjug/R. Prelić