Vesti
17.11.2022. - 14:35
Regionalna konferencija „Mogućnosti ulaganja u obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu“
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je na Regionalnoj konferenciji Mogućnosti ulaganja u obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu, koju su organizovale ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu i Sarajevu u saradnji sa Nordijskom poslovnom alijansom, Poslovnom asocijacijom Norveška-BiH i Norveškim partnerima za saradnju u oblasti energetike. Na Regionalnoj konferenciji učestvovali su i predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama, predsednik Vlade Republike Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović i predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija.
Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll
„U oblasti energetike potrebne su brojne reforme, promena naših navika, ali i ogromna ulaganja, čak između 16 i 30 milijardi evra narednih godina“, poručio je predsednik Vučić u svom uvodnom obraćanju, navodeći da nema lakih ni jednostavnih rešenja, ali da se sve to mora preduzeti, jer ćemo se u suprotnom suočiti sa katastrofom. On je rekao i da je ove godine konstatovano da u Srbiji postoje duboki suštinski problemi ne samo kada je reč o diverzifikaciji snabdevanja gasom i naftom, već kada je reč o nama, našem staromodnom pristupu i starim tehnologijama u termoelektranama. Takođe, dodao je da ničeg novog nema ni kada je reč o hidropotencijalima, kao i da država nije u poziciji da poveća procenat obnovljivih izvora energije u ukupnoj ponudi i potrošnji.
"To znači da ćemo morati da sprovedemo mnogo reformi, da promenimo navike i da radimo na prilično drugačiji način. Za sve vlade u regionu, jedno od najvažnijih pitanja je napredak u sektoru energetike", naglasio je predsednik i dodao da nema ničeg važnog u toj meri, osim zdravstva. On je preneo da su norveški partneri bili od velike pomoći i posle nekoliko meseci, tokom kojih su pomno pratili situaciju u Srbiji, imaju kratkoročne, srednjoročne i dugoročne predloge i postavljene prioritete kada je reč o tome šta treba da uradimo.
"Moramo i naše prenosne sisteme mnogo bolje da povežemo, gasne interkonektore, naftovode. Ovo je prilika za strane investitore, ali i za sve nas da povećamo nivo BDP-a, stopu rasta, uz istovremeno težak izazov da se zadrži fiskalna stabilnost", rekao je predsednik Vučić. On je naveo da će Srbija i danas potrošiti više od 2,5 miliona evra za uvoz struje sa evropske mreže.
Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll
"To pokazuje da krvarimo, jer to nije sitan novac, a biće još gore tokom zime. To znači da ćemo morati da promenimo strukturu energetskog sektora, da imamo više obnovljivih izvora energije, a ne samo da se oslanjamo na ugalj i hidropotencijale. Ne danas ili sutra, ali ubuduće ćemo svakako to morati da stavimo na ekonomsko tržište", istakao je predsednik Vučić i poručio investitorima da su dobrodošli u Srbiju, a ambasadorima zahvalio na podršci.
"Možemo mnogo toga zajedno da uradimo. Imamo mnogo ideja i danas ćemo razgovarati da proširimo te ideje na sve u regoinu. Neki kažu da je to 5+1, neki bi rekli šest zemalja, ali kako god da kažemo, moramo da radimo zajedno, inače nisam siguran šta nas čeka. Preguraćemo ovu zimu, ali niko ne zna šta će biti sledeće, koja će biti teža i okrutnija nego što smo očekivali", upozorio je predsednik.
Zamenik ministra energetike i specijalni izaslanik premijera Kraljevine Norveške za energetiku Andreas Eriksen naglasio je da su saradnja po pitanju energije i bliska saradnja u razmeni energenata u regionu neophodne kako bi se rešili problemi bezbednosti izvora energije, ali i klimatske promene.
Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll
Predsednik Vučić je na zajedničkoj konferenciji za novinare, nakon održane Regionalne konferencije, poručio da je za Srbiju pitanje o kojem su danas razgovarali od ključnog značaja kako kratkoročno, tako i srednjeročno i dugoročno.
"Mi radimo sa Norvežanima i dobili smo od njih preporuke šta kao država Srbija moramo da uradimo. Dobili smo kratkoročne, srednjoročne i dugoročne prioritete. Ogroman je nivo investicija koje će morati da budu u energetiku, govorim o Srbiji, samo u zavisnosti od izvora od 17 do 32 milijarde evra u godinama pred nama, da bismo mogli da opstanemo i imamo dovoljno gasa, struje i nafte", naglasio je predsednik Vučić i istakao da će to biti novi razlog rasta, jer to je i jedna prilika, uz sve probleme sa kojima se suočavamo.
"Ono što su naši zaključci danas je da idemo na formiranje regionalnog tržišta i da pokušamo jedni drugima da pomažemo, jer ne možemo svi da imamo sve. Neki imamo višak struje u zimskom, neki u letnjem periodu, neki imamo veće gasne kapacitete, neki će tek da prave svoje gasovode. Jedni drugima možemo mnogo da pomognemo i samo zajednički možemo da obezbedimo budućnost", poručio je predsednik Vučić i preneo da su razgovarali i sa norveškim investitorima. On je naglasio da Srbiju čekaju velike i teške reforme i kroz naša javna preduzeća.
"Kao i 2014. godine, kada smo imali finansijsko-fiskalne reforme, sada će nam biti potrebne tako teške reforme u energetskom sektoru. Moraćemo sebe da menjamo, da bismo mogli da napravimo sigurnu budućnost za našu zemlju", zaključio je predsednik Vučić.
Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll
Zamenik ministra energetike i specijalni izaslanik premijera Kraljevine Norveške za energetiku Andreas Eriksen rekao je da zelena energija može da podstakne zelenu tranziciju u celom regionu i dodao da će napori u tom pravcu doprineti da okruženje bude više nastrojeno prema investitorima, te zahvalio predsedniku Vučiću što se bavi tom temom.
"Mi smo počastovani što smo ovde da podelimo naša znanja. Naše firme već sarađuju sa srpskom vladom, a pred nama je puno napornog posla kako bismo ovo ostvarili i pomogli vam u vašoj energetskoj tranziciji", naveo je izaslanik Eriksen i naglasio da je cilj projekta da bude deo regionalne inicijative za jačanje prekogranične saradnje, kako bi zemlje povećale svoju otpornost u oblasti energetike.
Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll
Predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama rekao je da se nada kako će biti stvoreno regionalno tržište energenata, kako bi zemlje Zapadnog Balkana imale lakši pristup energiji i investicijama u sektoru energetike.
"Ovo je bilo neophodno okupljanje u vreme rata, kada bombe padaju i pogađaju nekoga u Ukrajini, a energetska kriza i cene zbog rata pogađaju celu Evropu. Bez ikakve sumnje, u ovim teškim vremenima, ono što smo ranije rekli kada smo započeli Otvoreni Balkan i zalagali se za širu regionalnu saradnju, postaje sve očiglednije da moramo da regionalizujemo naša tržišta i da u energetici idemo izvan naših granica", rekao je albanski premijer i objasnio da su lokalna tržišta zemalja Zapadnog Balkana mala i da, ako se zemlje pojedinačno budu bavile pitanjem energetike i nabavkom energenata, oni mogu biti samo skuplji.
Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll
Predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija poručio je da se u Bosni i Hercegovini proizvede više električne energije nego što je to potrebno za potrošnju unutar same BiH i istakao da su najveća ograničenja i problemi postrojenja koja su davno izgrađena, te da su osim jedne nove termoelektrane, koja je izgrađena pre nekoliko godina, sve to postrojenja koja traže mnogo ulaganja i modernizacije.
"Svesni smo da je za rešenja ovih problema i većine problema naših zemlja potrebna regionalna sasradnja. Mi smo u regionu, zajedno sa Srbijom, pokrenuli prvu ozbiljnu investiciju - zajedničku izgradnju hidroelektrane Buk Bijela", naglasio je Zoran Tegeltija i dodao da zbog unutaršnjih nesporazuma u BiH još nije počeo proces izgradnje te hidroelektrane.
"Ove poruke o zajedničkim ulaganjima su jako dobra poruka i onima koji pokušavaju ovaj proces da blokiraju oko HE Buk Bijela, da shvate da to ne donosi nikome dobro, već samo štetu", istakao je predsedavajući Veću ministara BiH i poručio svim investitorima koji su bili danas na skupu da je tržište Bosne i Hercegovine otvoreno za izgradnju novih kapaciteta tzv. obnovljivih izbora energije.
Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll
Predsednik Vlade Republike Severne Makedonije Dimitar Kovačevski rekao je da je ovo prilika da se iskoriste mogućnosti zelene energije u zemljama Zapadnog Balkana, ali i za razvoj regiona kao mesta stvaranja zelene energije.
„Želim da vas podsetim da je saradnja jedini način da se prevaziđe kriza i stvori stabilniji energetski sistem koji će privući više investitora. Nijedna zemlja ne može sama od sebe da reši probleme“, istakao je makedonski premijer i dodao da prilike ukazuju da možemo iskoristiti globalnu krizu kako bi ovaj region bio centar energetskih potencijala.
Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll
Predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović preneo je da je zajednički zaključak da su zemlje Zapadnog Balkana izuzetno otvorene za iskustva skandinavskih zemalja, naročito Norveške, kada je u pitanju izgradnja novih energetskih objekata.
"Verujem da smo svi posvećeni jednom zajedničkom cilju – mi želimo da radimo zajedno i potpuno je bio opravdan apel, koji se mogao čuti od ljudi za govornicom, da moramo više da obratimo pažnju kako zajednički da nastupamo i prema trećim tržištima i kako da vidimo mogućnost da se projekti koji bi bili zajednički mogu implementirati na ovom prostoru. Opšte očekivanje svih je da umanjimo energetsku zavisnost i da idemo ka izgradnji energetskih objekata iz obnovljivih izvora energije, da budemo mnogo više zeleni prizvođači“, zaključio je predsednik Vlade Crne Gore.
Beograd,
17. novembar 2022. godine
