Vesti
Samit u UN o klimatskim promenama
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da su politički lideri današnjice odgovorni za donošenje zajedničkih odluka od kojih će u velikoj meri zavisiti blagostanje budućih generacija i poručio da je Srbija spremna da doprinese rešavanju problema globalnog zagrevanja.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da su politički lideri današnjice odgovorni za donošenje zajedničkih odluka od kojih će u velikoj meri zavisiti blagostanje budućih generacija i poručio da je Srbija spremna da doprinese rešavanju problema globalnog zagrevanja.
Nikolić je, na samitu UN o klimatskim promenama u Njujorku, napomenuo i da se zemljama u razvoju mora pružiti prilika za razvoj, čak i ako to znači uvećanje emisije štetnih gasova u tim zemljama.
"Na nama, političkim liderima današnjice, je odgovornost za donošenje zajedničkih odluka od kojih će u velikoj meri zavisiti blagostanje budućih generacija. Srbija je mala zemlja, ali kroz partnerski odnos s drugima može da otkloni sve pretnje i probleme koji prevazilaze njene mogućnosti", rekao je predsednik Srbije.
Nikolić je primetio da je odavno jasno da rešavanje pitanja globalnih klimatskih promena zahteva sveobuhvatno delovanje i na multilateralnom i na regionalnom nivou i podsetio na predviđanja stručnjaka da će u 21. veku globalna temperatura porasti za nekoliko stepeni i da će učestati vremenske nepogode.
"Nastojeći da doprinese rešavanju tog problema, Srbija je spremna da da svoj doprinos u rešavanju tog problema, posevno imajući u vidu da je već mesecima žrtva katastrofalnih poplava", rekao je on, navevši da su u nekim delovima Srbije pale količine kiše kakve padnu jednom u hiljadu godina, da je šteta procenjena na preko 1,5 milijarde evra i da su izgubljeni i ljudski životi.
Nikolić je rekao da je klima tokom istorije planete uticala na procese koji su uzrokovali promene na Zemljinoj površini.
"Da li se klima promenila i da li se i dalje menja na štetu čovečanstva? Da li su te promene uzrokovane ljudskim aktivnostima i tehnološkim razvojem naše civilizacije? Da li je pomenutih ekstremnih događaja bilo u prošlosti i u kojoj meri? Šta preduzeti i kako se boriti? Da li je moguće kontrolisati prirodu na način da se u potpunosti zaštitimo od njenih ekstreminih ćudi?", pitao je on.
Nikolić je ocenio da će posledice klimatskih promena dodatno povećati napetost uzrokovanu velikom nejednakošću koja već postoji u svetu.
Katastrofične predikcije budućnosti nameću, kako je upozorio, različite restrikcije, koje najviše pogađaju najslabije, odnosno one koji tek treba da pokrenu industriju i obezbede bolji život svojih građana.
"Zemlje u razvoju samo neznatno doprinose globalnom zagrevanju, njima se mora pružiti mogućost da se razvijaju, čak i ako to znači uvećanje emisije štetnih gasova u tim zemljama. Za razvoj ne postoje samo moralni razlozi", rekao je Nikolić.
On je istakao da je zadatak političara pružanje pune podrške naučnim aktivnostima i, istovremeno, usaglašen i koordiniran odgovor na klimatske promene i ektremne vremenske situacije.
"Adaptacija i pripremanje odgovora države i društva na svaki mogući scenario, uključujući onaj najgori, vidim kao naš osnovni i najvažniji zadatak", dodao je Nikolić.
Srbija će, prema njegovim rečima, kroz svoje državne i naučne institucije, poštujući relevantna međunarodna dokumenta, nastaviti da doprinosi aktivnostima UN i svim drugim, pre svega evropskim i regionalnim inicijativama u poslovima oko monitoringa klime i smanjenja negativnih uticaja klimatskih promena.
Nikolić je, takođe, izrazio nadu da će na trećoj svetskoj konferenciji UN o smanjenju rizika od katastrofa, u Japanu 2015. godine, biti postignut dogovor o usvajanju okvira za dugoročno smanjenje rizika od katastrofa, u kojem bi veći akcenat bio stavljen na predviđanje scenarija.
"Pred nama su dve mogućnosti: da ne radeći ništa prihvatimo situaciju kakva jeste i da joj se prepustimo, ili da preuzmemo odgovornost da je promenimo kako bismo obezbedili napredak čovečanstva. Srbija želi da napreduje i nema drugu alterlantivu", zaključio je Nikolić.
Samit je otvorio generalni sekretar UN Ban Ki-mun, a na skupu, koji se održava na marginama 69. zasedanja Generalne skupštine UN, učestvuju lideri 120 zemalja.