Saradnjom do stabilnosti regiona

Danas sam dočekao predsednika Johanisa ne samo kao prijatelja Srbije; dočekao sam ga i kao našeg saveznika u borbi za očuvanje mira i stabilnosti u regionu. Rumunija i Srbija nemaju šta da zaborave i oproste jedna drugoj. Tako je bilo oduvek, tako ćemo se truditi da ostane zauvek.

Svedoci smo da, i pored velikog truda koji je uložen poslednjih nekoliko godina da bi ovaj naše mali deo Evrope mogao napokon da krene napred, da se razvija i da se za sve ljude u regionu obezbede vrednosti i standardi života kao što ga imaju građani modernih zemalja, pred nas se ponovo postavljaju iskušenja i prepreke i ponovo bi da nas gurnu u sukobe i vraćaju u prošlost.

Teroristički upadi u Makedoniju od pre nekoliko meseci, problem migranata koji je naveo Mađarsku na tako nesrećnu odluku kao što je podizanje ograde na granici sa Srbijom, pokušaj linča predsednika Vlade Srbije na mestu koje bi samom svojom strašnom suštinom trebalo da poziva na mir i opraštanje, samo su vrh ledenog brega nestabilnosti, stvorenog zlodelima onih, koji se lažno kunu da su im, kao i nama, misli posvećene uspostavljanju mira u regionu.

Srbija neće nasedati na provokacije. Srbija će pokazati veličinu tako što će i dalje činiti ono što smo rekli da ćemo činiti: uložićemo sve svoje napore da naša kuća, naš Balkan, deo Evrope gde smo vekovima živeli jedni pored drugih, napredovali kada smo sarađivali i propadali kada smo se svađali, bude oaza mira i trajne stabilnosti; da možemo da radimo zajedno kao ljudi, kao dobre komšije, da nesuglasice rešavamo razgovorima, da se ne zadovoljimo time što ćemo samo slediti primer Evrope, nego da mi budemo primer za celu Evropu.

Zato koristim ovu priliku da zajedno sa našim prijateljem, predsednikom Johanisom, pošaljem jasnu poruku: mi hoćemo da narodi Balkana žive kao dobre komšije, da žive dobro i da žive u miru! I da su obe naše zemlje odlučne da se za taj cilj bore kao saveznici, kao prijatelji.