Srbija, Hrvatska, BiH i Crna Gora potpisale Deklaraciju o nestalima

MOSTAR - Srbija, Hrvatska, BIH i Crna Gora potpisale su danas u Mostaru Deklaraciju o nestalim licima koja ima za cilj da podstakne proces pronalaženja nestalih osoba i definiše odgovornost i ulogu država u rešavanju tog pitanja.

Deklaraciju su potpisali predsednik Srbije Tomislav Nikolić, Hrvatske Ivo Josipović, Crne Gore filip Vujanović i predsedavajući Predsedništav BIH Bakir Izetbegović.

Ovim dokumentom države su potvrdile predanost rešavanju pitanja osoba nestalih usled oružanog sukoba i povreda ljudskih prava u okviru odgovornosti države da osigura trajni mir i unapredi saradnju i pomirenje u demokratskim društvima koja podržavaju i štite ljudska prava.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je danas da Srbija nikada neće odustati od potrage za nestalim licima niti od zahteva da se procesuiraju i sankcionišu odgovorni.

Za rešavanje ovog problema ne postoji zastarelost koja znači zaborav, rekao je Nikolić, i dodao da će Srbija učiniti sve da se nestala lica na teritoriji Srbije pronađu, ali i da očekuje od ostalih potpisinica da učine to isto.
„Činjenica da ćemo danas, uoči Međunarodnog dana nestalih uprkos svim teškoćama potpisati Deklaraciju, daće dodatni podstrek naporima da se rešimo moralnog tereta nestalih lica. Možda se i drugi u svetu ugledaju na nas“, rekao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, na spisku nestalih lica koja se vode u evidenciji Komisije Vlade Srbije u vezi sa oružanim sukobima na teritoriji Hrvatske u periodu od 1991 - 1995. Evidentirano je 1.751 lice srpske i drugih nacionalnosti čija sudbina još uvek nije rasvetljena.

Podsetio je da u regionu ima još 11.000 lica čija sudbina još uvek nije utvđena.
„Rešavanjem ovog kompleksnog problema dali bismo ogroman i važan podsticaj jačanju pomirenja, bilateralne i regionalne saradnje naših država“, rekao je Nikolić.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović rekao je da rešavanje pitanja nestalih za hrvatsku vladu predstavlja humanitarni prioritet.
„Danas su moje misli s porodicama nestalih i imamo moralnu i pravnu obavezu da rešimo to pitanje u okončamo njihovu bol“, rekao je Josipović koji je zahvalio Međunarodnoj komisiji na doprinosu da se ovaj problem rešava brže i učinkovitije.

Deklaraciju o nestalim licima ocenio je kao važan korak ka traganju za istinom rekavši da broj od 12.000 nestalih opominje.
„To je pitanje istine i pravde“, ocenio je Josipović i dodao da se problem nestalih iz 1991. i 1992. godine može rešiti uz dobru saradnju sa Srbijom, ali i BIH.

Predsedavajući Predsedništva BIH Bakir Izetbegović kaže da dostignuća po pitanju rešavanja nestalih na teritoriji BIH može poslužiti kao primer i za ostale zemlje regiona.
„Do danas je u BIH od 30.000 nestalih, pronađeno 22.000, nažalost 8.000 osoba se i dalje vode kao nestala“, precizirao je Izetbegović.

Ukazujući posvećenost BIH ovom pitanju Izetbegović je naveo da je u Sarajevu formiran državni institut koji se bave rešavanjem ovog pitanja.

Predsednik Crne Gore filip Vujanović istakao je da se broj nestalih u toj državi meri desetinama što, kako je rekao, dokazuje da je Crna Gora bila izvan ratnih razaranja.
„Naš potpis pokazuje našu spremnost za intenziviraje naših aktivnosti“, rekao je Vujanović istakavši i da svaki zločin treba biti kažnjen.

Otvarajući skup, predsedavajući Međunarodne komisije za nestale osobe Tomas Miler ističući da je ovo istorijski dan, ukazao je da je od 40.000 osoba koje su nestale tokom oružanih sukoba 90tih godina u bivšoj Jugoslaviji pronađeno i identifikovano preko 70 odsto.

On je istakao da su zemlje regiona pokazale značajnu sposobnost da preuzmu proces traženja velikog broja nestalih putem lokalnih institucija i međunarodnih mehanizama.

Predstavnik OEBS-a Žerar Študman čestitao je državama potpisinicama na potpisivanju deklaracije i prepoznavanju odgovornosti koju države imaju u procesu traženja nestalih osoba. Na ovaj način ide se, kako je rekao, ka normalzaciji odnosa, vraćanju poverenja i utiranje puta ka budućnosti.

„Suočavanje sa problemima iz prošlosti predstavlja početak procesa pomirenja i otvaranje puta ka zajedničkoj evropskoj budućnosti. Suočavanje sa prošlošću je suočavanje sa budućnošću“, istakao je Študman.

Predsedavajući Regionalne koordinacije porodica nestalih oosba sa područja bivše Jugoslavije Ljiljana Alvir pozvala je potpisinice da sprovode potpisanu Deklaraciju kako ona ne ostala „mrtvo slovo na papiru" istakavši da je krajnji trenutak da se međudržavne razmirice stave na stranu.

Ceremoniji potpisivanja prisustvovali su predstavnici porodica nestalih, uključujući članove regionalne koordinacije asocijacija porodica iz bivše Jugoslavije, članovi međunarodne zajednice...

foto Tanjug,Z.Žestić