Srbija i Hrvatska da ostave iza sebe sve što ih je delilo

 

Nikolić je u Tavankutu, nakon razgovora sa predstavnicima hrvatske nacionalne zajednice u tom mestu, kome je prisustvovao i predsednik Hrvatske Ivo Josipović, istakao da Srbija i Hrvatska šalju dobro poruku da mogu iza sebe da ostave sve što ih je delilo u prošlosti i da mogu da počnu novu istoriju svojih naroda.

 

"Građani dve države su mnogo povezani, istina da je u prošlosti bilo tragičnih događaja, želimo da ih više nikad ne bude", rekao je Nikolić i dodao da su on i predsednik Hrvatske Ivo Jospivić danas uživali u Tavankutu, da su čuli šta je dobro i šta nije dobro u odnosima dve zemlje, kao i da su shvatili koliko još moraju da rade da bi, kako je kazao, otvorili potpuno novu, belu i čistu stranicu odnosa dve zemlje.

"Posle ovih razgovora jasno je da to što smo mi lični prijatelji nije dovoljno i da moramo učiniti da se odnosi naših građana stalno poboljšavaju", rekao je predsednik Srbije.

 

Dodao je da je siguran da će sledeću put u javnosti moći da iznese mnogo više podataka o tome šta je učinjeno na popravljanju odnosa dve zemlje jer im je, posle ovih razgovora, mnogo jasnije šta treba da rade. Na kraju je poželeo srećan put svom gostu, istakavši da svemu lepom dođe kraj, pa tako i poseti Josipovića Srbiji.

 

Josipović je nakon susreta s predstavnicima hrvatske nacionalne zajednice u Srbiji rekao da je veoma zadovoljan razgovorima koje je vodio sa Nikolićem, a da je poseta Tavankutu bila prilika da otvoreno progovore o svim problemima, posebno odnosu država prema manjinskim zajednicama.

 

Josipović smatra da su manjine bogatstvo koje povezuje dve države, i da poštujući njihova prava "ništa ne gubimo već dobijamo".

"Ja verujem da će Srbija učiniti sve što može da položaj Hrvata u Srbiji bude bolji što je obaveza i nas prema manjinama u Hrvatskoj", rekao je on.

 

Predsednik Hrvatske je dodao da mu je prilikom posete Srbiji posebnu čast predstavljalo obraćanje u Skupštini Srbije i da je zadovoljan kako su ga srpski poslanici primili, što je kao jasan znak poboljšanja odnosa dve države.

 

 

Nikolić je ranije danas u Osnovnoj školi "Matija Gubec" u Tavankutu, obraćajući se učenicima šubotičkih škola koje nastavu pohađaju na hrvatskom jeziku i učenicima škola u Vojvodini koji pohađaju predmet hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture, kazao da budućnost odnosa srpske i hrvatske dece mora da bude neopterećena onim što smo, kako je rekao doživeli "mi i naši stari".

 

"Ponosan sam što sam u Tavankutu i nadam se da ćemo neku sledeću posetu završiti u nekom mestu gde žive Hrvati i gde će izneti svoje probleme. Nadam se da naredni put neće biti nikakvih problema, jer je Srbija država koja će hrabro i odlučno rešavati probleme ne obazirujući da li će to nekome da zasmeta", kazao je Nikolić.

 

On je poručio učenicima koji su ga pitali da li postoji škola za predsednika da takva škola postoji i da se zove život.

 

Izražavajući uverenje da se otvara nova stranica u odnosima Srbije i Hrvatske, Josipović je rekao da Srbija i Hrvatska moraju pružiti svojim građanima sve uslove bez obzira da li su Srbi, Hrvati ili neke druge nacionalnosti, da napreduju, neguju svoju tradiciju, običaje, kulture i sve što smatraju da je potrebno.

"Ovaj dan i dobre želje predsednika Nikolića su znak optimizma da sve ružno što se dešavalo više neće biti, da će ljubav, prijateljstvo biti snaga koja će nas voditi u životu. Mi verujemo da vam možemo pružiti sretno detinjstvo", istakao je Josipović.

 

Dva predsednika su prisustvovala otvaranju Dvanaestih dana hrvatske knjige i reči "Balint Vujkov", najveće književne manifestacija vojvođanskih Hrvata.

 

Nikolić i Josipović za bolju ekonomsku saradnju; Poziv srpskim firmama da investiraju u Hrvatskoj

 

 

Pre odlaska u Tavankut predsednici Nikolić i Josipović su se u razgovoru sa srpskim i hrvatskim privrednicima saglasili da dve zemlje imaju kompatibilne ekonomije i da bi ekonomska saradnja morala biti što bolja, jer bi to bio pozitivan signal za strane investitore koji su spremni da ulažu u naš region.

 

U saopštenju Službe za saradnju sa medijima predsednika Nikolića navodi se da su učesnici skupa ocenili da je ovaj događaj bio najvažniji segment dvodnevne posete predsednika Hrvatske našoj zemlji, upravo zbog toga što bi u ovom segmentu morale da postoje određene smernice za bolji život svih građana Srbije i Hrvatske.

 

Na srpsko-hrvatskom poslovnom forumu u Privrednoj komori Srbije predstavnici Agencije za investicije i konkurentnost Hrvatske pozvali su srpske kompanije da investiraju u toj zemlji, ukazujući da prostora za saradnju ima u više oblasti, a posebno u turizmu. 

 

Direktor te hrvatske agencije, Damir Novinić, rekao je da su hrvatske kompanije u Srbiju uložile oko 600 miliona evra, posebno u poslednjiuh 10 godina, dok su srpske znatno manje ulagale u Hrvatskoj i da je cilj da se to promeni. On je pozvao sve kompanije koje žele da ulažu da se najpre jave toj agenciji, osnovanoj pre godinu dana, koja je prvi kontakt za potencijalne investitore i sa kojom ulagači prolaze kroz sve procese.

 

Novinić je rekao da je u protekom periodu u toj zemlji urađeno dosta toga na otklanjanju prepreka za dolazak potencijalnih investitora, odnosno da su obavljene izmene 250 zakona, akata i pravilnika, kako bi se omogućilo i olakšalo investitorima da ulažu. On je ocenio da bi saradnja sa srpskim kompanijama bila logična, budući da imamo isti jezik, sličan zakonodavni okvir i pristup evropskom tržištu od 500 miliona ljudi.

"Pozivam svakog ko razmišlja o investiiranju u Hrvatskoj da se javi kako bi istražili mogućnosti za zajedničku saradnju i kako bi predočili gde može da se ulaže", rekao je on, navodeći da ima nekoliko projekata za koje postoje veliki potencijali za saradnju, naročito u oblasti turizma.

 

On je podsetio da Hrvatska daje subvencije od 3.000 do 18.000 evra po radnom mestu.

 

Potpredsednik Privredne komore Srbije, Raša Ristivojević, rekao je na otvaranju foruma da je Hrvatska značajan partner u političkom i ekonomskom smislu, kako na bilateralnom, tako i na regionalnom planu, i da je u poslednjih 10 godina ona stalno u prvih 10 zemalja po ukupnoj trgovinskoj razmeni Srbije sa svetom.

 

On je ukazao da se bilateralni ekonomski odnosi baziraju na robnoj razmeni koju karateriše stalni rast, počevši od 2001. godine. Ukupna robna razmena, kako je kazao, protekle godine iznosila je oko 915 miliona dolara.

 

Prema njegovim rečima, u cilju unapređenja ekonomskih i trgovinskih odnosa nameću se prioriteti- veći plasman robe i kapitala srpskih firmi u Hrvatskoj, brže otklanjanje prepreka u trgovini, rešavanje imovinsko-pravnih pitanja preduzeća, a bilo bi značajno i učestvovanje u projektima koje finansira EU.

 

Ristivojević smatra da se privredna saradnja može unaprediti u energetici, metalo-prerađivačkoj industriji, trgovini, građevinarstvu, IT sektoru i poljoprivredi..., kao i da bi trebalo insistirati na zajedničkim nastupima na trećim tržištima.

 

Potredsednik PKS je pozvao hrvatske firme da nastave da investiraju u Srbiju i plasiraju svoje proizvode, dodajući da bi isto trebalo da učine i srpske firme.

 

On je rekao da je i prenošenje iskustava Hrvatske u procesu evropskih integracija od velikog značaja za privredni sistem Srbije, odnosno njegovu pripremu za izlazak na tržište EU.

Srpska ulaganja u Hrvatskoj su, kako je kazao, nedovoljna i iznose 45 miliona evra.

"Različit pogled na prošlost obavezuje nas da imamo isti pogled na budućnost, bez obzira na sve ekonomske probleme koje moramo rešavati zajednički", rekao je Ristivojević, ukazujući da je PKS na raspolaganju svim partnerima koji žele da doprinesu unapređenju privredne saradnje.

 

Predsednik hrvatske privredne komore, Nadan Vidošević, predočio je da Srbija i Hrvatska beleže značajan porast međusobne trgovinske razmene i konstatovao da bi ekonomske politike dve zemlje trebalo da se usmere ka izvozu. On je rekao da je Hrvatska značajan investotor u Srbiji i da je važno da postoji dobra trgovačka razmene sa pozitivnim trendom, koji je nastavljen u prošloj godini. Vidošević je ukazao na to da je Srbija malo usporila poravnanje deficita u prošloj godini, ali da je proteklih godina ipak intenzivnije izvozila na područje Hrvatske.

 

On je takođe saglasan sa time da bi dve zemlje trebalo da se usmere na nastup na trećim tržištima. Prema njegovim rečima, mnoge hrvatske kompanije pokušavaju da obnove kontakte sa partrnerima iz Srbije, i današnji forum je prava prilika da im se omogući da razmotre kako da "dođu" do prozivoda koji se mogu plasirati na ta tržišta.

 

Vidošević je novinarima rekao da su ulaganja hrvatskih kompanija na srpsko tržište 650 miliona evra, i da će se ona nastaviti.

"Kompanije će nastaviti da ulažu, ne samo zbog srpskog tržišta, već i zbog onih tržišta sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini, kao što je Rusija", kazao je on i dodao da je za hrvatska ulaganja važno i to što je Srbija u CEfTI.

 

Iznoseći pretpostavku da će proces pregovaranja Srbije sa EU trajati kao i u slučaju Hrvatske, Vidošević je ocenio da se hrvatskim firmama isplati da budu u Srbiji u tom periodu. Kao prednost srpskih ulaganja u Hrvatsku, prvi čovek hrvatske privredne komore je naveo da će sada proizvodi koji se prave u Hrvatskoj moći da se pomovišu na globalnom tržištu s oznakom "made in Europe".

 

Skup u PKS je okupio predstavnike oko 60 kompanija iz Srbije i Hrvatske, koji su nakon svečanog otvaranja foruma mogli posebno da razgovaraju o potencijalima za saradnju, konkretnijim poslovnim planovima i oblicima saradnje. Među gostujućim firmama zainteresovanim da posluju sa kompanijama u Srbiji su Atlantanik grupa, Agrokor, Vindija, Adris grupa, Bernarda...

 

foto Tanjug, T. Valič, screenshot Tanjug video