Učenje hrišćanske ljubavi retko je u istoriji bilo na većem iskušenju nego sada

Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić prisustvovao je svečanom otvaranju konferencije „Hrišćansko poimanje problema izbeglica u smislu aktuelne realnosti“ u organizaciji Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda.

OBRAĆANjE PREDSEDNIKA REPUBLIKE
NA 22. MEĐUNARODNOJ KONFERENCIJI FONDA JEDINSTVA PRAVOSLAVNIH NARODA
Pirot, 11.4.2016.

Tema skupa: HRIŠĆANSKO SHVATANjE PROBLEMA IZBEGLICA
U SVETLU AKTUELNE REALNOSTI

Uvaženi predsedniče Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda, gospodine Aleksejev,
Vaša visokopreosveštenstva, časni oci,
Predstavnici Vlade Republike Srbije,
Vaše ekselencije,
Uvaženi građani Pirota,
Dame i gospodo, braćo i sestre,

Dozvolite mi najpre da se još jednom zahvalim Međunarodnom fondu jedinstva pravoslavnih naroda na prestižnoj nagradi koja mi je nedavno uručena u Moskvi.
U njoj sam prepoznao jedinstvo iz naziva ove uvažene organizacije, u njoj vidim sabornost, još jednu potvrdu iskrenog bratsva koje nas povezuje i obavezu da istrajemo u stalnim naporima očuvanja naše kulturne posebnosti, identiteta, ali i dobrote, humanosti, ideji čovekoljublja kojoj nas uči pravoslavlje.
U tom smislu razumem i temu 22. Konferencije Fonda, kao ljudsku i hrišćansku brigu za svakog čoveka u nevolji, bez obzira kojoj veri ili narodu pripada.
Učenje hrišćanske ljubavi retko je u istoriji bilo na većem iskušenju od ovog u naše vreme, kada nam iz dalekih zemalja stiže silan narod bežeći od rata i gladi, od smrti.
Svi principi koje promoviše Evropa, danas su na najtežem ispitu u samoj Evropi. Koliko solidarnosti, saosećanja, koliko pomoći i dobrote je Evropa, koja je sve uredila zakonima, spremna da pruži, sada već milionima izbeglica koji traže spas na Starom kontinentu?

„U dobru je lako dobar biti“, kaže najveći srpski pesnik Njegoš. Lako je promovisati solidarnost kao temeljnu vrednost jedne zajednice, govoriti o njoj u vrmenima i prostoru u kom vlada kakvo takvo blagostanje. Sasvim je drugo živeti taj princip i postupati po njemu kada kolone migranata zakucaju na tvoja vrata, kao što su došla na prag Evrope tražeći spas.
Prelazeći, a mi bismo rekli obijajući tako pragove od jedne do druge države, stigli su i u Srbiju – državu bez ograda, bez osuda, sa poslovičnim saosećanjem svojih građana i dobro organizovanom, koja ih je ugrejala, nahranila, lečila. Koja nije izneverila ni evropsku vrednost solidarnosti, ni hrišćansko učenje o dobroti.
Ne pada nam na pamet da se ponašamo drugačije. Ne želimo da izneverimo pretke i obrukamo potomke. Naša istorija ispisana je seobama, progonima, egzodusima. Poslednje decenije prošlog veka obeležile su kolone Srba koji su bežali od smrti, sa Kosova i Metohije i iz Hrvatske ponajviše.

Od Arsenija Trećeg Čarnojevića, pa do kolona proteranih sa vekovnih ognjišta krajem prošlog veka, sudbina seoba prati moj narod. Zato smo i u ovoj nevolji, koja je putem spasa na naš prag dovela na stotine hiljada ljudi, znali kako da ih dočekamo: kao građani Srbije, kao Srbi, kao sledbenici hrišćanskog učenja, kao ljudi!

Dragi prijatelji,
Zbog takvog našeg odnosa prema migrantima, za današnju konferenciju čija je tema „Hrišćansko shvatanje problema izbeglica u svetlu aktuelne realnosti“ Srbija je pravo mesto.
Možda zato, možda najviše zato što se ovde pokazalo da nije u pitanju koliko je jedna zemlja bogata ili siromašna, već šta su joj temelji u sistemu vrednosti države i društva, kako je organizovana, koliko je spremna da svoje malo podeli sa onima koji nemaju nimalo. Koliko su principi solidarnosti i hrišćanske ljubavi deo svakog njenog građanina i društva u celini.
Neka zaključci sa ove Konferencije budu poruka državama i vladama svih zemalja koje na bilo koji način dotiče migrantska kriza. Na nama je kao mučenom i iskusnom narodu, ugroženom i zato što je pravoslavan, da im damo savet, a oni neka rade po savesti.
Želim vam srećan i uspešan rad.