Бачка оаза мира

Заштићено подручје Бељанска бара налази се у централној Бачкој, на простору где се река Криваја улива у Велики бачки канал. Бељанска бара настаје од неколико плитких долова који се састају три километра северно од Старобечејских салаша, затим тече у правцу југозапада и улива се у Велики бачки канал код Турије.

 

Овај предео представља један од најочуванијих влажних станишта у Србији на коме је присутан велики број ретких биљних и животињских врста, заштићених на националном и међународном нивоу. Парк природе је проглашен за заштићено подручје III категорије, површине 173,12 ха. Простире се на територији општина Србобран и Бечеј.

 

На овом простору утврђена су два режима заштите: режим заштите II степена, површине 89,38 ха, и режим заштите III степена, површине 83,73 ха. Заштитна зона око Парка природе обухвата површину од 325,82 ха.

 

Бељанска бара је у великој мери сачувала свој некадашњи изглед, плитко и вијугаво корито са око петнаестак меандара дужине 39 км. Највећа измерена дубина воде је 2,8 м, док се годишње колебање нивоа воде креће од 30 до 40 цм. Биљни свет баре чини око 80 врста. На списку Правилника о строго заштићеним и заштићеним врстама налазе се: барска папрат и иђирот. На Црвеној листи флоре Србије налазе се: Табернемонтанова зука, мочварна коприва, мешинка, панонски звездан и жабљак.

 

Животињски свет представљен је великим бројем ретких и угрожених врста. Рибљи фонд чине 23 врсте риба из 8 фамилија, а најбројније су: шаран, гргеч, караш, лињак, сом, смуђ и две строго заштићене врсте (чиков и балавац). Забележено је и седам врста водоземаца и две врсте гмизаваца, од којих су мали мрмољак, керекетуша, зелена крастача, барска корњача, белоушка и црвенотрби мукач на листи Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива.

 

Бељанска бара представља важно станиште и коридор за сеобу птица. Регистровано је 136 врста, од којих је 71 врста строго заштићена, 51 врста се налази на СПЕЦ листи а 32 врсте захтевају посебне мере станишта – Емералд. Највећи значај има присуство колоније чапљи, посебно мрка чапља, патка њорка и врсте које се гнезде: букавац, гак, барски петлован и већ поменута мрка чапља. Фауну сисара чине врсте које су везане за живот у води или у њеној близини. Ту спадају јеж, кртица, водена ровчица, волухарица, бизамски пацов, јазавац, лисица и шакал. Посебно је значајно присуство видре која је строго заштићена и налази се на списку за Црвену књигу кичмењака Србије.

 

Нема места са снажнијим потенцијалом за развој сеоског и еко туризма од оног које нуди Парк природе Бељанска бара. На једном месту, у оази мира који са собом носе и њиме одишу велике водене површине и војвођанска равница, сусрећу се фантастичан амбијент за одмор, услови за активно време у лову, риболову, рекреацији, фитнесу и другим активностима. Еко туризам се све више развија, 2013. године у Парку природе Бељанска бара отворена је Еко-учионица, која и данас окупља ученике из локалних школа, али је потребно обогатити све садржаје и удахнути нови живот овом фантастичном простору.