Богата историја Лесковачког Карневала

У селима око Лесковца, у покушајима да се савлада или барем умилостиви природа, мештани су у прошлости прибегавали обредима којима су славили буђење природе, бујање снаге, плодности тела, радост и раскалашност духа. У околини Лесковца поворке коледара, аутентичне и бучне, чувале су традицију словенства све до седамдесетих година ХХ века. Биле су то претече савременог карневала.

 

У хришћанској традицији карневал се везује за период од Божића до Мрсног уторка, односно до почетка Ускршњег поста. За тај период се користи израз месојеђе. У Србији се карневал везује за покладне свечаности.

 

И док су коледари увелико и на свој начин славили Покладе по околним селима, агилни Лесковчани су 17. марта 1929. године, организовали свој карневал. Остало је забележено да су се тог лепог пролећног дана у поворци нашли сватови, барјактари, музика, Краљевић Марко и његова невеста у фијакеру.

 

Лесковачки гласник бр. 10, од 16. марта 1929. године на страни 3, бележи:

Први карневал у Лесковцу

С. К. „Момчило“ приређује сутра на покладе први карневал у Лесковцу са извођењем женидбе Краљевића Марка. Истога дана увече приређује и карневалску забаву у хотелу „Плуг“.

Било је то време када је Лесковачка господа живела монденски. Игранке, чајанке, соареи, вечери плеса, велики годишњи балови, маскенбал и многи други догађаји заокупљали су пажњу богатих.

Карневал је био прилика да се на рачун богатих забави и сиротиња.

 

И тако све до 1939. године, између Месних и Белих Поклада, пред Ускршњи пост, приређивани су у граду карневали. Хроничари бележе незапамћене гужве, a маскирана поворка је пролазила кроз готове све улице и сокаке у граду. По правилу, манифестације су се завршавале „свадбеним весељем на улицама града“.

 

Нажалост, Лесковачка господа и ентузијасти нису успели да савладају проблеме, па се карневал, после помпе и буке, после сећања које је бледело, у послератно време готово сасвим склонио у заборав.

Почетком новог миленијума тражећи идеју за нову манифестацију, Лесковац ће добити прве српске мажореткиње. Својим наступима оне су увеличавале бројне туристичке, културне и привредне манифестације и сaјмове у земљи.

 

Из избледелих успомена на велика врата карневал je враћен тек 2006. године, у почетку стидљиво и несигурно као пратећи програм Роштиљијади. Карневал се родио из жеље да нам улице и град заличе на далеки Рио, на Медитеран, на машкаре, да и наше тргове оживе жонглери, гутачи ватре, мађионичари. Три године је трајао карневал Роштиљијаде, a онда је прерастао у самосталну туристичку манифестацију. Те године Карневал Лесковац је примљен у Федерацију европских карневалских градова - FECC.

 

Данас је Карневал Лесковац један од најпрестижнијих у региону и представља спој традиционалних, етно и савремених карневалских тенденција. По времену трајања је међу најдужим у Србији, а по броју карневалских приредби највећи у окружењу.

 

Поменимо само следеће манифестације: карневалске игре на води, трке у бурићима (асоцијација на легендарног лесковачког мајстора роштиља Драги Бурета), карневале кућних љубимаца, велики манскебал са преко стотину маскираних дечака и девојчица, еко карневале, карневале фризура, face&body pаintinga, карневале трећег доба, карневал мажореткињa и променадних оркестара, дечије карневале, фестивале ватре, радионице за израду маски, сувенира и костима, радионице карневалског шминкања, школе за жонглере, кловнове и акробате, карневлске изложбе, карневалске колоније и разна такмичења (у цртању карневала, осликавању карневалских маски итд), а кулминацију представља међународна карневалска поворка.

 

Јубиларни 15. Карневал Лесковац, одржан је од 8. до 10. јула 2021. године. Због познате епидемиолошке ситуације Карневал је ове године трајао три дана, редукован је број карневалских програма, а број група је сведен на 27, како би се испоштовале препоручене безбедносне мере.

 

Много раздраганог света било је дуж булевара, а групе су се представиле на три отворене позорнице осмишљеним, богатим кореографијама, маскама, атракцијама и фасцинацијама, које су плениле у трочасовној процесији. Ведрина боја, расположења, младалаштва и лепоте, украшен град, на хиљаде светиљки, фигурина, балона, конфете, шљокице, узвици и уздаси одушевљења поигравали су тих вечери на врелини јулских ноћи.

 

Карневал Лесковац се петнаест година креће уз падине успеха и ево га сада на узвисини са које поноснo гледа на учињено и планира долазеће. Данас Карневал Лесковац има своје име, свој јулски термин и има град који је члан Међународне федерације карневалских градова Европе. То је и својеврстан стваралачки студио из кога излазе групе које из године у годину на карневалима у окружењу добијају значајна признања. Доказ квалитета и похвале је чињеница да је градоначелник Лесковца на челу FECC-а за Србију, што само говори о томе колики се значај у овог граду поклања карневалском покрету.

 

Чим то услови поново дозволе Карневал Лесковац наставља свој пут у правцу интерконтиненталног, са више хиљада учесника, преко 100.000 посматрача, са гостима који ће медаљоне сећања са задовољством носити и дуго памтити.