Бројни антиквитети приповедају причу стару 200 година

Овај музеј приповеда причу о традицији, некадашњем тежачком животу, о култури која никад није изгубила своје место, па и о животу сељака, односно паора, који је често био оптерећен бројним физичким пословима у домаћинству и пољу.

 

Та прича постоји захваљујући Павелу Петрашу из Падине, човеку који је у пензију отишао као угоститељ, радећи 40 година у Београду, да би онда у Падини 2006. године, 200 година од доласка првих Словака на ове просторе, купио исто толико година стару кућу, реновирао је и у њој отворио Словачки етно музеј. Крстио га је по властитом презимену.

 

Данас има готово 30.000 разних антиквитета, а све је почело наизглед дечачким сном.

 

„Још као дечак од десет година, са неким посебним задовољством, почео сам да скупљам старе ствари и да их чувам“, каже Павел.

 

Јан Бачур, сликар из Падине, осликао је за музеј слику Од рођења па до смрти која у једној слици илуструје циљ овог сакупљача традиционалних предмета. И заиста, у овом музеју постоје сви предмети који су се некада користили у свакодневном животу – ту су делови намештаја, посуђе у коме се некад кувало и јело, опрема за превијање бебе, одећа која се носила кад су се девојчице задевојчиле, али и када су се удале и постале жене и мајке, па баке, а мушкарци очеви, па деде…

 

Павел Петраш посветио је 14 година прикупљању старих предмета, али то није сада само музеј, већ и простор у којем се одвијају разне културне и уметничке манифестације. Важност његовог деловања препознала је и општина Ковачица која пружа подршку активностима музеја.

 

Сви ти најразноврснији предмети – раритети и антиквитети, којих по неким проценама има близу 30.000, потичу искључиво из Падине, места насељеног припадницима словачке националне заједнице. Велики број предмета које данас поседује Павел Петраш купио је сам, а у последње време и уз подршку општинског руководства.