Најбоље из Србије
28.07.2021. - 16:32
Црвенокоса богиња
Локалитет Доња Брањевина, у атару насеља Дероње, откривен је приликом пробоја насипа 1965. године и тада су почела археолошка истраживања која су трајала све до 1996, од када се овај простор више археолошки не истражује
Најзначајнији налази откривени су 1989. године када је у једној култној јами нађена фигурина стеатопигне форме назване Црвенокоса богиња. Налаз је врло значајан у научном смислу, јер њена висина од 38 центиметара превазилази скоро све до сада пронађене фигурине овог типа у Европи. За неолитска насеља (5500-4500г.пне.) карактеристичне су овакве фигурине једноставне израде, обојене црвеним пигментом због које је и добила назив Црвенокоса богиња.
Значај Богиње је у томе што представља божанство ком су се молили људи у прошлости за добробит и напредак своје заједнице, и то је потврђено откривањем већег броја култних јама на Доњој Брњевини.
Током 2019. године почела је сарадња, на иницијатву Народног музеја у Београду и Музејске јединице Оџаци, са идејом да се обележи тридесетогодишњица од откривања Црвенокосе богиње на археолошком локалитету Доња Брањевина. У оквиру те сарадње договорена је позајмица „Црвенокосе богиње“, која ће у наредних пет година бити изложена у Народном музеју. Комплетну идеју подржала је локална самоуправа општине Оџаци.
Изложба поводом представљања новог експоната организована је у атријуму Народног музеја у Београду, где је Богиња била изложена. Доња Брањевина представља један од ретких до сада откривених локалитета у Србији који пружају податке од најранијих неолитских насеља у овом делу Подунавља.
Истраживања из 2021. године пружиће податке о распростирању насеља, а све у циљу бољег разумевања идентитета и целокупне савремене цивилизације Европе.
Пројекат је замишљен као вишегодишњи и у његовој реализацији, поред Музеја из Оџака, учествовали су Народни музеј у Београду и Градски музеј у Сомбору, који је и носилац пројекта испред Министарства културе и информисања.
О великом значају овог пројекта за научну јавност Србије и Европе указује број партнера из Србије, међу којима су Медицински факултет у Београду, Археолошки институт у Београду, Географски факултет у Београду, Институт БиоСенс, Нови Сад, као и Завод за заштиту споменика.
На територији општине Оџаци ову фигурину се слави и манифестацијом која окупља грађане шире околине због садржајног програма који траје три дана.
Велика је част што смо у могућности да будемо чувари овако једног значајног налаза јединственог у Европи, што имамо прилику да га промовишемо и презентујемо широј јавности и што смо ми данас наследници тако богатог културног богатства, ретког и значајног у културном и уметничком смислу, поручују из општине Оџаци.