Чување традиције и оплемењивање локалне заједнице

Уз менторство „Етно мреже“, у овом удружењу данас је седам лиценцираних чланица едукатора за керамику, вез и ткање, а оно поседује и лиценцу за одржавање радионица и едукација у својим опремљеним просторијама у Кладову.

 

Као што сваки предмет који су чланице израдиле представља уникатно уметничко дело, тако и дела на ангажовању чланица за добробит општине и јавни интерес, представљају вредне референце које су такође створене пожртвованошћу и радом од срца. Дан после проглашења ванредног стања у марту прошле године, услед епидемије корона вируса, председница Удружења Славица Бораковић окупила је десетак чланица које су се обратиле председнику општине Саши Николићу, са жељом да дају свој допринос у борби против ширења заразе. Тада је на тржишту недостајало заштитне медицинске опреме. Идеја за шивење памучних маски за вишекратну употребу, потекла је од председника општине који је сматрао да би у том тренутку то била највећа помоћ за институције и организације које су биле најизложеније - Здравственом центру, јавним комуналним предузећима која су обављале дезинфекцију јавних површина и објеката, полицији, ватрогасцима, волонтерима, геранто домаћицама. За кратко време, сашивено је, од сопствених материјала Удружења, преко 2.000 маски.

 

Тренутне активности „Мисије креатива“ усмерене су на радно ангажовање кроз јавне радове жена из групе теже запошљивих лица, које поред стицања знања у изради предмета у техникама старих заната, добијају током четири месеца и финансијску подршку преко Националне службе за запошљавање. До сада су кроз овакав вид ангажовања обучене 33 жене, а послови су прилагођени физичким могућностима и интересовањима пријављених уз стални надзор и едукацију коју обављају лиценцирани ментори.

 

У просторијама „Мисије креатива“ затекли смо три жене које су ангажоване кроз јавне радове, како са Светланом Спатаревић Поповић, која је ментор и едукатор у Удружењу, праве предмете од вуне техником пустовања.

 

„Осим пустовања, жене раде вез, златовез и бројанице. Због телесних ограничења, односно степена инвалидитета, занати су прилагођени полазницама које веома успешно савлађују и нове, компликованије радове. Жене су изузетно задовољне, јер имају прилику да се друже, уче и да се оспособе за нове послове – старе занате, а да при томе и приходују током ова четири месеца ангажовања“, изјавила је Светлана док нам је показивала педантно и прецизно израђене рукотворине какве су рађене по наруџби службе протокола Владе Републике Србије, за званичнике иностраних делегација.