Чувар музејских тајни у Лесковцу

Небојша Димитријевић је рођен у Нишу 1983. године. Основне студије археологије завршио на Филозофском факултету у Београду, а постдипломске студије на Филозофском и Географском факултету са просечном оценом 10. Запослен је у Народном музеју у Лесковцу од 2012. године као кустос археолог, руковалац збрике Нумизматика и Епиграфски споменици. Захваљујући ентузијазму запослених лесковачки музеј истински је чувар културне и историјске баштине нашег краја, који сваке године поставља све веће и захтевније циљеве и ниже запажене резултате. Као кустос и водич провео је више од 15.000 домаћих и иностраних посетилаца кроз музеј, међу којима и председник, премијер, министири културе, образовања, 54 амбасадора, чланови краљевске породице, 257 професора из археолога из читавог света, и упознао их са богатим културно историјским наслеђем нашег краја. Управо је захваљујући својој истинској страсти ка свом послу и понео титулу званично најбољег кустоса у Србији.

 

Небојша је својим радом и залагањем допринео, самостално или у коауторству, реализацији више пројеката, међу којима је и пројекат „Додирни прошлост – Види њиховим очима“, који промовише инклузију за који је град Лесковац добио награду за приступачност од заштитника грађана. „Тактилну изложбу „Додирни прошлост“ пратиле су радионице за децу које су показале колико је тешко онима са оштећеним видом. Деци из школа стављали смо повезе преко очију, а они би пратећи тактилну стазу долазили до предмета, опипавали их и затим имали задатак да их нацртају. Око 95 одсто деце успело је да нацрта задати предмет, укључили су сва чула, тако да је било веома интересантно и поучно за њих“, поручује домаћин музеја. Ова изложба са 19 предмета од неолита до средњег века део је сталне поставке музеја. Кроз читав музеј постоји водич на Брајевом писму, специјалне наочаре са различитим диоптријама за увећање предмета, као и таблети са знаковним вођењем кроз поставке јер свако од нас, без обзира на своје различитости, треба да осети дух ове културне знаменитости, неправедно заборављене и запостављене у дигиталном свету.

 

Концепту реализације нове поставке музеја „Лесковац – Српски Манчестер 1887–1941“ допринео је управао Небојша. Овај времеплов лесковачког краја осликава најзначајнији историјски период града Лесковца, период између два светска рата, када је турска касаба на Ветерници претворена у трговачки и индустријски центар Европе. Он је, такође, учествовао и водио више археолошких ископавања у Србији и иностранству. Самостално или у коауторству, организовао је велики број дечијих едукативних радионица и инклузивних дечијих радионица. Аутор је књиге о Лесковцу „Лесковац 101“, каталога „Папирни Новац Србије и Југославије 1878–1996“ и коаутор књиге „Светлописи времена – Лесковац и његови људи 1878–1941“. На промацији књиге ,,Лесковац 101“ сала је била мала да прими све оне који су желели да чују аутора публикације објављеној у циљу приближавања лесковачких корена пре свега млађој публици. „Намера ми је била да, када прочитају књигу, буду поносни на свој град. И да једног дана када га напусте, као студенти или одрасли, са собом могу да понесу део те историје“, истиче Димитријевић. Учесник и излагач на више домаћих и страних конференција на тему музеологије и културе, „Васпитати културом“, „MeetSeeDo“, „Музеј у 21. веку“, сарадник на пројектима Културног центра, Центра за стручно усавршавања и Туристичке организације Лесковац пример је свим Лесковчанима да је љубав према послу предуслов за велике ствари.

 

„Последњих деценија наше друштво претрпело је велике промене, нарочито у култури, изгубили смо музејску публику и интересовање. По дефиницији задатак музеја је да чува, штити и презентује, а наш је и да вратимо публику у музеје. Људи треба да схвате због чега су музеји важни у њиховим животима, да ми чувамо идентитет оних који су овде живели хиљадама година. И људи који сада живе некада ће бити део прошлости и свако од нас жели да остави траг“, поручује Димитријевић, јер музеји чувају све због чега смо постали оно што смо данас.