Чувар неба над Србијом

„Сматрам да је моја професија једна од најлепших коју неко може да изабере. Иако мало њих уписује Војну академију, то не треба да заплаши и обесхрабри оне који желе то да учине и да мисле да неће успети – да сам ја веровала у то, не бих била овде“, поручила је својим суграђанима почетком марта 2017. године, на промоцији војног позива у родном Краљеву, тада кадет друге године Војне академије - Тијана Миленковић.

 

Четири године након тога, потпоручник Војске Србије Тијана Миленковић живи свој сан...

 

Одрастајући у близини аеродрома „Морава“ у Лађевцима, понајвише захваљујући оцу који је војно лице, Тијана је од малена имала прилику да се, на „отвореним данима летења“ на аеродрому у Лађевцима, упознаје и дружи са летилицама. Ту, на писти надомак Краљева, родила се жеља за летењем, које је постало Тијанин животни сан, који је она претворила у јаву.

 

Иако је знала да је пријемни за пилота комплексан, признаје да није могла да претпостави шта је све очекује, али је била спремна и решена да се избори са сваким изазовом. Након успешно савладаног петодневног пријемног за Војну академију, који је подразумевао детаљне и ригорозне прегледе, као и полагање тестова и психотестова, уследило је петогодишње школовање и обука за пилота.

 

Изабравши летење као животни позив, ова двадесетчетворогодишња Краљевчанка остварила је не само свој, већ и дечачки сан свог оца, који је њена највећа подршка.

 

Четири дуге године школовања на Академији делиле су Тијану од првог лета који, како истиче, представља невероватно искуство које никада неће заборавити. Страх је била реч која није постојала у њеном речнику. Адреналин и жеља за освајањем, дословно, нових висина - јесу. Признаје, највише воли задатке који захтевају мале висине, велике брзине, адреналин... кабина је место у коме нема нервирања.

 

На четвртој години Академије, прве летачке подухвате имала је на хеликоптеру „газела“, а у петој години, када следи и борбена обука која подразумева маневре, опробала се и на хеликоптеру „гама“. Тијана је уживала у сваком делу обуке, која јој је, како каже, захваљујући искусним инструкторима, допринела да овлада знањем које вешто примењује, али истиче и да размена искуства и доживљеног између кадета, као и савети искуснијих колега, много значе.

 

Како Тијанин позив подразумева и потенцијалну могућност да да живот за своју земљу, ова храбра Краљевчанка је изричита - нема дилеме да ће, ако буде потребе, своју земљу бранити без размишљања и без трунке страха.

 

Пошто се изборила за радно место у кабини војног хеликоптера, ова млада Краљевчанка топлог погледа и разоружавајућег осмеха, али са озбиљношћу које поверени јој задаци захтевају, сања нови сан - да полети на најбоље наоружаном и најмодернијем хеликоптеру који Војска Србије има - Ми-35.

 

Сигурни смо да ће следећа прича о нашој Тијани, официру Војске Србије, одраслој девојчици која сања очију упртих у непрегледно плаветнило и не престаје да шири своја крила, врло брзо бити исписана... и уписана у историју српског војног ваздухопловства. И њеног Краљева.

 

Као што је пре више од пет стотина година рекао човек који је конципирао машину за летење, Леонардо да Винчи - једном када пробаш летети, ходаћеш земљом са очима окренутим небу, зато што си био горе и зато што се горе желиш вратити.