Чувари музичког наслеђа Врања

Извор је настао у јануару 2004. године када су се око једне идеје окупили људи који су размишљали на сличан начин и имали слична интересовања. Предност је била у томе што нису баш били „на нули“, односно што су имали искуства свирања у другим групама сличне оријентације пре Извора и били посвећени истој врсти музике, што по свом породичном пореклу, што по свом индивидуалном или групном раду.

 

,,Колико је све то међу нама било слично и сродно потврђује информација да непрекидно постојимо у непромењеном саставу седамнаест година. Не верујемо да се тим податком може похвалити било који музички састав на овом простору на коме је, можда мало више него на другим музичким просторима, много сујете која раздире групе изнутра. Извор чине људи које су на почетку рада означавали као младе, а данас смо сви у зрелим годинама. Пре свих ту је Ивана Тасић Митић, наша певачица и вокална солисткиња Радио Београда, као највећа звезда и најпознатије име у нашој групи. Потом ту су Катарина Димић која свира саз и тамбуру, Далибор Младеновић (кавал), Дејан Димић (тамбура и бас тамбура) и Бобан Митић (тапан, тарабука, бендир). То је костур Извора који је опстао седамнаест година. Толико смо времена провели заједно и толико се добро познајемо да вероватно можемо да одржимо целовечерњи концерт без вежбања у пола ноћи. Када говоримо о Извору не смемо никако заборавити људе који су прошли кроз нашу групу и дали невероватан допринос њеном раду, опстајању и сазревању, а од којих неки и дан данас повремено наступају са нама или ће опет наступати у будућности. То су Дијана Димитријевић (тамбура), Милица Стошић (гадулка, виолина, пратећи глас), Александра Стошић Митић (фрула, кавал) и Небојша Стевановић (тамбура)'', истиче Дејан Димић, члан групе.

 

Извор је досад искључиво био оријентисан на прикупљање, аранжирање, извођење и снимање традиционалних песама које чине музичко ткиво, пре свега Врања и околине, али и блиских музичких простора - источне Србије, Косова и Метохије, Македоније, Бугарске... Било је повремено музичких излета и у друге, територијално удаљеније крајеве, попут Босне, па чак и Грчке, Турске или Азербејџана, али су они били ретки, тек да докажу да и то могу, као што са успехом могу хорски да певају духовне песме. Када је реч о ауторским нумерама, кажу да то од старта није била идеја водиља, већ рад на постојећем, аутентичном музичком благу, пре свега Врања и југа Србије, коме прети заборав, оном које је претежно сачувано само у усменој музичкој традицији. Зато су многе такве песме део интерпретације Извора на концертима или су се нашле на аудио снимцима који су остали трајно забележени. С обзиром на чињеницу да је група Извор настала у средини коју одликује богато музичко наслеђе, није им било тешко да изаберу правац у коме ће деловати.

 

,,Од почетка смо избегавали да се упуштамо у експерименте, знајући да ћемо се свакако најбоље снаћи у ономе што нам је територијално блиско и иманентно музичком кодном запису који свако од нас носи у себи, у својим ушима, у својим генима. Зато смо се одлучили да се у музици претежно бавимо оним што најбоље разумемо и осећамо, што нам је у души, како се обично каже. Имамо Ивану чија је фамилија изродила много добрих певача и тај древни запис је негде у нама потхрањен и преноси се генерацијама'', наглашава Димић, чији су се преци такође бавили музиком и свирали тамбуре.

 

С обзиром да се држе те „традиционалне ноте“ у свом музичком изразу, потпуно је било природно да користе искључиво традиционалне инструменте као што су тамбуре, кавал, тапан, бендир, јер се на њима на најаутентичнији начин изводи изворна, односно традиционална музика. Кажу да нису то они измислили. Многи од тих инструмената су свирани на просторима са којих потичу песме које интерпретирају, па и са подручја Врања. Када се појавила на музичком небу Врања, али и Србије група Извор била је нешто ново. Полако, али сигурно освајала је врањску, али и публику у Србији, на Балкану, па и шире, гостујући широм Европе.

 

,,Имали смо можда ту срећу да смо у првој години нашег постојања, дакле 2004, свирали као представници Србије на Балканском етно фестивалу у Солуну, где смо упознали многе познате музичаре у области традиционалне музике и добили корисне савете. Посебност нашег израза привукла је у долазећим годинама организаторе многих фестивала па смо наступали у више европских држава – Македонији, Словенији, Грчкој, Италији, Франуској, Шпанији. Наше су се песме нашле на компилацијама традиционалне или ворлд музике у Русији, Белгији и још неким земљама, те на скоро свакој компилацији из Србије која је рађена за европско тржиште. Имали смо у том периоду албум, музичке рецензије етномузиколога, људи су дошли до нашег компакт диска „Огрејала месечина“, конзумирали га и популарност у публици која воли овај израз нам је расла, иако је ова музика у односу на популарну екстензивног типа. Потребно је много рада, вежбе, упорности, искрености и непосредности да би се придобила публика. Како она која вас само слуша преко носача звука, а још више она публика која гледа једну музичку групу на сцени. Јер, она не ужива само у музици и не тражи само музику већ и израз лица, сценски доживљај, неки трик, гег, потез, емоцију и слично'', истиче Дејан Димић.

 

Врањска група Извор током своје каријере имала је више од 300 наступа, што мањих у оквиру неких манифестација, што целовечерњих концерата. Кажу да су прелепу повратну енергију доживели у Шпанији, где су људи заиста на концертима одреаговали на њих као на неку популарну шпанску групу. А, вероватно је већина њих слушала такав репертоар први пут у животу. ,,Свирали смо неколико концерата у Шпанији, у Барселони два, у Тарагони, Вила Сеци, али је највећа сала и најбоља реакција публике била у граду Кастељон де ла Плана. Имали смо одличан концерт у Белфору у Француској, а за нас је била велика част да наступимо у Сава центру, на великом хуманитарном концерту „Јека“ за Косово и Метохију. Издвојио бих и наше концерте на џез фестивалима Нишвил" и Кањижа,“ присећа се Димић.

Ипак, наступи на Косову и Метохији за Извор имају посебну драж.

 

,,Невероватна је ствар, али у које год место на Косову и Метохији да смо отишли, публика је фантастично реаговала. Много емоција, много идентификације са актуелним тренутком кроз текстове песама, много познавања ове врсте музике од стране публике, размене енергије... Такође, вероватно је битно што значајан део нашег репертоара такође чине песме са Косова и Метохије, и то оне које изазивају невероватне емоције, и нагађам да смо се ту негде нашли са публиком. И нису то само били наступи у Грачаници, Новом Брду, Липљану, Ранилугу, Митровици или Звечану, тамо где већински живе Срби. Ми смо у једном периоду, и то можда у најтежим годинама по Србе на Космету, били сваке године у више наврата тамо и наступали у местима у која је чак у тим моментима било врло тешко отићи јер ситуација није била добра у безбедносном смислу. Свирали смо рецимо у Гораждевцу, у Штрпцу, не зна се број наших наступа у Метохији, у Великој Хочи, у Високим Дечанима, свирали смо у најмањим српским селима на КиМ, рецимо у Сувом Грлу, Доњој Гуштерици и сл. Посебна част за нас су наступи у Манастиру Драганац где свирамо сваке године о великим верским светковинама'', наглашава овај део приче о Извору, Дејан Димић.

Чланови Извора су свестрани интелектуалци Врања који су у сваком тренутку свесни момента и ситуације у коме се налази друштво и средина у којој живе и раде. Зато не чуди чињеница да се увек одазову позиву за учешће у различитим манифестацијама и хуманитарним акцијама.

 

,,Без изузетка смо се одазивали хуманитарним наступима, а они су, опет, већим делом били везани за помоћ Србима на Космету. Свирали смо на том великом концерту у Сава центру, потом у Македонији у крцатој Сали „Кино култура“ на хуманитарном концерту „Скопље за Космет“. Године 2014. имали смо хуманитарни концерт у Врању на коме је прикупљена помоћ за угрожене у поплављеним подручјима у Србији итд. Увек смо ту да помогнемо. Увек смо били и бићемо отворени за сарадњу са градом“, каже Димић.

 

Чланови групе Извор наглашавају да се никада нису декларисали као претенденти на чување традиције, јер сматрају да је само њихово постојање нека копча, део нечега што ће једног дана бити уткано у овдашњу музичку традицију. Такође, истичу да је подршка свакако важна, а поготово је важна због тог трага који свако треба да се труди да остави иза себе.