Чувена "ромска душа" са северозапада Војводине

Ивица Мишковић из Бачког Моноштора један је од многобројних Рома у селу који не дозвољава да се традиција овог народа заборави. У његовом етно ресторану ,,Ромска душа“ могу се пробати гастрономски ромски специјалитети, међу којима је најтраженија масна погача, а захваљујући аутентичној ромској етно кући коју је направио, сви заинтересовани могу се упознати са историјом Рома са северозапада Војводине.

 

Овај свестрани Моношторац надалеко је познат и по изузетном музичком таленту који је наследио од својих предака.

 

„Јако је битно да се сачува традиција, да знају људи како су потекли, одакле су дошли, шта су радили. Зато сам и направио циганску етно кућу и цигански етно ресторан“, прича Ивица Мишковић и објашњава како је кућу подигао од темеља, искључиво од природних материјала.

 

„Ова кућа је направљена од блата, од трске и од дрвета. У питању је све што се могло наћи у природи, јер наши људи су овде углавном живели поред корита Дунава и они су тамо могли себи набавити сировине. Углавном су били коритари и свирачи“, каже Ивица.

 

Ромска етно кућа у Бачком Моноштору направљена је по узору на куће у каквима се некада живело. У тако малим кућама живело је по 5,6 чланова породице. Било је много скромније него сад, али су, према речима нашег саговорника, сви били задовољни.

 

„Музиком су се бавили сви моји, и деда, и тата, и стричеви. Они су били један од најпопуларнијих оркестара. Међутим, кад сам остао без оца, мајка ми се није слагала са тим да свирам, иако сам од малена показивао таленат. Завршио сам школу, радио сам. Косио сам трску, био сам кочијаш, био сам свашта у животу. Мама кад је схватила да од тога нема зараде, једноставно ми је дозволила да почнем да свирам. Свирао сам највише у Хрватској, између осталог по њиховим етно кућама и онда је дошла идеја да и сам направим циганску етно кућу, да бих могао да рекламирам културу, храну и музику Рома“, присећа се Мишковић.

 

Према његовим речима, веома је поносан на оно што је створио, а како каже, углавном је све стекао захваљујући музицирању.

 

„За некога ко свира људима важе одређена правила. Мораш увек бити дотеран, сређен, са позитивном енергијом. Без обзира каквих проблема имао, ти увек мораш бити позитиван, насмејан, знати прићи госту. Једноставно, мораш знати свој занат. Поносан сам што сам, захваљујући увесељавању људи, од ничега успео да направим нешто. Могао сам бити и пропалица, могао сам бити све, али ја сам ипак кренуо правим путем. Жао ми је што нисам завршио факултет, јер нисам имао могућности, али опет, живот иде даље“, закључује Ивица Мишковић.