Ђак из Ниша победник међународне математичке олимпијаде

На међународној олимпијади, која је ове године одржана средином марта, сваке године се такмичи преко 5000 деце из Русије и других земаља у четири области: математика, информатика, информатичка сигурност и роботика. Да би се квалификовало, морају се проћи два циклуса, те јако мали број деце улази у финале. Универзитет је изграђен 2014. године, близу града Казања, као засебни и изоловани универзитетски центар, који од града дели река Волга.

 

Андрија је још једном показао да је понос своје породице и гимназије, чији је ученик, као и града. Млади нишки математичар је прошлу годину завршио сјајно, сребрном медаљом коју је освојио на Јуниорској балканској олимпијади. Ову је почео још сјајније, управо првим местом на Међународној олимпијади из математике „Innopolis Open”.

 

У међувремену је на Међународној Жаутиковској олимпијади из математике освојио златну медаљу. Каже да је за њега то велики успех, јер је ово прва медаља коју је освојио на међународном такмичењу.

До шестог разреда Андрија је ишао у Основну школу „Вук Караџић“ у Житковцу код Алексинца, а онда је уписао специјално математичко одељење седмог разреда у Гимназији „Светозар Марковић“.

 

„Већ у тим годинама сам знао шта желим. Тада сам одлучио да је матаметика моја будућност и уписао сам школу у Нишу. Желео сам да проверим колико је математика добар избор за мене”, објашњава Андрија. По досадашњим резултатима се показало да је избор био добар.

 

Каже да је за њега велика предност што је ученик специјалног одељења које је по њему специфично по томе што окупља најбоље математичаре. Припрема се из свих области математике, али му је геометрија најдража.

 

Велику подршку у ономе што ради овај млади математичар добија од своје породице, али исто толико подршке има и у школи од професора.

 

„Подршку породице имам још од првог разреда, што је донекле искомпликовало њихов живот, јер су се због мене преселили у Ниш, а наставили да раде у Алексинцу. Родитељи су лекари, тата Родољуб је епидемиолог, а мама Тања физијатар. Ни један ни други нису се, сем у оквиру школских обавеза, бавили математиком. Чињеница да свакодневно морају да путују до посла довољно говори о томе колико вере имају у мене и мој избор и колика је њихова подршка. Са њима причам о такмичењима, техничким стварима, јер о стручним питањима могу да делим своје недоумице са професорима и мојим друговима из одељења. Они ме храбре да наставим да то радим све до тренутка док то радим из задовољства испуњава ме радошћу”, истиче овај млади гимназијалац.