Најбоље из Србије
19.04.2021. - 09:30
Добар глас далеко се чује
Влашка изворна песма данас одолева времену захваљујући умногоме и једној живој легенди, чувару културног наслеђа Влаха у источном крају Србије који је познат као „краљ влашке музике”
Генима и местом рођења предодређен да пева праву народну музику, Бобан Јаношевић из села покрај Бора, један је од ретких који чувају традицију наше изворне народне песме у мору модерних хитова. По природи насмејан и ведар, увек радо виђен у сваком друштву, зна да каже да је овај музички жанр заправо изабрао њега.
Бобанова права љубав од малена била је музика. Први наступ имао је са свега пет година и већ тада се знало да ће музика бити његов живот.
„Ја сам дете са села, рођен сам у селу, живим у селу, волим село, певам о селу. Моје село Брестовац код Бора пружа ми све драго. Ту сам заволео и прве песме, ту сам са пет година начинио своје прве музичке кораке", прича нам Бобан са сетом у гласу.
Бобан у изворној музици влашког краја траје већ више од пола века. Овај предани чувар влашке изворне песме има глас ретко лепе боје и снаге због кога је постао познат широм наше земље.
Данас готово да нема културне манифестације и фестивала у Тимочкој крајини коју не оплемени Бобанов глас. Овај лирски тенор победник је Фестивала певача аматера Србије 1974. године са нумером познатог босанског севдалије Заима Имамовића, и то му је, како каже, најдрагоценије признање.
Пева Бобан и старе влашке песме, песме непознатих аутора, снимио је и педесетак својих композиција. Поред певачког умећа, вичан је и са гитаром и хармоником. До сада је, како воли да се похвали, сакупио благо од неколико хиљада песама које поносно носи у себи.
Данас, у смирају музичке каријере, своје знање, љубав и искуство према овој уметности воли да подели са члановима КУД-а „Ђидо” Брестовац са којима често наступа на „Сусретима села”, манифестацији која је већ дуже од пола века у организацији установе за културу Града Бора, а за коју Бобан истиче да му је једна од најдражих.
Отац двоје успешне деце и поносни деда троје унучади, често за своју душу уме да запева један од највећих хитова народне музике „Зајди, зајди”. Не тако ретко, у друштву воли да пусти глас и на радост свих присутних песмом дочара лепоту влашког краја.
Овај изврсни инструменталиста данас представља праву ризницу музике и културе Влаха, јединствене на овим просторима. Како каже, у овом животном позиву најважнија је чиста љубав према музици и жеља да изворну музику чује што више младих људи. Зато он са поносом носи титулу борског доајена влашке музике.