Најбоље из Србије
12.10.2020. - 09:15
Драге ноте нашег наслеђа
Млади фрулаш Стефан Радовановић осваја талентом, а емоције несебично дели са публиком уз помоћ свог малог инструмента
Стефан је један од најмлађих инструменталиста традиционалне музике Црноречког краја, а његово инструментално извођење већ годинама се налази у врху вреднованих домаћих и међународних фестивала етно музике.
Фрулу свира од своје осамнаесте године, а до сада је освојио бројне награде, међу којима као најзначајније истиче признање „Од злата јабука“ на најпрестижнијем сабору фрулаша у Србији „Ој, Мораво“ у Прислоници. Свирао је на свим признатим саборима фрулаша у Србији на којима је освојио и прве републичке награде.
„Како сам одрастао на селу, одувек ме је привлачио звук традиционалних инструмената. По завршетку средње школе, отац ми је купио прву малу фрулу и од тада је етно музика део мене“, скромно говори Стефан о својим музичким почецима.
На свом првом такмичењу 2011. године у Осаници осваја треће место и смешта прву награду у своју трофејну витрину. Након тога наставља да бриљира, нижући успехе и признања на многим републичким такмичењима.
„Најпоноснији сам био у Букурешту када сам наступио са оркестром РТС-а под управом познатог Владе Пановића и том приликом примио награду за очување музичке традиције и културе Влаха у источној Србији“, са ентузијазмом истиче овај млади фрулаш.
Ове године Стефан обележава мали јубилеј – деценију музичког стажа, коју краси и чињеница да је један од најмлађих уметника који је снимио 20 трајних снимака за фоно архив Радио Београда. Препознавши потребу да сачува од заборава музику и старе дувачке инструменте, данас у Школици фруле при Центру за културу града Бора млађим генерацијама преноси своје музичко умеће.
„Првенствени циљ ми је да сачувам традиционалну изворну музику од заборава и то ме обавезује да своје знање поделим са младим полазницима Школице фруле. За мене то представља одређену одговорност, јер управо тиме чувамо српску традицију, културу и наслеђе“, закључује Стефан.
Овај марљиви чувар вредности културног наслеђа несебично дели своје знање са младим фрулашима и наставља да звуком фруле исписује нове странице културне баштине источне Србије.