Дунав код Голупца - рибарски рај

Живот на Дунаву, без обзира на годишње доба, не замире ни када ниске температуре растерају шетач - аласи су увек ту. О томе сведочи и наш најстарији рибар. Слободан Живановић, који је и председник удружења рибара Голупца.

 

„Рибарење је један од најстаријих заната и доступан је правим заљубљеницима у природу и живот на води. Овај посао је тежак и прљав, на води се неретко проведе и по дванаест сати, некад на врелом сунцу, некад и на минус десет, или се догоди да кући дођеш без улова. Пре тридесетак година, Дунавом је пловило преко двеста рибарских чамаца, да би их данас било двадесет. Људи су некад продавали њиве и куповали чамце, прибор, мреже и пенте да би прехранили своје породице, када је рибарење било начин живота и услов опстанка поред реке, која зна да награди али и да казни“, каже рибар Слободан.

 

Разлог зашто је овако мало рибара остало у општини Голубац је тај што нема организованог откупа рибе, а и рибари морају да обезбеде две риболовачке дозволе које коштају преко сто хиљада динара годишње.

 

„Једину помоћ имамо од општине Голубац која одвоји средства да би нама помогла, јер у овој ситуацији са епидемијом ми немамо коме да пласирамо робу. Стари рибари ће издржати још коју годину па иду у заслужену пензију, заједно са чамцем, струковима и мрежама који су им доносили срећу и задовољство, али и горчину. Оставиће лепе приче о животу који су посветили реци, њеним ћудима и врлинама“, објашњава Живановић.

 

„Дунав је због богатства рибом, најатрактивнија локација за пецање и најлепши управо на месту где се у свом току најшире осмехнуо, а то је Голубац...“, испричао нам је Слободан, коме желимо да још дуго ужива у чамцу и у послу који највише воли.