Најбоље из Србије
21.12.2022. - 09:30
Две лесковачке палате - симболи српског Манчестера
Архитектура једног града сведочи о прошлим временима, а грађевине представљају неме сведоке историје, градских прича и предања. Стари Лесковац мењао је свој изглед вековима уназад. Најпре су га одликовале калдрма и куће грађене у оријенталном стилу, да би почетком 20. века улице постале поплочане, а панораму града улепшавале су породичне виле, од којих се својом посебношћу издвајају две и данас присутне - палата „Калодерма“ и палата „Тонкића“
У самом центру града 1926. године никла је палата „Калодерма“. Била је то управна и производна зграда фабрике сапуна, парфимерије и козметике „Влајчића и синова“. Изградњу фабрике иницирали су браћа Влајчићи, синови Јована Влајчића једног од пионира индустријализације Лесковца.
Назив „Калодерма“ добила је због козметичког производа по ком је била препознатљива, средству за неговање коже које се састојало из желатина, меда, глицерина, воде и парфема. По архитектонским одликама припада смеру академског еклектицизма. На згради су доминантне две сферичне пирамиде покривене зеленим црепом. Фасада је украшена различитим архитектонским мотивима.
Приватна архива
Зграда је препознатљиве жуте боје, са окер украсима. Налази се у најужем центру Лесковца познатом као „Широка чаршија“, у улици Булевара Ослобођења. Предњи део зграде служио је као управна зграда, док је у продужетку била производни погон. После Другог светског врата зграда више пута мења намену. Некада је у њој била читаоница Народне библиотеке, затим Дом културе младих, док је данас седиште Лесковачког културног центра.
С друге стране, ту је „Палата Тонкића“ - један од симбола старог Лесковца. Троспратна палата подигнута је 1937. године на иницијативу познатог лесковачког индустријалца Милана Поповића - Тонкића по коме је добила и назив. У њеном приземљу налазили су се локали за издавање, а на спратовима су биле стамбене просторије. Дело је пројектантског атељеа Манојловић-Азриел.
Јединственост ове зграде огледа се у чињеници да је ово прва зграда у Лесковцу која је поседовала лифт што је за тадашње прилике била реткост. Својом гордошћу и данас се издваја у односу на околину.
Приватна архива
После Другог светског рата у згради је отворен Хотел „Дубочица“, а оно што је посебно остало у сећању свих Лесковчана старије генерације је летња башта која је била стециште боема и посетиоца града на Ветерници.
Старе грађевине и данас одишу својом лепотом, гордошћу и враћају нас својим постојањем кроз историју нашег града, нашег Лесковца. Грађевине оваквог типа су нешто што остаје, што постоји и што је дубоко у нама.
