Филигранским нитима ка вечности

Кандила, кадионице, панагије, напрсни, ручни, престони и нагрудни крстови, медаљони, окови Јеванђеља и икона, жезла, путири, црквене утвари и сасуде, чираци, ланци, кивоти, али и наушнице, прстење, наруквице, брошеви, привесци, налив пера, чуваркуће за васкршња јаја... уметнички предмети од најфинијег сребра, израђени у духу старе традиције призренских мајстора, само су неки од предмета које у својој филигранско-кујунџијској радионици за израду уметничких дела од племенитих метала „Филигран Покимица“ ствара Краљевчанин Горан Ристовић, светски признат и познат филиграниста.

 

Горан Ристовић, који је потпуно обновио стари вид уметности, код нас још седамдесетих година прошлог века заборављен, по основној професији је оријенталиста. Члан је Удружења преводилаца Србије и Удружења примењених уметника Русије. Професионално се бавио превођењем, а каријеру је остварио и у међународној компанији. Уметничким радом се активно бави готово две деценије. Како каже, сматрао је да оно чиме се бави није оно најбоље што може да да. Изабравши филигран као начин живота, а у непосредној близини средњовековних манастира Жиче и Студенице, имао је прилику да девастиране предмете рестаурира. Седам-осам година је паралелно радио у фирми, а код куће, ноћу, филигран, да би најзад одлучио да напусти сигурност сталног запослења и руководећег места и потпуно се посвети филиграну.

 

Ристовић је уврштен у монографију Музеја Филигран из Италије међу десет најбољих живих мајстора филиграна на планети. Његове радове одликује врхунска вештина ручног, уметничког рада у старој, филигранској. Сви предмети су уникатни, ручно рађени, а нека од ових ремек-дела српске филигранске уметности налазе се у најзначајнијим православним храмовима широм света, попут шест сребрних филигранских кандила изнад Витлејемских звезда у Цркви Христовог рођења. Радови му се могу срести и у Русији, Грузији, Украјини, Бугарској, Румунији, Грчкој, Египту, Америци, Француској, Италији, Јужној Америци, Јапану...

 

Учествовао је на „Седмом међународном фестивалу нематеријалног културног наслеђа“ у Кини, у организацији Министарства културе и туризма Народне Републике Kине, Регионалне народне владе Сечуана, Унеска и Kинеске националне комисије за Унеско, с циљем да се филигран, елемент са националне листе нематеријалног културног наслеђа, уврсти у листу нематеријалних културних добара Унеска.

 

На предлог Експертске комисије за црквену уметност, архитектуру и рестаурацију Московске патријаршије, Ристовић је један од двадесеторице православних уметника који су добили диплому Московске патријаршије за висока достигнућа у црквеном уметничком златарству.

 

Ристовић, „архитекта сребрног света“, чије су „рукотворине вођене оком и срцем“ - како су га описивали – излагао је у краљевачком Народном музеју, Галерији РТС-а, која му је посветила и две емисије – из серијала „Квадратура круга“ и „Од злата јабука“. Имао је самосталну изложбу „Филигранске везе“ у Регионалном музеју у Великом Трнову, установи која се стара о Храму у коме је сахрањен Растко Немањић, Свети Сава.

 

У Манаковој кући у Београду је излагао 15 експоната са, углавном, Kосова и Метохије - престоне крстове већег формата који, на известан начин, приказују и доказују наше трајање на овим просторима и одржавају континуитет из старих времена у овој техници уметничког златарства.

 

За филигран се заинтересовао захваљујући свом тасту, тако да очекује будућег зета да га наследи, али настоји и да младе људе упозна са овим ретким занатом како би га и будућност запамтила, будући да је, према његовим речима, „техника израде филиграна прелепа ментална вежба која вас наводи на то да користите посебну логику и начин размишљања и поседује дивну везу са самом природом чоавека. Та лепршавост људског ума одражава се у лепоти и лепршавости самог филиграна“.