Најбоље из Србије
21.09.2021. - 09:30
Голубарство као породична традиција
Марко и Милош Маринковић баве се одгојем голубова писмоноша, а љубав према птицама наследили су од прадеде
Прича о љубави према птицама два млада брата из Смедерева датира још од давнина, а довољно је рећи да су њих двојица четврта генерација одгајивача голубова.
Прадеда Бранислав је био један од оснивача ,,Голубарског друштва Смедерево'' и увек је имао преко 150 голубова. Уз помоћ деде Љубише браћа Маринковић су упознала свет голубарства и заволела га. Међутим, њихови дедови су били успешни одгајивачи голубова високолетача, али ови млади и перспективни људи, услед својих свакодневних обавеза, немају времена да се посвете тој врло захтевној врсти.
Приватна архива
У сладу са тим, они су одлучили да се посвете одгајивању голуба писмоноше. Како истиче Марко Маринковић, један од двојице браће ,,Голуб писмоноша је по интелигенцији раван шимпанзи, тако бар наука каже.
То заправо потврђују три теорије. Прва која тврди да голуб има у кљуну рецепторе који детектују магнетно поље земље, па где полете, ту се увек и враћају. Друга теорија тврди да се голубови орјентишу путем Сунца, док трећа тврди да је њихов показивач заправо мирис, али оно што је сигурно то је да се мужјак увек враћа женки и женка мужјаку.''
Приватна архива
Марко и Милош баве се овим видом спорта већ неких пет година и најпоноснији су на трку голубова која је прошле године одржана у Прешеву, где су проглашени за Апсолутне шампионе у Србији са младим голубовима и освојили су друго место са сениорима. Они тренутно одгајају 60 голубова који су такмичари сениори, од којих је 30 мужјака и 30 женки, а поред тога имају и 30 младих голубова који се такмиче крајем године.
Да су љубав, традиција и гени главни покретач, показатељ је чињеница да њима тај посао не представља обавезу, иако је реч о свакодневном раду и послу који није јефтин. Поред тога, они су својим голубовима ветеринари, генетичари, кондициони тренери, нутриционисти. За њих је овај хоби уживање, начин да се релаксирају од свакодневног стреса, а највеће задовољство је чињеница да након што се сваки од тих голубова врати после напорног лета они осете понос и нежност у погледу сваког од њих.
