Горди средњовековни див у срцу равнице

Заиста је велелепна и заиста оправдава чињеницу што се Бач са околином налази на прелиминарној листи Унескове светске културне баштине.

 

Тврђава у Бачу је важан, вишеслојан локалитет и историјско место. Комплекс утврђеног замка са подграђем смештен је на оштром и дубоком бившем речном меандру Мостонге. Изградњом хидросистема Дунав-Тиса-Дунав испражњено је корито Мостонге, а тиме је тврђава са подграђем остала без воденог огледала. Тврђава у Бачу се први пут помиње већ у 12. веку, али као палисадна, док је ова данашња изграђена од опеке и дигнута у време угарског краља Карла Роберта, у периоду 1338. до 1342. године. Кроз своју бурну историју тврђава је често мењала господаре, али је најдуже била црквено имање. Коначно је страдала у време Ракоцијеве буне, када је разрушена. У новије време држава улаже значајна средства како би се овај споменик културе конзервирао и сачувао. Обновљена је централа, донжон, кула у којој су археолошке поставке материјала нађеног на овом локалитету, а донжон је уједно и један од ретких донжона у средњовековним тврђавама Србије који има уређен ентеријер, односно унутрашње просторије. Ово је најбоље очуван средњовековни историјски комплекс у Војводини. Данас овај локалитет, на коме се из године у годину изводе конзерваторски и археолошки радови, има потпуно обновљену Донжон кулу која је отворена за посетиоце. Посматрајући специфичан однос природног и културног наслеђа области, досад ниједна друга локација на левој обали Дунава није препозната са таквим вредностима као тврђава у Бачу. Оно што одликује подручје општине Бач јесте изузетна концентрација прожимања културно-историјских и природних вредности.

 

У Бачу осим тврђаве можете сазнати и интересантне податке о хамаму, који предсатвља једини остатак исламске цивилизације на подручју данашње Војводине. То је била јавна грађевина у којој су се неизменично купали мушкарци и жене тадашњег Бача, који је у то време имао чак шест чаршија, а становника колико Сомбор, Тител и Суботица заједно. Фрањевачки самостан је посебан историјски бисер у којем су се некада налазиле прва апотека и библиотека у овом делу земље, али и најстарије оргуље на подручју Војводине (из 1716. године) које су 1827. замењене новим великим оргуљама које су још и данас у функцији и свирају се редовно на недељној миси.

 

Сви ови неми сведоци богате и славне прошлости свакако да представљају симболе и понос градића у југозападном делу Војводине по којем је цела регија Бачка добила име.

 

Већина посетилаца и туриста се слаже да када се нађе на овом велелепном месту осети поштовање према средњовековном диву, артерији која чува срце бачке равнице и вековима одолева зубу времена, те вас дозива да му се увек изнова вратите.

 

Тања Митић