Хисар - сведок минулих векова лесковачког краја

Брдо Хисар покрива Лесковац сенком која прича осам хиљада година дугу причу. Од тада па до данас град, а и сам Хисар изнад њега, претpпео је многе промене.

 

Археолошки локалитет Хисар заузима доминантан положај изнад самог града Лесковца, али и великог дела Лесковачке котлине. Захваљујући тако повољном стратегијском положају, насељаван је од неолита до данас. Легенда каже да је у нека давна времена на Хисару постојао дворац и утврђење, те је тако насеље Подврце добило своје име.

 

У подножју Хисара је и Сат Мала, названа тако по турској дрвеној кули која је имала сат. То су легенде, али на основу пронађених опека, керамике, металних предмета и нумизматичких налаза утврђено је да је на Хисару постојало утврђење у Римском и раном Византијском периоду. Археолошким истраживањима један од бедема угледао је светлост дана. Иначе, на турском језику Хисар значи брдо са утврђењем.

 

Легенде и предања о брду Хисару још увек живе међу Лесковчанима. Једна од најпознатијих јесте да је на Хисару, на његовом заравнатом делу „тепеу“ некада био вулкан кога су Арнаути затворили биволским кожама, али ће он некад опет да избије и да ће уништити Лесковац.

 

Хисар се налази на надморској висини од 341 метра и има доминантан положај у односу на град. Смештен је на левој обали Ветернице, са доминантним положајем изнад Лесковца. До врха Хисара је пресечен пут, а урађене су усечене степенице, постављене клупе и направљено одмориште на врху брда.

 

Од 1922. године на Хисару се налази Споменик Незнаном јунаку који је чувар традиције српства и дана када је вођена херојска борба за слободу Србије. На једном од платоа брда је и Светоилијска црква, подигнута 1889. године.

 

Некада је највећи део овог брда био покривен виноградима и воћњацима, који су дуго година били симболи Хисара. Цела југозападна страна била је у виноградима угледних Лесковчана, Теокаревића, Кукара, Тонкића, а који су 1960. године искрчени и на њиховом месту посађени су борови.

 

Иначе, винову лозу у ове крајеве донели су Римљани. Део Хисара је и Арапова долина, стратиште невиних жртава из Првог и Другог светског рата. Непосредно након Другог светског рата па до 1960-их година у данашњој Норвежанској улици никле су прелепе зграде тадашњих руководиоца и војних лица, због чега овај део града носи назив лесковачко Дедиње.

 

Право архитектонско благо које се налази на овом брду јесте Спомен парк Револуције који је настао 1971. године по пројекту архитекте Богдана Богдановића. Спомен парк је иначе посвећен борцима НОВЈ и жртвама фашизма овог краја који су погинули током Другог светског рата. Споменик је међу локалним становништвом познат по имену Богиња Победе, али га је сам Богдановић назвао Шумска Богиња. Хисар краси и парк девет Југовића који је оформљен у периоду између 1927. и 1928. године тако што је општина поравњала старо турско гробље које се налазило на том месту. Парк је од саме изградње имао електрично осветљење, а у њему се налазио споменик Краљу Александру, откривен и освећен 1939. године, који је уклоњен након Другог светског рата. Лесковчани су пре рата овај парк звали мали Калемегдан.

 

Због своје археолошке вредности Хисар је одавно скренуо пажњу академске заједнице и означен је као значајан археолошки локалитет. Остаци бедема, делови посуда, новац, грађевински материјал, предмети од метала, стакла и костију као сведоци живљења на Хисару од неолита излазили су на светлост дана приликом земљаних и грађевинских радова.

 

На локалитету Хисар су откривени културни слојеви и остаци објеката који сведоче о начину живота и привредним активностима током бронзаног и гвозденог доба, као и римског, византијског и средњовековног периода. Од предмета које су сакупили истраживачи и љубитељи старина, формирана је и прва археолошка збирка школске 1929/1930 године у оквиру Историјског друштва „Вуловић“ у лесковачкој Гимназији. Збирка је страдала у бомбардовању Лесковца 1944. године.

 

Материјал са Хисара прикупљао је и поклоно Музеју у оснивању 1948. године Сергије Димитријевић, колекционар и познавалац лесковачке прошлости. Ископавања и нађени предмети указују на то да је Хисар најстарије седиште металургије у Европи. Праву слику о смењивању култура на Хисару показаће предстојећа археолошка ископавања. Сигурно је да ће будућа истраживања поставити многа питања, али и дати одговор о животу на овим просторима.