Игра бојa, облика и укуса

Јелисавка Божиловић одрасла је уз три сестре, у топлом дому пуном љубави и мириса, у варошици Оџаци. Још у школским данима развила је љубав и таленат ка ликовној уметности. Добитник је великог броја награда за своје тадашње радове. Увек је остајала фасцинирана делима светских мајстора, запитана да ли би и она једног дана могла да створи нешто слично. Волела је, како акварел технику, тако и вајање глине где су се облици фигура стварали под њеним прстима.

 

Са техником кулинарског заната и лепотом домаће војвођанске традиционалне кухиње, од сланих јела до слатких ђаконија, упознала ју је мајка од које је и научила темеље квалитетне и здраве кухиње.

 

Као мајка, сав свој живот, труд и рад посветила је породици, одрастању деце, вођењу породичног посла, а успут је развијала и кулинарски таленат. Још тада волела је да свако јело буде што боље, али и што лепше за око. Поред тога, своју љубав према уметности хранила је читањем, гледањем емисија, обиласком галерија и музеја, и даље сањајући да ће је једног дана и сама стварати.

 

Када су школски и студентски дани њене деце прошли, син Миладин и кћер Мирјана постали одрасли људи и основали своје породице, створило се слободно време које је могла посветити својим сновима и раду. Спојила је своје две велике љубави - ликовну уметност и кулинарство. Игра боје, облика и укуса.

 

„Торте Јелисавка“ покренула је уз велику подршку своје породице. Сваку торту правила је уз максималан труд, користећи најквалитетније састојке и најсавременије технике, уз едукацију кроз стручне часописе и онлајн текстове и видео клипове.

 

Њене муштерије препознале су огроман труд и квалитет, али и лепоту њених торти, јер оне су управо њена уметност! Кроз њих изражава сву своју љубав према ликовном - облицима, бојама, стварањем јестивих фигура и сликањем јестивим бојама.

 

Њен труд и квалитет торти сада су познати и ван оџачке општине, због чега је пресрећна и поносна. Драго јој је да испуни жељу људима који јој укажу поверење да тортом улепша њихов посебан дан, и они јој се враћају уз осмех на лицу и са поверењем у срцу.

 

Јелисавкини снови и њена уметност сада су стварност, а труд и огроман рад свакодневница.

 

А њен највећи понос и радост су њена деца, унучићи и супруг, који употпуњују њен успех и чине њен живот прелепим.