Иноватор из Србобрана осваја тржиште Европе

У свет бизниса Марио је ушао уз подршку супруге Катарине, 2011. године, када су основали занатску радионицу за производњу свима познате стреч фолије. Почетак није много обећавао, био је то додатни посао који су Гердијани обављали уз своје дотадашње послове. Било је потребно много труда, борбе за освајање тржишта и технологије да би се са почетних две тоне фолије месечно, дошло до садашњих 80 тона готовог производа.

 

Иако је основна делатност фирме индустријско обликовање амбалаже, оптимизација утрошка материјала и аутоматизација, с временом се повећавао број производа који су се налазили у понуди, као што је грађевински материјал, плочице, бехатон и слично. Ипак Камар Плус остаје веран фолији и у том сегменту производње остварује се велики напредак.

 

Традиционални начин производње тракастих материјала у ролни захтева чврсто језгро као основу за намотавање, у случају стреч фолије то је картонско језгро. Иако већина лаика сматра да је сваки картон могуће рециклирати, у случају картонских језгара, хилзни, то није случај. Оне се праве уз велике количине лепка, услед чега су непожељне у рециклажним центрима и зато могу да иду само на депонију. Марио је дошао на идеју да картонске хилзне замени пластичним алатом који ће се након намотавања извадити из ролне, након чега се неће нарушити чврстина исте, што ће омогућити њену употребу.

 

Нешто више о свом најзначајнијем производу рекао нам је сам Марио Гердијан: „Стреч амбалажна фолија без картонског језгра, појавила се као идеја након што сам видео колики проблем са картонским хилзнама имају наши велики купци. Велике фирме које користе тоне фолије имају проблем са тонама картона који нико неће да им откупи, само се гомила или завршава на депонијама. У сарадњи са једним од мојих сарадника, човеком који има 40 година радног искуства у компанији Сименс, дошао сам до индустријског решења које потребу за хилзнама потпуно искључује из једначине.

 

Стране фирме које послују у Србији су одмах препознале квалитет овог производа и простом рачуницом дошле су до одлуке да наш јединствен производ почну одмах да користе. Са домаћим привредницима, поготово мањим фирмама, то мало теже иде, јер су навикнути на нешто годинама и тешко се опредељују за новотарије. Најзанимљивије нам је тржиште Европске Уније, тамо фирме морају да плате еколошку таксу за сав отпад који напусти производну салу, а са нашом фолијом отпада нема, искоришћеност је 100 одсто“, са поносом истиче млади иноватор.

 

Најбољи пример за последње наведено је, каже, једна фирма из Будимпеште, они за сваку картонску хилзну која заврши у смећу морају да плате 40 форинти еколошке таксе и због тога су без дужег размишљања усвојили производ који долази из Србобрана. У одлуку компанија за усвајање новог производа улази још једна промењива, а то је цена транспорта. Старе ролне са хилзнама много су теже, а како су камиони ограничени носивошћу, купци су били ограничени количином која у товарни простор може да стане, док у случају фолије без језгра возило може да превезе много више фолије.

 

„На 6.000 ролни које се месечно произведу, оствари се годишња уштеда од осам тона картона. То су годишње шлепери отпада. Покривамо свега пет одсто амбалаже у Србији, замислите колика би била уштеда када би и осталих 95 одсто фабрика прешло на фолију без хилзне. Колика би уштеда била и колико би отпада мање правили?“, поставља питање наш саговорник и наставља…

 

„У Србобрану покривамо тржиште са 95 посто, готово сви који нешто производе или имају потребу за транспортом користе наше производе. На територији Србије је мало другачије стање, преко дистрибутера са којима имамо потписане уговоре о заступању покривамо тек мали део тржишта, а уз то нигде не иде наш лого већ етикета дистрибутера. Тренутно смо у процесу заштите производа, добијања патента за територију Србије: за лого, крајни производ, процес добијања самог производа и сам алат створен за те намене. Након тога следи истраживање европског тржишта, како би се у блиској будућности исто урадило и за територију старог континента. Камар Плус је добио право на коришћење бренда „Бачка“, позитиван одговор је добијен и од Привредне коморе за бренд „Чуваркућа – произведено у Србији“, а од Завода за интелектуалну својину добијен је привремени патент“, сазнали смо од Мариа.

 

Фолија из Србобрана може се пронаћи код многих великих и познатих компанија, а међу њима су: Аретол, Керамика Кањижа, Симекс, Виторог, Вино Жупа, Каприоло, Вобихаус, Беорол, Ролна, Медела, Black Horse и још неких 80 мањих фирми. Преговори се тренутно воде са великим трговинским ланцима који троше знатне количине фолије, поред поменуте Мађарске извози се и у Хрватску, Босну и Херцеговину (преко посредника Беорол и Wobyhaus), а ради се и услужно премотавање фолије за једну пољску компанију.

 

Није ни мало лако било доћи до производа који је довољно иновативан, а поготово када се узме у обзир да треба да издржи озбиљне силе које настају у машинама за производњу. „Било је потребно направити алат који је способан да издржи велике обртне силе, од две до три хиљаде обртаја, и да при томе држи фолију која по квадратном центиметру има силу од десм кило њутна. Ускоро добијамо званичан патент за територију Србије, то ће бити право признање успеха, а затим идемо даље. Потребно нам је да још мало ојачамо, па да можемо да кренемо самостално да нудимо своју фолију, без посредника, са нашим логоом и сертификатом. То је развојни циљ за наредну годину“, рекао нам је за крај разговора Марио Гердијан, предузетник на ког можемо да се поносимо и који може бити пример и другим домаћим привредницима.

 

Александар Берић