Јединствени уметник и занаталија из Ћићевца

Зоран је уметник и занатлија, који је током шест деценија бављења овим занатом израдио више од милион предмета од глине. Овај податак звучи бајковито, док не завирите у његову мајсторску радионицу. У креативно-изложбеном простору овог занатлије, тренутно је изложено преко 4.000 униката. Сваки од ових предмета израђен је по јединственом „античком“ рецепту, поштујући стари начин обраде глине.

 

Ради са црвеном глином коју ископава у брдима око града. Материјал потом пече у пећима на дрва. Око 15 сати је потребно да се глина испече тако да достигне температуру до 900 степени. Из до сада стеченог искуства, зна да је најбоље да за један минут повећава по степен „врелине" у пећима.

 

Док се нова глина пече, стара се већ надахнуто обликује. Зоран ствара искључиво на точку са „ножним“ командама. Свестан је да данас изворно грнчарство губи смисао. Већина грнчара данас ради са електричним пећима и точком, купују готову глину и глазуру. И ту сваки елемент јединствености и лепоте бављења овим занатом нестаје. Све постаје превише конфекцијско, без личног печата.

 

Jош je Зоранов дека изучaвао грнчарски занат, а часове је плаћао џаком пшенице, „званичном“ валутом у овом крају те давне 1936. године. Зоран је трећа генерација у својој породици која се успешно бави овим занатом. Грнчарство је лане било на великој цени. Ћићевац је, као транзитна општина, имао своје наручиоце и купце. За пластику се тада није ни знало.

 

Од осталих грнчара, Зорана издвајају бројни елементи у стварању - има посебно издвојен простор намењен грнчарству, са свим пропратним елементима - точак са радионицом, изложбени и продајни простор, пећнице, сушнице и просторије са очевим успоменама и старим грнчарским алатом.

 

У пространом дворишту, крај „грнчарских“ објеката за рад, Зоран је направио место и за кактусе. Он је био први Југословен који је седамдесетих година прошлог века почео да узгаја кактусе под стаклеником и данас их има више од 800 врста. У његовом зеленом царству расте и око шездесетак примерака бонсаи дрвета. Биљке за бонсаи бере на оближњим планинама мање надморске висине (Јухор, Јастребац, Буковик, Ртањ).

 

Своје пензионерске дане и данас посвећује својим љубавима, грнчарству и бонсаи дрвећу. Све ове активности чине га јединственом особом, занимљивом свим посетиоцима који кроче у његов уметнички атеље или зелену оазу.