Као младић – србобрански тркач Душан Срданов

Уз Душана су трчали млађи тркачи Слободан Миковић и Дејан Ратковица, док се Никола Крга опробао на краћој стази.

 

Душан је и поред бола у леђима, повреде мишића са којом трчи месецима, успео да оствари велики успех у комшијској општини, где је награђен пехаром.

 

„Повреда се појавила на трци у Кањижи, то је био први пут да сам морао да напустим неко такмичење за све ове године трчања. Направио сам после тога малу паузу, а затим сам недовољно опорављен, али нестрпљив и жељан трчања и надметања, учествовао у трци у Суботици, где сам за сат времена прешао 10 километара. Имао сам недељу дана да се одморим, нисам тренирао, и отишао сам у Врбас где сам поправио време, исту дужину сам прешао за 56 минута. Док сам трчао прве километре осећао сам бол, али сам пребродио то. Задовољан сам успехом и идем даље, добар резултат постигнут је и у трци у Бачкој Тополи, само да ме здравље послужи”, са осмехом на лицу препричава Срданов, за кога одустајање једноставно није нешто о чему размишља.

 

Трчање, као рекреативни спорт, углавном привуче људе у тридесетим, или чак четрдесетим годинама, тада се почне и затим нема стајања, неки од учесника трка по Војводини имају и по 80 година. Трчање има неку посебну драж, потпуно обузме човека, константно се померају дистанце и постигнута времена, то уме да пробуди такмичарски дух и код најлетаргичнијих особа.

 

Срданов каже да за последњих 30 година ниједном није пропустио трку у Апатину.

 

„Прошле године је у Апатину учествовало шест или седам Србобранаца, скуп је код Бање Јунаковић у једном прелепом амбијенту, организација трке је врхунска, и тамо сам прошле године био први. Наравно, нису резултати на тим такмичењима у првом плану, новац никако није мотив, дружење је најбољи део свега тога. Јасно је да као и у сваком појединачном спорту свако трчи за себе и због себе, то је наш начин да водимо рачуна о здрављу, да будемо активни и витални, али ипак ми на свим тим гостовањима представљамо и место из кога долазимо. Има нас десетак који се активно такмичимо, где год да се појавимо већ нас сви знају и упознати су са тим да из Србобрана долазе добри учесници. Било би лепо када би смо и ми њих могли да позовемо на нашу трку, сигуран сам да би одзив био велик”, додаје Душан и наставља.

 

„Цео живот радим тешке физичке послове, сад радим у пластеницима, то је дуг и мукотрпан посао, ипак пронађем времена и за трчање. Питају ме људи: -Зар ти није доста? Уморан си, зар не би било боље да одмараш кад завршиш са послом? Ја им увек одговорим исто, мене трчање одмара, јер оно опоравља дух и чини да се осећам као да сам млад”, порука је Душана Срданова.